Postojeća opeka ponovo je iskorišćena ali tako da zadovolji nove potrebe, dok je apsolutno sav nameštaj, izuzimajući stolice, pravljen po meri.
Arhitekte Nikola Cakić i Dragana Ćiprijanović predstavljaju nam nedavno izvedeni projekat renoviranja svog sopstvenog životnog prostora, starog salonskog stana od 70 kvadratnih metara na Dorćolu u Beogradu.
Sa kojim izazovima i kompromisima su se tokom projektovanja i izvođenja susretali, kako je stara osnova prilagođena novim potrebama, te kako su artikulisane celine unutar stana, objašnjava koautor Nikola Cakić.
Solidan koncept funkcionalne šeme
Budući da stara osnova stana nije odgovarala novim potrebama, arhitekte su je prilagodile svom stilu života. Kako objašnjava, izvorni koncept funkcionalne šeme stana je umnogome bio solidan, pa nije bilo potrebno previše reorganizovati osnovu.
„Jasno je da u potrazi za stanom prođeš kroz pregršt situacija, pa čak i kad postaviš jasne kriterijume. Dakle, ovakav tip stanova ima jednu sličnost sa savremenim graditeljstvom, a to je da u urbanoj gradskoj matrici, stanovi jako često oponašaju regulacione, odnosno građevinske linije parcele, pa onda dobijamo jako razuđene stanove, neretko sa čudnim uglovima između zidova, stanove teško čitljive, gde u najboljem slučaju sekundarni tip prostorija trpi razna izobličenja“ – kaže Cakić.
Bilo je neophodno da se zidovi precizno poruše, a svaki komad opeke detaljno očisti, skladišti, i onda ponovo ozida.
Bilo je potrebno prepakovati osnovu tako da u velikoj meri zadrži dispoziciju prostorija, ali da se volumetrija istih promeni, shodno savremenim potrebama života.
„Zidovi su bili, naravno, zidani opekom iz ranijih standarda, znatno većom, pa su bili masivniji, a plan je bio da se zadrži materijal kojim su ozidani, ali da se transliraju gotovo sa svih pozicija. Dakle, bilo je neophodno da se precizno poruše, a svaki komad opeke detaljno očisti, skladišti, i onda ponovo ozida, ali tako da zadovolji nove potrebe, nove detalje koji će se kasnije implementirati“ – objasnio je Cakić za portal Gradnja.
To je, kako naglašava, bio osnovni izazov, onaj koji su sami zacrtali i od koga se ne odstupa, koji je duboko utkan u koncept novog prostora.
Sav nameštaj (sem stolica) pravljen po meri
U velikoj meri, opremu stana čini nameštaj od pločastog materijala, koji izrađen po meri, a Cakić dalje objašnjava kako su pristupilli njegovom dizajnu i kako se on uklapa u njihovu zamisao.
„U stanu je apsolutno sav nameštaj sem stolica pravljen po meri, jer samo tako možeš odgovoriti na čuvenu izreku jednog od najvećih arhitekata, Miesa van der Rohea, da je Bog u detaljima. A da bi stan istinski odisao autorskim rukopisom, moraš perfektno rešiti sve detalje i da se pritom služiš samo dozvoljenim sredstvima“ – kaže arhitekta.
Sasvim druga stvar je izdizajnirati fasade enterijera do svakog detalja, jer mnogo više odgovara projektovanju arhitekture.
Za takav poduhvat smatra da je neophodno da u periodu građevinskih radova sve treba pripremiti savršeno dobro kako bi nameštaj bio pametna ekstenzija svih konstruktivnih i pregradnih elemenata, kako bi bio i final touch perfect fit.
„Jedna stvar je imati dobar osećaj da u prostor postaviš komad nameštaja koji estetski pripada kontekstu, a sasvim druga stvar je izdizajnirati fasade enterijera do svakog detalja. Ovo drugo mnogo više odgovara projektovanju arhitekture“ – navodi Cakić.
Uticaj akustike na odabir stana
Kao veliki ljubitelj Hi-Fi sistema, arhitekta navodi da je, naravno, akustika bila samo još jedan kriterijum koji je višestruko uticao na odabir stana.
