Unovom sedištu renomiranog beogradskog arhitektonskog studija dominiraju boks i podne lajsne od plute, armirano-betonska kasetirana prefabrikovana tavanica i brojna umetnička dela.
Opšte je mesto da novobeogradski blokovi zauzimaju posebno mesto u srcima arhitekata. Sa te strane, ali i iz pragmatičnih razloga, upravo se ovaj deo naše prestonice nametnuo kao pravi izbor za novi dom studija MAIN Architects, čije je osnivače Marka Matejića i Nikolu Ivkovića oduvek privlačila estetika i modernizam kultnih stambenih četvrti na severnoj obali Save.
Zapravo, od osnivanja MAIN-a u septembru 2017. godine oni deluju na Novom Beogradu, a njihov prvi „poslovni“ prostor bio je stan od tridesetak kvadrata u prizemlju stambene zgrade u Bloku 11, gde su bili prve tri godine, sve do decembra 2020. kada su se preselili u sadašnji prostor, takođe stan u prizemlju stambene zgrade, ali ovog puta u Bloku 22.
Pročitajte i ovo:
Brojni kriterijumi za izbor lokacije
Kako za naš portal objašnjavaju iz studija, u pogledu lokacije izbor je bio Novi Beograd, a kriterijumi su bili sledeći – saobraćajna povezanost, dostupnost parkinga, dostupnost hrane i drugih dodatnih usluga, zelenilo i funkcionalno-organizacioni potencijal prostora.
„Zbog dobre saobraćajne povezanosti i blizine sva tri mosta – Mosta na Adi, Gazele, Brankovog mosta, izbor smo suzili na neki od centralnih novobeogradskih blokova“ – navode beogradske arhitekte.
Zatim, kao kriterijum su postavili dostupnost i velik izbor raznovrsnih prodavnica, kafića i restorana tj. mesta gde može brzo i lako da se obezbedi hrana za svačiji ukus u toku radnog vremena, a nakon odličnog iskustva sa stanom u prizemlju i to im je bio jedan od kriterijuma.
„U pogledu funkcionalno-organizacionog potencijala prostora bilo nam je veoma bitno da novi prostor ima mogućnost za izdvojenu kancelariju za nas dvojicu i mogućnost za dovoljno veliku salu za sastanke – dve stvari koje nismo imali u prethodnom prostoru. I ono što nam je kao arhitektama bilo bitno, da je vlasnik otvoren za mogućnost da prostor preuredimo prema našim potrebama“, kažu Matejić i Ivković.
Malo dvorište koje pripada ofisu planiramo da uredimo i opremimo šankom i nameštajem koji se lako sklapa i rasklapa.
Kada se njihov trenutni prostor pojavio u oglasima, odmah su sutradan zakazali sastanak i prekosutra potpisali ugovor.
„Ispunjavao je sve kriterijume, a dodatni bonus zbog čega smo se tako brzo odlučili je postojanje zasebnog direktnog ulaza spolja u ofis, kao i malo dvorište koje pripada našem ofisu i koje planiramo da uredimo i opremimo šankom i nameštajem koji se lako sklapa i rasklapa i na taj način uredimo ovaj prostor za odmor i druženje“, kažu naši sagovornici.
Stan se nalazi u Bloku 22, koji je izgrađen u periodu između 1969. i 1972. godine, uz neke novije zgrade koje su kasnije izgrađene u okviru Bloka.
„U pogledu organizacije stana prostor nije bio u izvornom stanju, ali su proporcije prostorija i pozicija konstruktivnih elemenata unutar stana omogućavali da prostor reorganizujemo prema našim potrebama“, objašnjavaju iz MAIN-a i dodaju:
„Prostor ima dva ulaza – jedan iz hodnika stambene zgrade i drugi spolja, koji najviše i koristimo i koji je namenjen našim gostima, pa ga možemo zvati i glavni ulaz“.
Sala za sastanke projektovana za šestoro
Sa glavnog ulaza, kroz vetrobran se ulazi u ulazni deo ofisa oko koga su organizovane sve ostale prostorije – open space kancelarija, kancelarija direktora, sala za sastanke i servisni deo u kome su smešteni garderober, arhiva, ostava za piće, ostava za kancelarijski potrošni materijal, aparat za vodu, server, rack, oprema i sredstva za higijenu i održavanje prostora, copy korner sa štampačem, šank za ručavanje i rad na laptopu. Zatim, tu su još mala kuhinja i kupatilo.
