Pažnju u ovom enterijeru privlače originalni delovi zgrade poput zida od opeke i drvenih greda, ali i novoprojektovano konzolno stepenište s tankim gazištima obojenim samo u belo.
Arhitektkinja Ana Ilić, osnivačica i vlasnica Studija Štafeta, predstaviće nam se projektom unutrašnjeg uređenja sopstvenog životnog prostora, stana u zgradi iz 1928. godine smeštenog u Ulici Miće Popovića u beogradskoj opštini Stari grad.
Oglašen na prodaju 2018. godine, bez slika i sa natpisom „za kompletno renoviranje“, stan je odmah zagolicao maštu svoje buduće vlasnice, a kada je otišla da ga vidi saznala je da je nastao spajanjem tri mala stana i imao je, prema njenim rečima, „dve kuhinje i pola kupatila“.
„Međutim, ja sam odmah zamislila kako će izgledati kada se sruši plafon i otkriju drvene grede, i obije malter sa zida za koji sam pretpostavila da je (i ispostavilo se da jeste) od cigle, i tako je nastao ovaj enterijer koji vidite na slikama“ – kaže za naš portal Ana Ilić.
Proverena paleta boja i materijala
Prilikom projektovanja enterijera ovog stana, Anin cilj je bio da uklopi moderno sa starim, rustičnim, kao i da napravi enterijer koji će biti trajan, koji neće brzo izaći iz mode, pa se tako držala proverene palete boja i materijala – bela, siva, bež boja + drvo i ratan + crni akcenti.
„Ostavila sam da originalni delovi zgrade budu ti detalji koji privlače pažnju – zid od cigle, drvene grede. Takođe sam želela puno biljaka, doduše, mi u gotovo svaki projekat stavimo dosta biljaka jer mislim da one jako doprinose toplini i ušuškanosti prostora“, kaže arhitektkinja za naš portal.
Trpezarijski sto od starog oraha s placa
Velika većina nameštaja je pravljena po meri – od kuhinje i donjeg dela stepenica, preko sofe, pa do trpezarijskog stola, koji su sami pravili od starog oraha s placa, i retro fotelje (nasleđene od Aninog oca), koju su takođe sami restaurirali.
Ostatak nameštaja je odabran sa ciljem da bude što jednostavniji, a ipak topao i udoban, tako da samo dopunjuje enterijer, naglašava autorka.
Kuhinja je napravljena od drveta, a izbalansirana je ponovo belim elementima i crnim detaljima.
„Kuhinja nam je bila bitna, a želela sam da to bude mesto koje odiše toplinom, a takođe i bude spoj rustičnog i modernog, što je i lajtmotiv stana. Zbog toga je napravljena od drveta, toplog materijala, sa masivnim ručkama od istog materijala, a izbalansirana ponovo belim elementima i crnim detaljima“, objašnjava autorka.
Dodaje da utisku topline doprinose i detalji na policama – od kojih je neke pronašla u staroj kući u svom selu, a neke donela iz inostranstva.
Kupatilo je ponovo u istom stilu, sa istim konceptom kao i ostatak stana – neutralna paleta boja, kombinacija bele i sive sa prirodnim materijalima, kao što su drvo, ratan, bambus – i, naravno, nezaobilaznim biljkama, ističe Ana Ilić.
Drveni element umesto prva dva stepenika
Kao specifičan detalj u enterijeru ističe stepenice, koje su zbog funkcije morale da se nalaze na tom mestu, a budući da je to mesto najbitnije u prostoru – centar zida, i to zida koji se prvi vidi kada se zakorači u sobu, želela je da ne budu previše upadljive, kako ne bi odvlačile pažnju sa drugih, postojećih, rustičnih elemenata u stanu.
„S druge strane, zbog toga što se nalaze na bitnom mestu, morale su da budu i dovoljno zanimljive, pa sam tako došla do ideje o konzolnom stepeništu, sa što tanjim gazištima, obojenim samo u belo, kako bi delovala što laganije. Vertikalne šipčice služe radi dodatne stabilnosti, sigurnosti (umesto rukohvata sa te strane), ali i estetike“ – navodi naša sagovornica.
Donji deo stepenica je u vidu drvenog elementa, koji služi umesto prva dva stepenika i kao element za skladištenje.
LED trake obezbeđuju prigušeno, ambijentalno svetlo i atmosferu uveče.
Kako navodi Ana Ilić, rasveta u stanu je ponovo u stilu koji prati koncept prirode i rustičnosti.
„Na primer, lusteri u trpezariji su od ratana, prirodnog materijala, za podnu lampu smo zapravo tražili duž obale Dunava odgovarajuće grane koje je rekla izbacila (tzv. “driftwood”), i oko njih smo samo obmotali kablove sa rustičnim sijaličnim grlima i sijalicama“ – kaže autorka i dodaje:
„Pošto je plafon drveni i nismo želeli da ga spuštamo i zatvaramo gipsom, kablovi za nadgradna spot svetla su takođe rustični, sa crnim, starinskim, keramičkim nosačima. To je sve dopunjeno LED trakama ispod kuhinjskih elemenata i rukohvata na stepeništu, koje obezbeđuju prigušeno, ambijentalno svetlo i atmosferu uveče“.
