U istorijskom centru češkog grada Žatec, jedna porodična kuća prošla je kroz dugo, zahtevno i emotivno renoviranje. Danas spaja smeštaj za goste, kuću za odmor i pivnica, ali njena najveća vrednost nije samo u novoj funkciji, već u načinu na koji su staro i novo postali nerazdvojni.
Za autore iz studija ORA, ova kuća je bila porodična hronika, nasledstvo koje je stiglo neočekivano i obaveza da se jednom prostoru vrati život.
Kuća je danas zamišljena kao objekat mešovite namene – u njoj se nalaze apartmani za goste, prostor za odmor vlasnika, ali i pivnica, što je posebno značajno u gradu čiji je identitet snažno vezan za hmelj.
Ipak, put do tog rezultata trajao je dugo. Renoviranje je potrajalo osam godina, a počelo je od gotovo ruševnog stanja.
“Kuća nam je stigla kao iznenadni poklon, odnosno nasledstvo. Bila je u stanju ruševine – krov je prokišnjavao, pojedine tavanice su se urušavale, delovi krovne konstrukcije su nedostajali, a suva trulež se agresivno proširila”, počinju priču autori.
Porodična priča upisana u zidove
Veza porodice sa ovom kućom seže do dvadesetih godina prošlog veka, kada su se čukunbaba i čukundeda doselili u Žatec.
Generacije su potom živele u kući sve do perioda nakon Plišane revolucije, kada je objekat postepeno počeo da se prazni i propada.
Kasniji pokušaji obnove nisu doneli poboljšanje. Naprotiv, nestručne intervencije dodatno su narušile stanje kuće.
Za arhitekte koji su je nasledili, prvi susret sa prostorom bio je istovremeno zastrašujući i emotivan. U kući su postojala mesta za koja su bile vezane porodične anegdote, poput tavana na kom je deda nekada skrivao rakiju iza grede.
“Zaljubili smo se u kuću odmah. Nismo imali novca, niti jasnu ideju šta dalje, ali ko bi, ako ne arhitekte, znao šta da radi sa starom, trošnom kućom?”, iskreno priznaju autori.
Kuća je zamišljena kao objekat mešovite namene – u njoj se nalaze apartmani, prostor za odmor vlasnika, ali i kraft pivnica.
Osam godina renoviranja, grešaka i učenja
Renoviranje je trajalo osam godina, a proces su obeležili nedostatak novca, teško pronalaženje majstora koji poznaju tradicionalne tehnike, ali i pandemija, tokom koje je gradnja, kao i mnogo toga drugog, stala.
U međuvremenu, porodica je dobila dvoje dece. Ona su, kako autori objašnjavaju, rasla zajedno sa kućom – najpre je doživljavajući kao mračno, hladno i prljavo mesto, a zatim sve više kao prostor koji mogu da prisvoje.
Polazna tačka bila je jasna – obnoviti kuću ekonomično, ali uz duboko poštovanje njene istorijske vrednosti.
“Na ovoj kući smo stekli svoju diplomu. Da bismo majstorima objasnili kako se ručno nanosi krečni malter, morali smo prvo sami to da probamo”, objašnjavaju arhitekte.
Takav pristup značio je stalno učenje, ispravke i kompromis. Neki izvođači nisu zadovoljili standarde, dok su drugi vremenom prihvatili da zidovi ne moraju da budu savršeno ravni, da malter ne mora da izgleda fabrički glatko i da tradicionalni materijali po prirodi ne teže savršenstvu.
To, međutim, nije značilo da može da se radi neprecizno. Naprotiv, upravo u toj nesavršenosti trebalo je pronaći meru.
Polazna tačka bila je jasna – obnoviti kuću ekonomično, ali uz duboko poštovanje njene istorijske vrednosti.
Važnost stabilne konstrukcije
Pre nego što je uopšte moglo da se govori o atmosferi, enterijeru ili novoj nameni, kuću je trebalo konstruktivno stabilizovati.
Cela građevina je utegnuta čeličnim zategama, urušeni svod je obnovio iskusni zidar, dok je jedan potpuno propali plafon zamenjen betonskom pločom.
Najzahtevniji deo bila je krovna konstrukcija – trospratni tavan za sušenje hmelja, karakterističan za Žatec. Pretpostavlja se da je služio upravo za tu namenu, a oznake na gredama ukazuju na to da su radnici nekada tu brojali džakove.
Lokalne firme nisu želele da se upuste u taj posao. U jednom trenutku, autori priznaju da su i sami počeli da gube nadu.
“Kako bismo klijente mogli da ubeđujemo da od starih zgrada ne treba odustajati, ako bismo mi sami odustali od ove kuće?”, pitaju se autori.
Rešenje je pronađeno tek kada su angažovani majstori specijalizovani za obnovu tradicionalnih konstrukcija. Oni su vratili statičku stabilnost krovu i ponovo istakli njegovu prostornu snagu.