U open spaceu je projektovano osam radnih mesta, dok se u odvojenoj kancelariji nalaze dva radna mesta za osnivače MAIN-a.
„Ukupno imamo 10 radnih mesta, što i jeste veličina našeg tima, pored onlajn članova tima kojih ima petoro, tako da veličina tima ukupno varira između 10 i 15 arhitekata“, kažu Ivković i Matejić.
Sala za sastanke je projektovana za šestoro, mada, ističu naši sagovornici, po potrebi može da stane i više osoba i u njoj se nalazi trosed koji je, kako kažu, „zgodan za kratke dremke“.
Sam projekat je tekao „na licu mesta“, uz potrebne 3D vizualizacije i minimalno potrebnu projektnu dokumentaciju.
U pogledu rokova sve je moralo da bude urađeno veoma efikasno. Prema ugovoru za novi prostor, radove su mogli da otpočnu 1. decembra 2020. godine, a prethodni prostor su imali u zakupu do 31. decembra,
„Tako smo građevinske radove morali da završimo za manje od mesec dana i prostor dovedemo u funkcionalno stanje da u njemu može da se radi“, navode arhitekte.
S tim u vezi, kako dodaju, i sam projekat je tekao „na licu mesta“ uz potrebne 3D vizualizacije i minimalno potrebnu projektnu dokumentaciju.
„Morali smo da budemo odlučni i da ne odugovlačimo previše sa mnogo različitih varijacija, što uvek savetujemo i našim klijentima. Uglavnom prve reakcije budu intuitivne i najbolje uz određeno fino doterivanje“, kažu osnivači.
Prezentacija vrednosti studija kao glavni cilj
U skladu s tim i skromnim budžetom definisan je i obim radova, a prioritet je bio da se postigne optimalna organizacija prostora koja bi im omogućila da u prostoru od 75 m² imaju sve potrebne funkcije za planiranih 10 radnih mesta, uz nekoliko detalja koje su želeli da istaknu.
„Zadatak je bio da prezentujemo naš pristup radu, našu estetiku i da demonstriramo stvari koje inače predlažemo i klijentima u projektima koje radimo“, kažu iz MAIN-a.
Kao glavni cilj postavili su da svojim primerom prezentuju vrednosti studija – a to su iskrenost i pouzdanost, te da uvek u skladu sa budžetom i rokovima mogu da postignu visoku vrednost, uz iskreno postavljanje očekivanja ka svim učesnicima u procesu u datim okolnostima.
Potrebno je da korisnici razumeju i poštuju prostor i da ga na ispravan način koriste.
Kada je u pitanju uređenje jednog prostora u kome rade arhitekte, iz studija navode da je, kao i na svakom drugom radnom mestu, najvažnija atmosfera i energija u prostoru, a koja zavisi od dizajna i od ljudi.
„Naravno da atmosfera ne može biti dobra ukoliko prostor nije prijatan i komforan za rad i zato je važno da postoje razne mogućnosti prilagođavanja radnog okruženja svakom korisniku prema ličnim afinitetima. Sa druge strane, ponekad je potrebno preispitati samog sebe i svoje navike, što znači da je potrebno da korisnici prostora razumeju i poštuju prostor i da ga na ispravan način koriste, kako bi iz prostora izvukli njegov maksimalni potencijal“, objašnjavaju arhitekte i dodaju:
„Na primer, mi smo mislili da je za rad veoma bitno dobro osvetljenje, odnosno funkcionalna radna rasveta, ali smo se izgleda prevarili pošto je ta rasveta uključena jedino kod nas dvojice u kancelariji, dok je u ostatku prostora ugašeno svetlo. Jednom prilikom smo pokušali da uvedemo standard da svetlo mora da bude upaljeno zbog opšteg utiska, ali je nastala opšta „pobuna“ (smeh – prim. red.) od strane mlađih kolega, tako da nam plan nije uspeo“, kažu Matejić i Ivković.
Centralni zvučnik i domaća šljivovica
Inače, prostor su opremili rasvetom grčkog proizvođača Bright u saradnji sa svojim prijateljima i saradnicima iz Safe Systema.
Iznad svih radnih stolova ugradili su linijske visilice Novitas, a u spuštenom plafonu ugradne gipsane spotove Planus, koje, kako ističu, veoma često koriste u svojim projektima.
