Enterijer kuće u Grockoj kao spoj modernog i rustičnog dizajna

Kombinacijom skupljih dizajnerskih komada i elemenata iz široke proizvodnje autorka projekta kreirala je vizuelno upečatljiv enterijer.

U jeku post-pandemijske potražnje za vikendicama i kućama za odmor, arhitektkinja Milena Zindović iz beogradske biroa MZ Studio našla se pred zadatkom da za klijenta osmisli prostor za beg iz grada u prirodu – kuću okruženu zelenilom u kojoj se boravi u miru i jedinstvu sa okruženjem.

Kao odgovor, nastao je projekat Male gostinske kuće na Dunavu. Specifičnost ovog objekta u Grockoj leži u tome što je projektovan tako da je u njemu moguće boraviti tokom cele godine.

Kuća je smeštena pored Dunava u Grockoj; Foto: Miloš Martinović

Alternativa stanovanju u gradskim jezgrima

Kako za naš portal objašnjava Milena Zindović, kuća programski sadrži sve što ima i porodična kuća, prilagođeno potrebama klijenata i veličini objekta. Tu su predsoblje, kupatilo, kuhinja, trpezarija, radni kutak, dnevna soba i spavaća soba sa terasom.

„Mislim da se danas, kada kuće u prirodi nisu više samo vikendice već, zahvaljujući mogućnosti ’rada od kuće’, alternativa stanovanju u gradskim jezgrima, programske razlike između porodične kuće i vikendice smanjuju“, navodi Zindović.

Kuća zauzima neto površinu od 74 kvadrata; Foto: Miloš Martinović

Kuća programski sadrži predsoblje, kupatilo, kuhinju, trpezariju, radni kutak, dnevnu sobu i spavaću sobu sa terasom.

No, razlike postoje u kontekstu u kome se objekat, zajedno sa svojim enterijerom, nalazi.

„I dok se u stanovima često enterijer posmatra kao potpuno odvojen od eksterijera, u stilskom smislu, pa imamo razne varijacije – već prema željama i ukusu vlasnika stana – kod enterijera kuća, čini mi se, ta veza treba da postoji“ – kaže autorka projekta.

Osavremenjeni elementi ruralne kuće

U skladu s tim, enterijer kuće u Grockoj takođe je inspirisan kontekstom u kome se kuća nalazi, kao i njenom arhitekturom, naglašava Zindović.

„Kuća se nalazi u vikend naselju, okružena prirodom i zelenilom, u polururalnom okruženju. Usled toga, želeli smo da se u enterijeru pojave osavremenjeni elementi ruralne kuće – prirodni materijali, pre svega drvo, i jednostavnost u izrazu“, navodi naša sagovornica.

Arhitekte su prostor ispod stepeništa iskoristile za smeštaj kuhinje i ormarića za odlaganje.

Iako je stepenište u kući konzolno, zbog male površine kuće, a da bi mogli da smeste sve što je potrebno, arhitekte su prostor ispod stepeništa iskoristile za smeštaj kuhinje i ormarića za odlaganje.

„Kuhinja je potpuno nezavisna od stepeništa – niti se na njega oslanja, niti se ono oslanja na nju. Ali je kuhinja stolarski ukrojena tako da ispuni inače neiskoristiv prostor ispod nižeg dela stepenišnog kraka“.

Naša sagovornica dodaje da je, pored kuhinje i njenih elemenata (ugradnog frižidera i visokih elemenata), ispod stepeništa smeštena i unutrašnja jedinica toplotne pumpe koja služi za grejanje i hlađenje kuće.

Kuhinja je sastavni deo jedinstvenog unutrašnjeg prostora kuće; Foto: Miloš Martinović

Uklapanje kuhinje u minimalistički pristup

U samom dizajnu kuhinje i izboru materijala autorka projekta rukovodila su se principima koje su usvojeni za ceo unutrašnji prostor kuće. Kuhinja je potpuno otvorena i sastavni je deo jedinstvenog unutrašnjeg prostora enterijera kuće od koga je izdvojeno jedino kupatilo.

„Kao takva, kuhinja je morala da se uklopi u minimalistički pristup, i odabrani su frontovi od medijapana farbani u belo sa ukopanim ručkama. Beli frontovi kombinovani su sa drvenom radnom pločom IKEA od prirodnog hrasta, kako bi i kuhinja dobila element rustike i topline“, objašnjava Zindović.

