Kako dizajnirati kafić u kojem se gosti duže zadržavaju (i troše više novca): Dobri primeri iz Srbije 

Pametan raspored, dobro svetlo, udobno sedenje i atmosfera zbog koje se ne žuri. U ovom vodiču prolazimo kroz ključne principe dizajna kafića koji podstiču duže zadržavanje gostiju, uz konkretne lokalne primere.

Svima nam je poznat scenario u kojem svraćamo u kafić samo na jednu kafu, a onda ostajemo duže nego što smo inicijalno planirali. Nekad naručimo još jedno piće, nekad desert, a nekad samo nastavimo da sedimo jer se jednostavno osećamo prijatno.

Taj osećaj je retko slučajan i, pored usluge zbog koje negde ostajemo duže od planiranog, posledica je brojnih dizajnerskih odluka koje su oku manje ili više vidljive.

Dizajn enterijera ima veliku ulogu u tome koliko se gosti negde zadržavaju, kako se osećaju i da li imaju potrebu da naruče još nešto.

U nastavku teksta prolazimo kroz najvažnije dizajnerske principe koji čine da se u kafićima ostaje duže, uz primere iz Srbije koji te principe i pravila uspešno primenjuju.

Raspored prostora

Prva stvar koja utiče na to koliko ćemo se zadržati u nekom kafiću ili restoranu je kako se kroz taj prostor krećemo.

Ako je sve zbijeno, ako su stolovi raspoređeni preblizu jedan do drugog ili ako imamo osećaj da stalno nekom smetamo, boravak se gotovo automatski skraćuje.

Dobro osmišljen raspored podrazumeva jasno definisane zone – mesto gde se poručuje, delove za kraće zadržavanje i one mirnije uglove u kojima se ostaje duže.

Važno je i da prostor ne deluje kao prolazna stanica – gosti treba da imaju osećaj da su „na svom mestu“, a ne da su negde samo usput svratili.

Dobar primer ovakvog pristupa je Fresca u Beogradu, o kojoj smo nedavno pisali. Enterijer koji potpisuje studio Freya Architects podeljen je u nekoliko različitih celina, od kojih svaka ima sopstveni ritam i atmosferu.

Gost ne sedi na prolazu niti je na putu osoblju, već bira deo prostora koji mu u tom trenutku najviše odgovara. Upravo ta mogućnost izbora čini da se ovde ne žuri i da se planirana kratka poseta često pretvori u znatno duži boravak.

Ako želite da vidite kako ovakav raspored funkcioniše u praksi i kako su različite prostorne celine u Fresci osmišljene kao deo jedinstvenog ugostiteljskog iskustva, ceo projekat smo detaljno predstavili u posebnom tekstu posvećenom ovom beogradskom restoranu.

Enterijer u tri čina: Kako je Fresca u Beogradu oživela istorijsku kuću iz 1911. godine

Različite vrste sedenja

Ne dolaze svi gosti u kafić ili restoran iz istog razloga, pa zato ne bi trebalo ni svi da sede na isti način. Neko svraća na kratku kafu „s nogu“, neko dolazi na duži razgovor, a neko planira da ostane satima uz laptop ili knjigu.

Prostori koji to razumeju nude različite opcije sedenja, bez potrebe da to posebno objašnjavaju ili naglašavaju.

Kombinacija visokih stolova, klasičnih stolica, klupa uz zid i udobnijih, „mekših“ mesta za sedenje omogućava gostima da sami izaberu kako žele da provedu vreme.

Kada je sedenje udobno i prilagođeno različitim navikama, boravak se prirodno produžava, bez osećaja nelagode ili potrebe da se ustane čim se šolja isprazni.

Dobar primer ovakvog pristupa je restoran Fortunato u Beogradu, čiji enterijer potpisuje Studio Fiori, gde su različiti tipovi sedenja pažljivo uklopljeni u prostor nastao spajanjem dva lokala.

Takva raznolikost omogućava da isti prostor funkcioniše i za kratke posete i za duža zadržavanja, bez narušavanja ukupne atmosfere restorana.

Ako želite da se detaljnije upoznate sa načinom na koji je enterijer Fortunata organizovan i kako je raznovrsno sedenje uklopljeno u celokupnu rekonstrukciju prostora, ceo projekat smo predstavili u posebnom tekstu posvećenom ovom beogradskom restoranu.

Fortunato u Beogradu: Dva restorana spojena u jedan sofisticiran enterijer

Svetlo zbog kojeg ostajemo „još samo malo“

Svetlo je jedan od onih elemenata koje retko svesno analiziramo, ali gotovo uvek osećamo. Prejako, hladno ili ravnomerno osvetljenje ume da deluje zamorno i podstakne nas da se zadržimo kraće nego što smo planirali.

S druge strane, dobro osmišljeno svetlo stvara atmosferu u kojoj se ne gleda na sat. Kafići i restorani u kojima se gosti zadržavaju duže obično kombinuju više izvora svetla.

Prirodno dnevno svetlo tokom dana daje prostoru otvorenost i energiju, dok se u večernjim satima prelazi na toplije, prigušenije osvetljenje koje podstiče opuštanje.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dizajn enterijera (@dizajnenterijera_rs)

Važno je i da svetlo ne bude uniformno – razlike u intenzitetu i fokusu pomažu da se prostor doživi slojevitije i intimnije.

Dobar primer takvog pristupa je kafeterija Repjetro u Sremskoj Mitrovici, čiji je enterijer osmislio arhitekta Željko Baričić, a gde je osvetljenje pažljivo prilagođeno različitim delovima prostora i dobu dana.