„Pored vizuelnog utiska, važno nam je da u prostoru uvek budu dobar zvuk i miris. Iz tog razloga su uvek uključeni centralni zvučnik sa koga puštamo muziku i aparat za aromatizaciju prostora. Smatramo da je sve to važno za atmosferu u prostoru i za utisak koji isti ostavlja na nas i na sve naše goste“, kažu naši sagovornici.
Dodaju da je ono čime takođe prave dobru atmosferu u kancelariji – domaća šljivovica koju pravi Nikolin tata, koja je njihovo omiljeno piće i koju, uz ogroman izbor drugih napitaka za sve zaposlene, vole da podele i sa gostima.
„Drago nam je da niko još nije izašao iz našeg ofisa a da nije imao neki komentar tipa ’veoma je prijatno’, ’lepa energija’, ’što ovde lepo miriše’, ’baš vam je top’ i slično“, kažu osnivači MAIN-a.
U podrumskim prostorijama videli smo konstrukciju plafona i poželeli da isto to prikažemo i u našem prostoru.
Kada je u pitanju dominantan detalj u enterijeru, osnivači studija ističu da im je posebno bila zanimljiva armirano-betonska kasetirana prefabrikovana tavanica – jedan element prefabrikovane AB tavanice sastoji se od devet (3×3) pravougaonih polja, kaseta.
„Kada smo ušli u prostor tavanica je bila zatvorena monolitnim gips-kartonskim plafonom, ali smo u podrumskim prostorijama videli konstrukciju plafona i poželeli da isto to prikažemo i u našem prostoru“, kažu iz studija i dodaju:
„To nam je bilo važno zbog duha mesta kao i da na ličnom primeru pokažemo klijentima zašto često u projektima rekonstrukcija insistiramo da takvi karakteristični elementi budu eksponirani tj. otkriveni, prikazani i prezentovani kao nešto važno za duh vremena i mesta arhitekture, arhitektoničnosti unutrašnjeg prostora. Nešto što prikazuje tehnologiju izgradnje doba u kome je nastalo, a samim tim i duh tog vremena. To može biti Pruski svod, Avramenko sitnorebrasta tavanica ili neki drugi element u prostoru“.
Komunikacija plute s betonskim okruženjem
Pored plafona, iz MAIN-a navode da je definitivno i boks od plute dominantan detalj u enterijeru, a koji predstavlja centralni servisni element prostora oko koga je sve organizovano.
Imajući u vidu da u Blokovima dominira vidljivi beton (exposed concrete), arhitekte su želele da u enterijer uvedu neki element koji će da komunicira sa betonskim okruženjem i epohom 70-tih, kada je nastao Blok 22, ali koji će istovremeno da bude i kontrast tom betonu i veza sa savremenim trenutkom. Kao logično rešenje nametnula se (vidljiva) pluta (exposed cork).
„Pluta je materijal koji pripada epohi 70-tih, ali je istovremeno i savremeni materijal koji poslednjih godina doživljava povratak na scenu. Savremenost plute, u doba visoke ekološke svesti, ogleda se u njenoj održivosti, svestranosti, izdržljivosti i izgledu“ – ističu arhitekte.
Uzimajući u obzir i njene akustičke karakteristike i uticaj na umirujuću energiju prostora, pluta je bila idealan izbor.
Dodaju da je rešenje sa plutom bilo i sa aspekta budžeta opcija koja sa malim ulaganjem daje veliki efekat u prostoru sa više aspekata.
Primenjena u MAIN-ovom ofisu, pluta oblaže centralni deo, koji predstavlja najfrekventniji deo prostora, te kao elastičan i materijal otporan na udarce sprečava pojavu većih površinskih oštećenja.
„Pluta je i materijal otporan na vlagu, što smo testirali jednom prilikom kada nam se pokvario aparat za vodu i poplavio deo kancelarije. Uzimajući u obzir i njene akustičke karakteristike i uticaj na umirujuću energiju prostora, pluta je bila idealan izbor“, kažu Marko i Nikola.
Poseban kvalitet plute kao prirodnog materijala je njena mekoća na dodir i prijatna tekstura.
Pored centralne „kocke“ od plute, beogradske arhitekte su posebno istakle još jedan detalj, a to su podne lajsne od plute.
