U poslednjih šest meseci provodili smo više vremena kod kuće nego ikada pre. Drastično se smanjio naš kontakt sa prirodom, a mnoge aktivnosti koje smo obavljali napolju, morali smo da prilagodimo našim dnevnim sobama. Jedna drevna aktivnost koju možemo podjednako dobro da obavljamo i napolju i u zatvorenom prostoru jeste baštovanstvo.
Praksa sakupljanja i brige o sobnim biljkama sve je popularnija, ali potreba za gajenjem biljaka nije novina. Naša ljubav prema biljkama ima i naziv – biophilia. To praktično znači da imamo urođenu tendenciju ka prirodnim okruženjima više od urbanih. Zbog ove snažne povezanosti sa biljkama, njihovo odsustvo u našem životu zapravo izaziva fizički i psihički stres. Interakcija poput dodira ili mirisa sa biljkama, pa čak i zemljom za biljke, smanjuje nivo stresa i anksioznost. Biti oko zelenila takođe doprinosi našim međuljudskim odnosima. Ljudi koji su okruženi biljkama, više saosećaju sa drugima.
Par mojih prijatelja – Marko, Jana i Slavomir – postali su ljubitelji biljaka tokom karantina. Imali su želju da unesu deo prirode u svoj dom, a nekima su biljke bile jedino društvo tokom izolacije. Ovo su neke od biljaka koje su oni odabrali.
Marko, Jana i Slavomir postali su ljubitelji biljaka tokom karantina, a svako je odabrao drugačiju vrstu.
Marko je odabrao Avokado
Ovo je jednostavan i gotovo besplatan način da u svoju kolekciju dodate još jednu biljku. Umesto da seme avokada bacite kada ga oljuštite, možete probati sa uzgajanjem. Semenku je potrebno oprati, probosti čačkalicama i ostaviti do polovine u čaši sa vodom da se okoreni. Držite je na osunčanom prozoru, a kada stabljika počne da raste, možete je posaditi. Avokado će nam dati do znanja kada je žedan, jer će se njegovi listovi spustiti i postaće mekši na dodir, a nakon zalivanja će se vratiti u prvobitni položaj.
Jana je izabrala Pileu
Ovu biljku je pre par godina bilo nemoguće naći u slobodnoj prodaji, što je verovatno dovelo do njene velike popularnosti. Listovi na pilei se okreću prema suncu pa ju je potrebno povremeno rotirati kako bi rasla sa svih strana. Voli indirektno svetlo, a idealni su prozori na istočnoj strani sa jakim jutarnjim suncem. Treba je zalivati jednom nedeljno, odnosno kada se zemlja prosuši. Matična biljka će vremenom proizvesti „bebe“ biljke, koje možete odseći kada dovoljno porastu, staviti ih u vodu da se okorene i formirati novu biljku. Ovo je čini jednom od najlakših biljaka za umnožavanje.
Slavomir je svoj fikus dobio za rođendan
Bonsai za početnike, kako ga još nazivaju, veoma je lak za održavanje. Njegovo stablo zadržava višak vode pa ga ne treba često zalivati. Dozvolite da se zemlja prosuši između zalivanja, otprilike jednom u desetak dana. Nove grančice sa listovima rastu iz svih delova stabla pa ga je potrebno redovno šišati i oblikovati krošnju po želji. Postavite ga par metara dalje od prozora jer voli indirektno sunce i polusenku.
Razonoda i osećaj mira
Koju god biljku izabrali, sigurno je da će vam pružiti razonodu i osećaj mira. Samo posmatranje rasta i razvoja biljaka koje gajimo, pruža nam osećaj uspeha i ličnog zadovoljstva, što nam ovih dana kada je toliko stvari izvan naše kontrole, prekopotrebno.
Jedno je sigurno, biljke nas usrećuju i zajedno sa njima rastemo i mi sami.
Ne znate koje sobne biljke su dobre za prve korake u baštovanstvu? Pročitajte koje vrste su idealni cimeri za početak.