Pre nego što je uopšte moglo da se govori o atmosferi, enterijeru ili novoj nameni, kuću je trebalo konstruktivno stabilizovati.
Prioritet starih materijala
Jedan od najvažnijih slojeva ovog projekta je ponovna upotreba materijala. Autori su koristili stare podne pločice, vrata, grede i cigle.
Tako su trule grede zamenjene starim, ručno tesanim gredama iz srušene kuće u Vrbovecu. Crvene mermerne ploče izvađene su iz kontejnera za šut i prevožene automobilom u turama od po 400 kilometara, a pojedine pločice dobijene su u zamenu za gajbu piva.
Upravo je to suština projekta – granica između onoga što je zatečeno, doneto, popravljeno ili novo postaje nevidljiva.
Takav pristup doneo je i značajne uštede, ali je pre svega omogućio da kuća ne izgubi karakter tragova upotrebe.
Jedan od važnijih slojeva projekta je ponovna upotreba materijala – korišćene su stare podne pločice, vrata, grede i cigle.
Nenametljivost novog
Ispod starih podnih pločica uvedeno je podno grejanje, dok su iza neravnih maltera sakrivene savremene instalacije.
Zbog protivpožarnih zahteva uvedena su nova vrata, ali su ona projektovana kao savremena interpretacija klasičnih panelnih vrata. Izrađena su po meri, od punog jasena.
Sličan princip primenjen je i na prozorima. Tamo gde su otvori menjani, profili su reinterpretirani tako da se uklope u celinu, a ne da stvaraju nameran kontrast.
Najveću dilemu predstavljala je ulična fasada. Tokom devedesetih godina sa nje su uklonjeni svi dekorativni elementi, zbog čega je delovala nepotpuno.
Autori dugo nisu mogli da pronađu njen izvorni izgled, sve dok na jednoj staroj fotografiji nisu uočili fragment fasade.
Na osnovu tog traga vratili su logiku kompozicije: “Fasada je ponovo počela da ima smisla, ali to nije puko citiranje. Originalni motivi razvijeni su novim formalnim jezikom.”
Ispod starih podnih pločica uvedeno je podno grejanje, dok su iza neravnih maltera sakrivene savremene instalacije.
Strpljivi koncept
Zanimljivo je da autori nisu krenuli od jasno definisanog koncepta. On se razvijao tokom godina, kroz pokušaje, greške, razgovore sa stručnjacima za zaštitu nasleđa i konkretan rad sa materijalima.
Da moraju da ga imenuju, nazvali bi ga “fuzija” ili zamagljivanje granica.
Cilj nije bio da se jasno vidi gde prestaje staro, a gde počinje novo. Naprotiv, atmosfera kuće trebalo je da bude smirujuća, poznata, nalik dolasku kod bake na nedeljni ručak.
“Novo i staro se ovde stapaju, kao da su se površine i fragmenti taložili godinama. Možda bi tako i bilo da istorija nije bila prekinuta”, kažu autori.
Cilj nije bio da se jasno vidi gde prestaje staro, a gde počinje novo.
Pivnica, apartmani i kuća koja ponovo živi
Pronalaženje održivog programa bilo je jednako zahtevno kao i sama obnova. Autori su želeli da kuća bude živa, otvorena za javnost i povezana sa gradom, koji je u međuvremenu upisan na UNESCO listu svetske baštine.
Zato je ideja o kraft pivnici došla prirodno. U gradu čija je reputacija izgrađena na hmelju, pivnica nije samo komercijalna funkcija, nego nastavak lokalnog identiteta.
Pored pivnice, kuća danas nudi smeštaj za putnike i posetioce u nekoliko apartmana, dok je vlasnici koriste kao kuću za odmor.
Autori su želeli da kuća bude živa, otvorena za javnost i povezana sa gradom.
Obnova koja čuva tragove prošlosti
Ova kuća je za autore postala poligon za učenje i dokaz da istorijska građevina može da se obnovi kvalitetno, bez nerazumno visokih troškova, ali takav rezultat traži drugačiji stav prema prostoru.
Neophodno je prihvatiti atmosferu kuće, razumeti njene granice i pristati na određene kompromise.
Obnovljena kuća ne mora da izgleda novo da bi bila vredna. Naprotiv, tragovi habanja mogu da budu njena najveća prednost.
U slučaju Oblouková 171, staro i novo nisu suprotstavljeni. Oni se prepoznaju, dodiruju i prelivaju jedno u drugo, kao ljubav koja je, da bi opstala, morala prvo da prođe kroz osam godina prašine, sumnje i upornosti.
Foto-galerija
Grafički prilozi
Faktografija
- naziv projekta: Oblouková 171
- autor: ORA
- lokacija: Žatec, Češka
- površina: 300 m2
- godina: 2026.
- fotograifje: BoysPlayNice
Ovu kuću arhitekte su nasledile i renovirale čak osam godina