„Čini nam se da je to jedinstvena primena ovog materijala u enterijeru na ovaj način. To nismo videli nigde drugde, a nama je to bila logična posledica i jedino moguće rešenje koje bismo prihvatili. Čini nam se da smo stavili bilo koje druge podne lajsne da to ne bi bilo to“, ističu iz studija.
Ipak, za razliku od 70-tih kada je kombinovana sa jarkim bojama, oni su je kombinovali sa neutralnim bojama, belom i tonovima tople sive.
„Poseban kvalitet plute kao prirodnog materijala je njena mekoća na dodir i prijatna tekstura. Ponekad vam dođe da prislonite obraz na nju i zaspite. Pluta nam je toliko ušla pod kožu da smo odlučili da napravimo i MAIN notese od istog materijala“, kažu Ivković i Matejić.
Građevinski radovi završeni u roku
Kako dalje saznajemo, zbog vrlo kratkog roka za realizaciju izazovi projektovanja i izvođenja su išli u korak jedni s drugim.
„Pored kratkog roka i sam period godine nije nam išao na ruku, uzimajući u obzir da je bio decembar mesec i da je nova godina bila blizu. U tom smislu, sve nabavke i radovi su bili nekako prilagođeni tom trenutku, koji je dodatno bio iskomplikovan činjenicom da je u tom periodu korona još uvek bila aktuelna i da je još uvek važio obavezan karantin od dve nedelje. Naravno, paralelno smo imali i druge tekuće projekte na kojima smo bili pod pritiskom da završimo pre nove godine“, navode arhitekte i dodaju:
„Na kraju uspeli smo da građevinske radove završimo u roku i da prostor opremimo delom nameštaja koji smo preneli iz prethodnog prostora, kako bismo mogli da funkcionišemo. Kompletno opremanje prostora nameštajem i opremom smo završili u martu“.
Najveći deo nameštaja iz prethodnog prostora smo želeli da zadržimo i upotrebimo u novom prostoru.
Pored rokova i doba godine, dodatni izazov i ograničavajuće okolnosti su svakako predstavljali budžet i činjenica da se radi o iznajmljenom prostoru, što znači da su prema njemu morali da se odnose sa posebnom pažnjom kako ne bi oštetili postojeće elemente prostora koji su trebali da se zadrže ili vrate u prvobitno stanje.
„Na primer, postojeća keramika nam se nije svidela, ali zbog rokova i budžeta nismo mogli da je zamenimo, pa smo morali da pronađemo neko brže i jeftinije rešenje, koje omogućava da se prostor vrati u prvobitno stanje tj. da postojeća keramika ostane neoštećena“, kažu iz studija, dodajući da su problem rešili tako što su preko postojeće keramike postavili itison (tepih).
Zatim, tu je bio i izazov kako da sva postojeća staklena vrata i pregrade koje su želeli da iskoriste, opet zbog vremena i budžeta, demontiraju neoštećena i uklope u potpuno novi raspored koji su zamislili.
„U pogledu nameštaja, najveći deo nameštaja iz prethodnog prostora smo želeli da zadržimo i upotrebimo u novom prostoru. Izazov je bio kako ih uklopiti u novi prostor i kako nabaviti dodatne komade istog nameštaja (npr. radne stolice) nakon tri godine“, kažu arhitekte iz MAIN-a.
Radni stolovi za dva radna mesta
Kada je reč o akustičnom komforu, bitne stavke u svakom radnom prostoru, on se u novoj MAIN-ovoj kancelariji na prvom mestu pravi muzikom.
„Što se tiče materijala svakako da upotreba itisona, plute i ploča od drvenih vlakana u sali za sastanke, kao i tapaciranih pregrada između radnih stolova doprinose redukciji tj. apsorpciji zvuka“, navode arhitekte .
U opremanju enterijera uglavnom su koristili postojeći nameštaj iz prethodnog prostora sa novim nameštajem, pri čemu su koristili „custom made“ nameštaj u kombinaciji sa, kako kažu, „nameštajem za široke narodne mase“ – IKEA, JYSK i slično.
„Na primer, radne stolove smo pravili za dva radna mesta, jer smo na taj način maksimalno iskoristili prostor. Ploče radnog stola smo pravili od belog univera i univera u dezenu drveta, duple debljine 36 mm, dimenzija 70 x 240 cm, sa KRILLE belim nogarima sa točkićima iz Ikee“, navode osnivači studija.
