Sonja Brstina za Forbes: Zašto više cenimo italijansku stolicu nego domaću?

Dok se domaći dizajneri i proizvođači nameštaja sve ozbiljnije pozicioniraju na tržištu, kupci i dalje često više poverenja poklanjaju uvoznim brendovima. U razgovoru za Forbes Srbija, arhitektkinja Sonja Brstina otvara važno pitanje – da li domaći dizajn dovoljno prepoznajemo, podržavamo i biramo?

Nije retkost da se za italijansku sofu, dansku stolicu ili švedski sto izdvoji ozbiljan novac, čak i onda kada kupac ne zna mnogo o samom brendu, njegovoj proizvodnji ili dizajnerskom potpisu.

Sa domaćim dizajnom, međutim, stvari često idu malo teže. Iako Srbija ima dugu tradiciju proizvodnje nameštaja, kao i sve više autora, studija i brendova koji razvijaju savremene proizvode, domaći komadi se i dalje neretko doživljavaju kao pristupačnija, ali ne nužno i ravnopravna alternativa uvozu.

Upravo o tome je za Forbes Srbija govorila arhitektkinja Sonja Brstina, ističući da u Srbiji danas postoji veliki broj talentovanih dizajnera i studija, ali da oni još uvek nemaju dovoljno prostora unutar industrije da pokažu svoj pun potencijal.

“Često čujemo poruku ‘kupujmo domaće’, ali kada je reč o nameštaju, klijenti se i dalje češće odlučuju za italijanske i skandinavske brendove. Domaći proizvodi neretko se povezuju sa pristupačnijim komadima i nižim nivoom kvaliteta. Zašto i dalje više vrednujemo uvozno nego domaće?”, kaže Sonja Brstina za Forbes Srbija.

Razlika između proizvodnje i brenda

Jedan od ključnih problema nije u tome što domaća industrija ne ume da proizvede kvalitetan nameštaj.

Naprotiv, proizvodnja postoji, iskustvo i tradicija postoje, kao i znanje. Ono što je dugo nedostajalo je jasna veza između industrije, dizajnera i tržišta.

Drugim rečima, nije dovoljno samo napraviti stolicu, sto ili sofu. Savremeni enterijeri traže komade koji imaju identitet, proporciju, funkciju, karakter i razlog zbog kog će ih arhitekta, dizajner enterijera ili krajnji kupac poželeti baš u svom prostoru.

“Danas je situacija drugačija – sve više ljudi angažuje arhitekte i dizajnere enterijera, a samim tim raste i potreba za autorskim, prepoznatljivim komadima nameštaja koji objedinjuju estetiku, funkcionalnost i vizuelni identitet”, objašnjava Sonja Brstina.

 

Proizvodnja, iskustvo i znanje postoje – ono što je dugo nedostajalo je jasna veza između industrije, dizajnera i tržišta.

Kad nameštaj nadilazi funkciju

Upravo zato je, kako Sonja naglašava, domaćoj industriji potreban dizajner nameštaja, kao ključna figura u razvoju proizvoda koji može da traje, da se prepozna i da gradi brend.

“Za takve komade potreban je dizajner nameštaja. Odnosno, neko ko će osmisliti proizvod, dati mu identitet i stvoriti vrednost koja prevazilazi samu funkciju”, kaže Sonja.

Ona ističe i da cilj ne bi trebalo da bude kopiranje italijanskog dizajna u domaćoj izvedbi, te da domaći dizajn ne bi trebalo da pokušava da izgleda kao nešto što dolazi iz Milana, Kopenhagena ili Stokholma.

“Potrebno je stvaranje autentičnih proizvoda iza kojih stoje domaći autori, sa jasno propisanim i promovisanim dizajnom”, dodaje Sonja.

Primer domaćeg iskoraka

Kada se govori i pozitivnim primerima na domaćoj sceni, Sonja Brstina posebno izdvaja Gardu, proizvođača nameštaja za bašte i terase, koji je poslednjih godina napravio vidljiv zaokret ka dizajnerski prepoznatljivom proizvodu.