„Već jako dugo živim u prostoru u kojoj je centralna figura, da ne kažem ognjište, zapravo stereo sistem, odnosno Hi-Fi, pozicioniran tako da se glavno sedenje nalazi uvek strogo simetrično naspram njega. Dakle, trebalo je pronaći stan sa idealnom volumetrijom, sa zidom jasno definisanim samo za tu potrebu, bez nekih dodatnih otvora, prolaza, zakrivljenja, ali i zidom koji je zidan od opeke, kako bi se jedan njegov deo mogao ogoliti do iste, jer je opeka odličan akustički apsorber“ – objašnjava Cakić i dodaje:
„Jasno je da je dnevna zona u jednoj meri, sa orijentacijom i materijalizacijom bila podređena ovoj temi. Dosta drvenih obloga, akustičkih panela i draperije, sve je to bilo potrebno svedeno oblikovati i inkorporirati“.
Poseban deo stana čini zona zajedničkih aktivnosti, odnosno različiti ambijenti koji se u njoj formiraju.
Takođe, bilo je važno i zadržati visinu plafona što originalnijom. Sa 330 je spuštena na 315 centimetra, zbog podnog grejanja i spuštenog plafona, a arhitekta smatra da u toj proporciji prostorija ovo malo spuštanje čak i prija.
Poseban deo stana čini zona zajedničkih aktivnosti (kuhinja, dnevna soba i trpezarija), odnosno različiti ambijenti koji se u njoj formiraju.
„Uvek postavim sebi pitanje koliko je prostor koji stvaram življiv. Da li se zapravo bavimo samo renderom za prezentaciju, konačnom fotografijom za časopis, ili stvaramo življiv prostor, onaj čija estetika trpi svakodnevne promene, a opet zadržava jasan jezik“ – kaže Cakić.
Jasno je, dodaje, da je dnevna zona deo gde se zapravo živi, stoga je ona sa posebnom pažnjom projektovana – dobre vizure ka kuhinji, trpezariji, pozicioniranje nameštaja koji prostore odvaja, a opet ostavlja otvorenim.
Kombinacija rasvete za svaku situaciju
Tu je i rasveta koja, kako Cakić naglašava, za njega uvek igra ogromnu ulogu u životu. Tako su u prostoru prisutne različite opcije difuzne rasvete, direktnog osvetljavanja, noćnog svetla. Puno mogućih kombinacija za svaku situaciju.
„Detalji u kontaktima materijala, prelasci iz hodnika u kuhinju, pa u trpezariju i dnevnu sobu dok je opet sve u istoj prostoriji. Sve su to bile teme koje su oblikovale prostor“ – navodi sagovornik Gradnje.
Spavaće sobe nisu kapsule za spavanje već prostori čija volumetrija zaista odaje
utisak prostorije.
Što se tiče drugog dela stana, arhitekta kaže da je srećan što spavaće sobe nisu kapsule za spavanje već prostori čija volumetrija zaista odaje utisak prostorije.
Opet se pojavljuju obloge, ali koje se samo u teksturi razlikuju od ostatka unutrašnjih površina soba, dok je kolorit jako sveden.
„Već pomenuti visoki plafoni dozvoljavaju da dobiješ prostore za odlaganje koji su znatno korisniji jer na vrhu svih plakara možeš smestiti sve ono za šta uvek u stanu nemaš mesta“ – objašnjava Cakić.
Kupatilo uvek projekat sam za sebe
Kako navodi na kraju, kupatilo je uvek veliki izazov, uvek „projekat sam za sebe“, te stoga prihvata samo stanove gde može da ga potpuno sruši i uradi potpuno iznova.
„Toliko okolnosti i funkcija u jednom od najmanjih prostorija u stanovima, sve to moraš predvideti, i napraviti ga lepim, pametnim i funkcionalnim. Uvek veliki izazov i uvek posebno zadovoljstvo kada ga završiš“ – kaže arhitekta Nikola Cakić.
Foto-galerija
Faktografija
- naziv projekta: Stan na Dorćolu
- autori: Nikola Cakić i Dragana Ćiprijanović
- kvadratura: 70 m²
- lokacija: Stari grad, Beograd
- godina realizacije: 2022.
- fotografija: Relja Ivanić
1 Comment
Оставите одговор
Stan je fenomenalan, što ne čudi, jer ga je radilo dvoje arhitekata za sebe. Svaka im čast! A posebnu draž mu daje ova moderna Xenonlight rasveta, prilagođena svakom prostoru. Nameštaj po meri, takođe. Jednom rečju – predivno!