U rimskom kvartu Garbatela uređen je stan koji spaja savremeni raspored i tragove nekadašnjeg enterijera. Originalne pločice, stara vrata i boje pronađene ispod slojeva zidova postali su osnova novog ambijenta.
Postoje enterijeri koji se projektuju od nule, ali i oni koji traže pažljivije čitanje. Stan Casa Garbatella pripada ovoj drugoj grupi – stan je zatečen kao već renoviran prostor, ali bez ikakvih vidljivih tragova prošlosti.
Zadatak arhitektkinje Marije Rafaele Falbo (Maria Raffaella Falbo) bio je da ga prilagodi savremenom životu, a da mu istovremeno vrati ono što je prethodna obnova pokušala da sakrije.
Stan u šarmantnom rimskom kvartu
Prostor Casa Garbatella nalazi se u istoimenom rimskom kvartu, poznatom po specifičnoj arhitekturi, dvorištima, zelenilu i atmosferi koja deluje izdvojeno od užurbanog ritma grada.
Već sam ulaz u zgradu postavlja ton celog projekta – iznad ulaza nalazi se natpis na latinskom koji govori o miru, tišini i sigurnom snu.
Vlasnici su dugo tragali za stanom u ovom kraju, a od početka su želeli stan u kojem će biti moguće istaći tragove prethodnog života.
Zgrada i dvorište odmah su osvojili autorku – prostor za sušenje veša na otvorenom, drvo narandže koje se savršeno vidi kroz jedan od prozora, mačke u dvorištu, tišina i osećaj zaštićenosti. Sam stan je, međutim, bio druga priča.
Zadatak arhitektkinje bio je da stan prilagodi savremenom životu, ali i vrati ono što je prethodna obnova sakrila.
Bez tragova prošlosti…više ne!
Enterijer je prethodno već bio renoviran, ali je ta intervencija uklonila sve elemente koji bi govorili o njegovoj starosti i upravo zato je novi projekat počeo kao potraga za slojevima koji su možda još uvek negde postojali.
Arhitektkinja je želela da napravi prostor koji odgovara savremenom načinu života, ali da pritom stalno upućuje na prošlost zgrade i samog kvarta. Taj balans postao je ključni princip celog uređenja.
Skidanjem podnih obloga u nekoliko prostorija pronađene su originalne teraco pločice, dok su se na jednom zidu, uklanjanjem novijeg sloja maltera, pojavili tragovi stare plave boje.
Na kraju hodnika pronađena su i prilagođena stara vrata iz dvadesetih godina prošlog veka.
“Odmah sam počela da radim na transformaciji prostora, prilagođavajući ga potrebama vlasnika, ali pre svega trudeći se da napravim enterijer koji će imati stalne veze sa prošlošću, uz savremen raspored“, objašnjava arhitektkinja.
Skidanjem podnih obloga pronađene su originalne teraco pločice, dok su se na jednom zidu pojavili tragovi plave boje.
Kuhinja i dnevna soba okrenute ka dvorištu
U novoj organizaciji stana dnevna soba i kuhinja postavljene su uz dva prozora koja gledaju na zajedničko dvorište. To je omogućilo da najživlji deo stana dobije najlepše svetlo i najmirniji pogled.
Kuhinja je projektovana linearno, ispod prozora, kako bi se prostor što manje delio. Ideja nije bila da se kuhinja izdvoji kao zasebna funkcionalna zona, nego da se razvije kao deo dnevnog boravka.
“Dugo sam insistirala na linearnom rasporedu ispod prozora, jer je bilo važno da se prostor ne usitni, nego da se vizuelno proširi. Na kraju su mi klijenti verovali i sada su veoma zadovoljni”, navodi autorka.
Između ulazne zone i radnog dela kuhinje projektovana je metalna pregrada sa providnim i reljefnim staklom. Ona ima i nekoliko polica koje funkcionišu kao mesto za odlaganje sitnica i knjiga, pa granica između prostora ostaje lagana i korisna.
U novoj organizaciji stana dnevna soba i kuhinja postavljene su uz dva prozora koja gledaju na zajedničko dvorište.
Veza između starog i novog
Hodnik vodi ka dve spavaće sobe, od kojih jedna ima sopstveno kupatilo, kao i ka drugom kupatilu.
Lakirana stara vrata na kraju hodnika vode ka malom pretprostoru iz kojeg se pristupa vešernici i spavaćoj sobi. Ovaj detalj je jedan od najdirektnijih spojeva između zatečenog i novog enterijera.
Kupatila su zamišljena kroz referencu na rad italijanskog arhitekte Pjera Portalupija (Piero Portaluppi), ali u pojednostavljenoj i pristupačnijoj interpretaciji.
Podloge od smole, jednostavne bele pločice u tuševima i podovi inspirisani neomodernističkim mozaikom stvaraju vezu sa periodom u kojem su ovakvi stanovi nastajali.
U vreme kada se stanovi renoviraju do neprepoznatljivosti, ovaj enterijer podseća da nekad najveći kvalitet prostora već postoji.
Kada prošlost postane materijal
Casa Garbatella pokazuje koliko obnova stana može da bude zanimljiva kada se ne završi samo na novom rasporedu i izboru materijala. Ovde su pronađeni tragovi, oštećenja, stara vrata i boje postali aktivni deo projekta.
U vremenu kada se mnogi stanovi renoviraju do neprepoznatljivosti, ovaj rimski enterijer podseća da ponekad najveći kvalitet prostora već postoji. Potrebno ga je samo pronaći, očistiti i uklopiti u novi život.
Foto-galerija
Faktografija
- naziv projekta: Casa Garbatella
- autorka: Maria Raffaella Falbo
- lokacija: Rim, Italija
- godina: 2024.
- fotografije: Edi Solari
Ispod poda ovog stana u Rimu krila se njegova istorija
