Razgovarali smo sa Lazarom Kundovićem, industrijskim dizajnerom i osnivačem brenda HEROY, o dizajnu koji ne poznaje stroge granice između nameštaja, umetnosti, arhitekture, mode i vizuelne kulture.
Nakon Škole za dizajn i Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Lazar je radio kao industrijski dizajner u studiju Karima Rašida u Njujorku. Danas kroz HEROY razvija sopstveni autorski izraz koji naziva svojom „virtuelnom državom kreativnosti“.
Za njega dizajn nema unapred definisan recept. Svaki projekat je, kako kaže, svojevrsna igra u kojoj treba pomiriti različite zahteve – od tehnologije i proizvodnje do ekologije, funkcionalnosti i trajnosti. “Dobar dizajn se trudi da na svim poljima nosi male pobede: broj koraka u proizvodnji, nove tehnologije, ekološke zahteve, tehnološke inovacije…“, ističe za naš portal.
Boja može da probudi razigrane, slobodne i vesele karaktere
Boja je jedan od prepoznatljivih elemenata njegovog dizajnerskog jezika, ali Kundović naglašava da njena upotreba nije cilj sama po sebi. Njegov odnos prema boji ide dalje od estetike. Smatra da ona može direktno da utiče na čoveka i atmosferu prostora.
Kundović smatra da je zapadno društvo dugo gradilo predstavu da su prigušeni i neutralni tonovi znak sofisticiranosti, intelekta i ozbiljnosti, dok su jarke boje nepravedno povezivane sa nečim detinjastim.
„Volim snagu boje, volim razigrane, slobodne, duhovite, prkosne, vesele karaktere ljudi – boja to može da probudi.“
Upravo je to jedan od razloga zbog kojih se jarke nijanse pojavljuju u njegovom radu: ne samo da bi komad bio vizuelno upečatljiv, već da bi kod korisnika izazvao određenu emociju.
Zapadno društvo dugo je gradilo predstavu da su prigušeni i neutralni tonovi znak sofisticiranosti, intelekta i ozbiljnosti, dok su jarke boje nepravedno povezivane sa nečim detinjastim.
Dizajn kao autorski stav, a ne samo forma
Naš sagovornik ističe da je Beogradska nedelja dizajna snažno uticala na njega u formativnim godinama i dodaje da je zahvalan što je na neki način bio deo te energije.
“Tu su bili dizajneri poput Konstantina Grčića, Rossa Lovegrovea, Karima Rashida, kod koga sam i radio u njujorškom studiju, Jonathana Ivea, Naota Fukasawe – lista je duga“.
Autorski pristup dizajnu i filozofije za koje se pojedinci zalažu uvek su ono što ih izdvaja.
Od ideje do radionice
Iako podjednako uživa u apstraktnom svetu ideja i radu sa materijalima, iskustvo proizvodnje za njega je sastavni deo dizajnerskog procesa.
„Volim dodir sa materijalom i procesima proizvodnje, volim da osetim sve probleme nastajanja. Da bi nešto ispalo dobro, volim duboko da se uživim u materijal i proizvodne procese i probleme.“
Smatra da je dizajn profesija u kojoj se neprestano uči – o materijalima, tehnologiji, proizvodnji, ali i o sopstvenom načinu razmišljanja.
„Ne razmišljam o tome kako će proizvod izgledati na Instagramu“.
Iako je vizuelna prezentacija danas gotovo neodvojiva od dizajna proizvoda, Kundović kaže da ne projektuje sa društvenim mrežama na umu.
„Ne razmišljam na taj način. Kada je dobar, on jednostavno sam govori za sebe i na svim nivoima radi dobro.“
Ipak, put od dobrog proizvoda do uspešnog autorskog brenda nije jednostavan. Na to utiče veliki broj faktora – od tehnoloških i distributivnih mogućnosti kompanije, preko marketinga i zemlje porekla, do duha vremena.
Zato se, kada je reč o HEROY-u, trudi da ostane veran sopstvenom pristupu.
„Trudim se da budem što verniji sebi i što istinitiji u pristupu, tako da se nadam da to ljudi uspevaju da primete i podrže.“
Prostor je ogroman, no sve moraš sam
Kao jedan od problema za domaće dizajnere Lazar vidi nerazvijeno tržište proizvodnje i kulturu proizvodnje. Nedostatak kompanija sa kojima bi autori mogli da razvijaju proizvode istovremeno, međutim, vidi i kao priliku. Za mlade dizajnere ne nudi klasične savete, već veruje u njihovu snalažljivost i mogućnosti koje pruža internet.
„Vreme je interneta odavno, koji je prozor u svet, i to je ogromna šansa za mlade ljude.“
Na kraju, kada je pitanje da li je važnije napraviti dobar proizvod ili onaj koji će ljudi želeti da fotografišu, Kundović bira širi pogled.
„Verujem u holistički pristup, sve je bitno.“