Ako vas zanima kako je osvetljenje uklopljeno u celokupan koncept enterijera i kako utiče na atmosferu ove kafeterije, ceo projekat smo detaljno predstavili u posebnom tekstu posvećenom Repjetru.

Kafeterija Repjetro: Kako je Sremska Mitrovica dobila mesto gde kafa ima ukus doživljaja

Akustika koju ne primećujemo – dok ne zasmeta

O akustici se retko razmišlja unapred, ali je gotovo uvek presudna za ukupni utisak boravka. Prostor može biti lepo dizajniran, sa dobrim svetlom i nameštajem, ali ako je preglasan, ako se razgovori prelivaju sa stola na sto ili ako svaki zvuk „odzvanja“, gosti će se zadržati kraće nego što su planirali.

Kafići i restorani u kojima se ostaje duže imaju jednu zajedničku stvar – zvuk je pod kontrolom. To ne znači da su tihi ili sterilni, već da postoji balans između žamora, muzike i razgovora.

Mekši materijali, tapacirane površine, tekstil, zavese ili pažljivo odabrani zidni i plafonski elementi pomažu da prostor ostane prijatan čak i kada je pun.

Dobar primer takvog pristupa je bar Kissa10 u Beogradu, čiji enterijer nosi potpis studija Yasno. Iako je reč o mestu sa izraženim karakterom i živom atmosferom, akustika je rešena tako da buka nikada ne preuzima prostor.

Razgovori ostaju intimni, muzika je deo ambijenta, što je jedan od razloga zašto se ovde lako ostaje duže nego što je planirano.

Ako želite da detaljnije pogledate kako je enterijer Kissa10 osmišljen i na koji način su dizajnerske odluke uticale na celokupni doživljaj prostora, ceo projekat smo predstavili u posebnom tekstu posvećenom ovom beogradskom baru.

Novi beogradski bar KISSA10 donosi spoj japanske estetike i balkanskog senzibiliteta

Za osećaj kao kod kuće

Iako kafići nisu zamišljeni kao produžetak privatnog prostora, upravo taj osećaj topline i opuštenosti često pravi razliku između kratke posete i dužeg zadržavanja.

Prostori u kojima dominiraju smireni tonovi, prirodni materijali i suzdržan dizajn lakše stvaraju atmosferu u kojoj se gosti ne osećaju kao prolaznici.

U tom smislu, izbor materijala i njihova kombinacija imaju ključnu ulogu. Drvo, tople teksture i pažljivo balansirani kontrasti doprinose osećaju udobnosti, ali i jasnoći prostora.

Kada enterijer nije prenatrpan detaljima, već promišljen i smiren, lakše je opustiti se i ostati duže.

Dobar primer ovakvog pristupa je Numa 275, kafeterija u Novom Pazaru čiji je enterijer projektovao studio Arsa Architects.

Prostor je oblikovan kroz jednostavne forme, toplu paletu materijala i nenametljive detalje koji zajedno stvaraju ambijent blizak i svakodnevan, bez potrebe da se posebno naglašava dizajnerski koncept.

Ako želite da detaljnije pogledate kako su materijali, boje i proporcije uklopljeni u enterijer ovog kafića i kako doprinose tom „kućnom“ osećaju, ceo projekat smo predstavili u posebnom tekstu posvećenom Numi 275.

Kafeterija NUMA 275: Kako boje i hrabrost u enterijeru stvaraju novu energiju Novog Pazara

Sitnice koje produžavaju boravak

Ponekad nisu u pitanju velike dizajnerske odluke, već male, gotovo neprimetne stvari koje gostima olakšavaju da ostanu duže.

Utičnice na pravom mestu, dovoljno prostora za laptop ili torbu, sto koji nije tesan i stolica u kojoj može da se sedi bez stalnog pomeranja – sve su to detalji koji utiču na to da li ćemo se zadržati još malo ili krenuti dalje.

Savremeni kafići sve češće prepoznaju potrebe gostiju koji rade, uče ili jednostavno vole da provode više vremena u istom prostoru. Kada su ovakve funkcionalne sitnice diskretno integrisane u enterijer, bez narušavanja atmosfere, boravak postaje opušteniji i prirodnije se produžava.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dizajn enterijera (@dizajnenterijera_rs)

Dobar primer tog pristupa je kafeterija Fuka u Zemunu, gde je enterijer osmišljen tako da podjednako odgovara kratkim pauzama i dužim zadržavanjima, osmislila ga je dizajnerka enterijera Nađa Orlović.

Prostor nudi komfor i funkcionalnost bez naglašavanja, pa gosti imaju slobodu da ostanu koliko im prija, bez osećaja da „zauzimaju mesto“ nekom drugom.

Ako želite da detaljnije pogledate kako su ove sitnice uklopljene u celokupan koncept prostora i kako funkcionalni detalji utiču na svakodnevno korišćenje kafića, ceo projekat smo predstavili u posebnom tekstu posvećenom kafeteriji Fuka.

Kafeterija Fuka: Parče skandinavskog enterijera nadomak Zemunske pijace

Zašto se u nekim kafićima ne žuri?

Kafići i restorani u kojima se gosti zadržavaju duže retko su takvi slučajno. Iza tog osećaja stoji niz promišljenih odluka, od rasporeda prostora i vrste sedenja, preko svetla, akustike i izbora materijala, pa sve do sitnih detalja koji čine boravak lakšim i prijatnijim.

Kada prostor ne vrši pritisak, kada omogućava izbor i kada deluje toplo i prirodno, gosti se opuštaju i ostaju onoliko dugo koliko im prija.

Upravo u tome leži razlika između kafića u koji se svraća usput i onih koji postaju deo svakodnevice, mesta na koja se vraćamo jer znamo da ćemo u njima moći da usporimo.