Kombinovali smo različite delove iz Italije kako bismo sklopili udobnu, kvalitetnu i cenovno pristupačnu radnu stolicu.
U open spaceu su prostor sa radnim stolovima od koridora odvojili belim jednostavnim policama KALLAX, takođe iz Ikee, odakle su i drugih sitniji komadi – fiokari, polica za slike, postolja za monitore i dr.
„Radne stolice smo nabavili od dobavljača MB Stolice, gde smo kombinovali različite kvalitetne delove iz Italije kako bismo sklopili udobnu, kvalitetnu i cenovno pristupačnu radnu stolicu, kao što su mehanizam, rukonasloni, postolje sa nogarima, točkići, dok je sedalni deo tapaciran u Srbiji od materijala koji smo izabrali. Pokazale su se kao veoma dobar izbor sa aspekta udobnosti i trajnosti“, kažu Matejić i Ivković.
Dodaju da je posebnu pažnju njihovih gostiju privukao sto u sali za sastanke sa svojim elegantnim crnim nogarima, koji su sami dizajnirali i izradili po meri.
„Uz ovaj radni sto odlično su nam se uklopile stolice iz JYSK-a. Kupili smo ih na nekom super sniženju, pri čemu smo po jednu morali da idemo u Smederevo, jer je bila poslednja“, kažu naši sagovornici .
Među stolicama je i njima posebno draga mid-century kožna radna stolica proizvedena 1980-ih godina u poznatoj fabrici nameštaja Stol Kamnik u Sloveniji.
Prostor oplemenjen umetničkim delima
Od slika u konferencijskoj sali do svetlećeg znaka ZUCK – novi MAIN-ov prostor prepun figura i umetnina, dajući vam na momente utisak da se nalazite u galeriji, a ne u arhitektonskom birou.
„Kada smo se uselili u novi prostor želeli smo da ga oplemenimo umetničkim delima, ali u isto vreme i da napravimo saradnju sa umetnicima koje bismo na taj način prezentovali našim klijentima“, kažu iz studija, napominjući da su u tom segmentu sarađivali sa slikarkama Natalijom Miladinović, Milom Gvardiol i Minom Radović.
„Posebno mesto u našem prostoru zauzima, ali i pravi posebnu atmosferu, neonski znak ZUCK, delo našeg prijatelja umetnika, filozofa, režisera i kreatora video igara, osnivača DEMAGOG Studija Igora Simića, sa kojim smo 2018. godine učestvovali na konkursu za izložbu na arhitektonskom venecijanskom bijenalu“.
U MAIN-ovoj kancelariji se nalaze i grafike njihovog dragog kolege, arhitekte Stefana Đorđevića, koje je izradio kao član grupe Moderni u Beogradu (MUBGD) koje su inspirisane zgradama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i zgradom Nemačke ambasade, one porušene.
„Pored Stefanovih grafika, nalazi se i jedno delo nama posebno dragog umetnika i prijatelja Nikole Mihajlovića Korija, a posebno mesto u našoj kancelariji zauzima i akvarel Nikoline ćerke Nine“.
Na ulazu ne može da se promaši čuvena MAIN magenta celogodišnja jelka, koja je malo umetničko delo njihovog tima.
Pored toga, ističu i nekoliko fotografija i crteža iz Njujorka koje su kao poklon dobili od svojih prijatelja i klijenata – Mije Knežević (fotografije Gugenhajmovog muzeja) i Ivana Dabića (crtež Flatiron zgrade).
„Iako dugo vremena nismo želeli da na zidovima postavljamo naše projekte, ipak smo nakon BINA-e 2021. godine, odlučili da projektima i plakatima sa te izložbe namenimo i jedan zid u našem prostoru. Pored plakata, u prostoru smo izložili maketu porodične kuće na Senjaku, koji nam je posebno drag projekat i projekat koji je prethodio i kojim je MAIN počeo“, kažu osnivači studija.
I na kraju, iako nije koncipirana kao umetničko delo niti kao stalni eksponat, a vremenom je to postala, na ulazu ne može da se promaši čuvena MAIN magenta celogodišnja jelka, koja je malo umetničko delo njihovog tima.
„Sva ta dela daju još jedan poseban sloj atmosferi i karakteru našeg radnog prostora u kom su svi uvek dobro došli i dobro dočekani“, zaključuju razgovor za naš portal Marko Matejić i Nikola Ivković.
Foto-galerija