Ona ističe da se drvena radna ploča dobro uklopila i sa pomalo rustičnim španskim zidnim keramičkim pločicama koje su iskorišćene za zid između gornjih i donjih elemenata.

Vrlo svedene teksture i boje

Kako napominje Zindović, kuća u Grockoj osmišljena je kao prostor bega iz grada u prirodu, kuća okružena zelenilom u kojoj se boravi u miru i jedinstvu sa okruženjem. „Ovakve želje klijenata bile su ideja vodilja i za arhitekturu kuće i za uređenje njenog unutrašnjeg prostora“.

Obrada fasade u tamnoj opeci već je dominantna na ovom inače malom objektu, te je odlučeno da teksture i boje u enterijeru ostanu vrlo svedene. „Beli zidovi i dobra osvetljenost prostora kroz krovne prozore čine da enterijer deluje još svetlije“, navodi autorka i dodaje:

„Takođe, bela boja zidova predstavlja još jednu reminescenciju na tradicionalno uređenje male ruralne kuće, a omogućava i da se bolje istaknu umetnički predmeti u vlasništvu klijenata“.

Beli zidovi doprinose osećaju smirenosti i jednostavnosti života u kući; Foto: Miloš Martinović

Izabrali smo da parket bude većih dimenzija, kako bi što više odgovarao ideji o rustičnom drvenom podu u seoskoj kući.

Jedini zid koji nije bele boje je zid kamina, za koji je odabrana siva boja koja se uklapa sa bojom stepeništa. „S obzirom na poziciju kamina u odnosno na oblik kuće, bilo je logično da serija prostora koji se smenjuju u prizemlju kulminira akcentnim zidom, za šta je poslužio tamni kubus sa kaminom“, kaže Zindović.

Što se tiče materijalizacije, u prizemlju je instalirano podno grejanje, tako da je korišćen višeslojni hrastov parket koji je prilagođen za tu svrhu, dok na galeriji nema podnog grejanja pa je postavljen brodski pod koji se po boji i dimenzijama uklapa sa parketom.

„Izabrali smo da parket bude većih dimenzija, kako bi što više odgovarao ideji o rustičnom drvenom podu u seoskoj kući. Tome u prilogu idu i blago oborene ivice parketa koje dodatno naglašavaju slog“, navodi naša sagovornica.

U enterijeru je izabran parket većih dimenzija; Foto: Miloš Martinović

Prirodni materijali kao reminiscencija seoske kuće

Ugradni nameštaj je uglavnom od farbanog medijapana, uz pojedine komade od prirodnog drveta sa ciljem unošenja prirodnih materijala i elementa rustike u enterijer, kao reminiscencije seoske kuće.

„Tako je drvena radna ploča u kuhinji, a klupa i police u niši pored kamina napravljene su od masiva. Ova mala ’sećija’ formirana je kao kutak za čitanje i uživanje u zelenilu koje okružuje kuću“, objašnjava Zindović.

Kako dodaje, od drvenog masiva su i detalji – podprozorne daske i rukohvat na galeriji. „U kontrastu, ograda galerije je staklena, a stepenice ostavljene u farbanom čeliku, tako se uspostavlja balans između prirodnih, rustičnih i savremenih materijala“, kaže autorka.

Maske za zidne jedinice grejnih tela smo u prizemlju „obukli“ u radni sto, a na galeriji u komodu sa policom za knjige.

Ugradni nameštaj je sveden i pre svega funkcionalan, što je posebno važno jer se radi o kući male površine, ističe arhitektinja Zindović.

„Ovo se najbolje vidi na primeru maski za zidne jedinice grejnih tela, koje smo u prizemlju ’obukli’ u radni sto, a na galeriji u komodu sa policom za knjige“, kaže Zindović.

Ugradni orman na ulazu pak omogućava skladištenje velikog broja stvari bez da vizuelno opterećuje prostor, jer se deo bojom utapa u boju zida, a drugi deo je iskorišćen kao ogledalo.

Kupatilo stilski povezano i sa fasadom kuće

U kupatilu je formiran jedan element od neuobičajenog materijala – drveni element za lavabo, od masiva hrasta.

„Ovo baš nije uobičajeni pristup, jer se obično koriste vodootporni materijali, ali u ovom slučaju smo želeli da kroz boju pločica i prisustvo drveta i u enterijeru kupatila, isto stilski povežemo sa ostatkom enterijera, ali i dizajnom fasade kuće“, navodi Zindović .