Kada industrija postane umetnost: Inovativni luksuzni nameštaj iz Srbije krasi najbolje hotele regiona

Zahvaljujući Anici Andrić i Milanu Karišiku, Garda je od tradicionalnog proizvođača metalnih konstrukcija izrasla u brend koji domaće arhitekte i dizajneri enterijera sve češće biraju umesto uvoznih alternativa.

To je posebno važno jer pokazuje da se promena ne dešava samo na nivou pojedinačnog proizvoda, nego na nivou identiteta čitavog brenda.

Kada proizvođač odluči da ne bude samo izvođač, nego i nosilac dizajnerske vrednosti, otvara se potpuno drugačija pozicija na tržištu.

Dizajnerske sofe koje su pronašle svoju publiku

Još jedan dobar primer saradnje industrije i dizajnera je Atlas, koji je pretprošle godine organizovao konkurs za dizajn sofe namenjene serijskoj proizvodnji.

Na konkursu je pobedio studio Taktika, a rezultat je bila sofa Rzav, koja je brzo pronašla svoje mesto među kupcima i arhitektama.

Ohrabren pozitivnim rezultatima, Atlas je nastavio u istom smeru i angažovao dizajnera Nemanju Topića, kao i studio DWE design, čiji su komadi već postali deo njihove redovne ponude.

Udobnost života: Atlas sofe sa potpisima domaćih dizajnera redefinišu dnevni boravak

To je model koji domaćoj industriji može da donese mnogo toga – proizvođač dobija svež dizajnerski izraz, dizajner dobija mogućnost da njegov proizvod zaista uđe u proizvodnju, a tržište dobija komad koji nije kopija, nego autorski proizvod sa jasnim poreklom.

Lokalno može da bude savremeno

Pored većih proizvođača koji ulaze u saradnje sa dizajnerima, na domaćoj sceni postoje i brendovi koji od početka razvijaju i dizajn, i lokalnu proizvodnju.

Sonja Brstina kao dobre primere izdvaja Yoka Furniture i Oso nameštaj, brendove koji kompletnu proizvodnju i dizajn razvijaju u Srbiji.

Ovakvi brendovi pokazuju da domaći dizajn može da ima savremen izraz, visok nivo izrade i dovoljno jak vizuelni identitet da bude relevantan i za privatne enterijere, i za arhitektonske projekte.

Sonja Brstina kao dobre primere izdvaja Yoka Furniture i Oso nameštaj, brendove koji proizvodnju i dizajn razvijaju u Srbiji.

Potencijal održivih materijala

Pored nameštaja, sve važniji segment domaće dizajnerske scene su i inovativni materijali, kao pravac koji koji u svetu odavno nije samo trend, nego jedno od ključnih pitanja savremenog dizajna.

Ploče Fragment iz Čačka prave se od recikliranih staklenih flaša

Kao primer, Sonja izdvaja Fragment, koji proizvodi ploče od recikliranog stakla, proizvod koji ima potencijal da postane prepoznatljiv izvozni adut, posebno u trenutku kada se sve više govori o održivosti, cirkularnoj ekonomiji i odgovornijem korišćenju sirovina.

Domaći dizajn kao pitanje strategije

Najveći izazov domaće scene danas nije nedostatak kreativnosti, niti znanja, već činjenica da pojedinačni dobri primeri nisu dovoljni da čine sistem.

Domaći dizajn danas više nije pitanje mogućnosti, već strategije, saradnje i spremnosti da se napravi korak napred.

Da bi domaći dizajn izašao iz zone povremenih uspeha i postao ozbiljno prepoznatljivo polje, potrebni su zajednički nastupi, bolja saradnja između proizvođača i dizajnera, veća vidljivost, podrška institucija i jasnija svest industrije da dizajn nije trošak, nego investicija u vrednost proizvoda.

“Domaći dizajn danas više nije pitanje mogućnosti, pa ni znanja i umeća – to očigledno već imamo. To je pitanje strategije, saradnje i spremnosti da se napravi korak napred“, zaključuje Sonja Brstina za Forbes Srbija.

Ceo tekst pročitajte na ovom linku.