Stan je jako dugačak u odnosu na širinu, sa ulazom na užem zidu, što je otežavalo pravljenje dobrog rasporeda prostorija.
Naša sagovornica ističe da bilo dosta izazova prilikom projektovanja i izvođenja ovog stana, kako zbog same starosti zgrade, tako i zbog zatečenog rasporeda prostorija.
„Kupatilo je bilo veoma malo, tek toliko da stane WC šolja i mali lavabo, tako da smo morali da izvodimo nove instalacije, da bismo ga premestili na drugo mesto, da bi moglo da bude veće“ – objašnjava arhitektinja.
Takođe, stan je jako dugačak u odnosu na širinu, sa ulazom na užem zidu, što je otežavalo pravljenje dobrog rasporeda prostorija, jer je u svakom slučaju dosta mesta moralo da ode na hodnik.
Izmeštanje nosećih stubova
Jedan od izazova s kojim su se susreli bio je raspored nosećih stubova, koji su se nalazili tačno usred buduće kuhinje i dnevne sobe, tako da su rešili da ih izmeste.
„Pošto je u pitanju potkrovlje, mogli su to da uradimo, jer ne ugrožavamo nikoga iznad nas. Ipak, da bismo to postigli, morali smo da obijemo veliki deo poda da bismo ubacili veliku čeličnu gredu, koja premošćuje rastojanje između nosećih zidova na spratu ispod, na koju smo onda oslonili novi stub“ – ističe Ana Ilić.
Na stovarištu su pronašli 100 godina staru hrastovu gredu, koja se sada nalazi u vidu stuba između dnevne sobe i kuhinje.
Stari, drveni čamovi stubovi su bili dosta oronuli, pa njih nisu mogli da upotrebe, ali su želeli da ipak zadrže starinski osećaj, tako da su na stovarištu pronašli 100 godina staru hrastovu gredu, koja se sada nalazi u vidu stuba između dnevne sobe i kuhinje.
„Takođe, izazov je bio izvesti takve stepenice kao što sam zamislila – da bismo mogli da napravimo ovakve stepenice (konzolne), u zgradi staroj skoro 100 godina, morali smo da napravimo dosta modifikacija“ – dodaje osnivačica Studija Štafeta.
Trošni zid od opeke je srušen, a na njegovo mesto je došla konstrukcija od vertikalnih čeličnih kutija.
Trošni zid od opeke, koji je tada delio dnevnu od spavaćih soba, nije mogao da podnese ovakve stepenice, tako da je on srušen, a na njegovo mesto je došla konstrukcija od vertikalnih čeličnih kutija, koje podržavaju čelični kutijasti profil 200 x 100 mm, koji je glavni nosač gazišta.
„Gazišta su takođe od kutijastih profila, samo prefarbana u belo. Nismo dodavali nikakve dodatne obloge, kako bismo zadržali što tanja i elegantnija gazišta“ – navodi Ana Ilić.
O autorki…
Ana Ilić u struci samostalno radi već 10 godina, a svoj biro odlučila je da pokrene 2021. godine. Od tada Studio Štafeta neprestano napreduje – sada ih ima već četvoro, a rade na raznim projektima u zemlji i inostranstvu.
„U vreme kada je moja generacija završavala osnovne studije i upisivala master, bila je kriza u arhitekturi kod nas u zemlji, pa sam tako spontano počela da radim projekte arhitekture i enterijera u inostranstvu“, objašnjava naša sagovornica.
Ističe projekte kao što su kuća na Novom Zelandu, zgrada u Teksasu, kuća u Kanadi, kao i enterijeri različitih namena, na primer, lanac pekara Modern Bread & Bagel (nastao u Njujorku, a sada se proširio širom SAD), te razne prodavnice, restorani, kancelarije i stambeni prostori.
Studio Štafeta teži da svaki projekat bude na neki način poseban, a svakako u skladu sa željama klijenta.
Od kako je otvorila biro, ona i njeni saradnici počeli su više da se bave i projektima u našoj zemlji, te je trenutno posao u studiju podeljen, otprilike, pola-pola između Srbije i inostranstva.
„Vrednosti kojima se vodimo u studiju su iskrenost, kreativnost, istrajnost – težimo da svaki projekat bude na neki način poseban, a svakako u skladu sa željama klijenta, i trudimo se da istrajemo u tome da na kraju i bude izveden baš po našem projektu i do najmanjeg detalja“ – ističe na kraju za naš portal Ana Ilić, osnivačica Studija Štafeta.
Grafički prilozi
Foto-galerija