Što se tiče odabira boje pločica za kupatilo, kao inspiracija arhitektama poslužile su tirkizne špaletne oko prozora na fasadi.

Drveni element za lavabo u kupatilu; Foto: Miloš Martinović

Ugradni nameštaj je sveden i jednostavnog dizajna, dok je vizuelni akcenat na komadnom nameštaju

Kada je u pitanju komadni nameštaj, saznajemo da se dobar deo već nalazio u vlasništvu klijenta – krevet, sofa, trpezarijske stolice, mali drveni radni sto, ćilim.

„Neki od ovih komada su vrlo savremenog dizajna, dok drugi imaju elemente rustike, tako da je novim elementima bilo potrebno pomiriti relativno eklektične komade“, navodi Zindovič.

Iz ovog razloga je, dodaje, ugradni nameštaj sveden i jednostavnog dizajna, dok je vizuelni akcenat na komadnom nameštaju.

Prirodni hrast u kontrastu s plastikom

Vrlo upečatljiva moderna soba i tepih etno motiva su se odlično složili sa drvenim rustičnim elementima u dnevnoj zoni, formirajući ambijent oko kamina.

„Kao kontrast dizajnerskim trpezarijskim stolicama od plastike odabran je sto od prirodnog hrasta domaćeg brenda Nok Nok Furniture, arhitekte Mladena Božovića. Od istog brenda je i klub sto u dnevnoj sobi, u kombinaciji oraha i hrasta“, kaže sagovornica našeg portala.

Pojedini komadi imaju elemente rustike; Foto: Miloš Martinović

S obzirom da je u enterijeru odabrana bela boja za zidove i plafone, sve plafonske i zidne lampe su takođe bele.

U prizemlju se kombinuju uglavnom dizajnerski komadi eklektičnog stila, dok je u spavaćoj sobi upotrebljen drveni nameštaj IKEA i JYSK, koji je funkcionalan i odgovarajuće estetike.

„Stoga ova enterijer možemo smatrati i primerom high-low pristupa u dizajnu. Kombinacijom skupljih dizajnerskih komada i elemenata iz masovne proizvodnje kreira se vizuelno upečatljiv, ali ujedno i priuštiv enterijer“, naglašava Zindović.

Za kuću u Grockoj pažljivo je odabrana i spoljašnja i unutrašnja rasveta, sve iz asortimana firme Struja. „Na fasadi su iskorišćene zidne lampe antracit boje. S obzirom da je u enterijeru odabrana bela boja za zidove i plafone, sve plafonske i zidne lampe su takođe bele“, objašnjava poznata arhitektica.

Detalj iz spavaće sobe; Foto: Miloš Martinović

Indirektno osvetljenje LED trakama

U prizemlju postoji i plafonsko i zidno osvetljenje. Zidno osvetljenje raspoređeno je duž prednje fasade, i na zidu uz stepenice, i njegovim korišćenjem dobija se prijatno ambijentalno osvetljenje.

„Jače plafonske svetiljke nalaze se u predsoblju i u kuhinji, kako bi obezbedile odgovarajući osvetljaj za funkcionisanje ovih prostora. Kuhinja je dodatno opremljena i indirektnim osvetljenjem LED traka ispod gornjih elemenata“, kaže Zindović.

Jedini dekorativni element osvetljenja je luster od stakla koji visi sa plafona duple visine, iznad dnevne sobe.

U „sećiji“ za čitanje postavljenja je fleksibilna zidna lampa specifično za tu svrhu. S druge strane, jedini dekorativni element osvetljenja jeste luster koji visi sa plafona duple visine, iznad dnevne sobe.

„Položaj lustera diktirao je primenu dekorativnog elementa, jer se nalazi u fokusu dnevnog prostora, a koji se sagledava iz cele kuće, i sa njenog ulaza“, navodi Milena Zindović i na kraju dodaje:

„Odabran je luster svedenog dizajna od stakla, kao još jedan savremeni element čija jukstapozicija sa prirodnim materijalima i rustičnim elementima doprinosi opštem balansu modernog i ruralnog koji odlikuje ovaj enterijer“.

Više o arhitekturi ove kuće, pogledajte na portalu Gradnja.rs, u članku pod nazivom Mala gostinska kuća u Grockoj na samoj obali Dunava.