Spoj bara, prodavnice vinila i sobe za slušanje u Beogradu pokazuje da industrijski enterijer ne mora da bude hladan. Bura Analog osmislio je sam vlasnik, vodeći se idejom da napravi prostor koji funkcioniše kao dnevna soba za ljubitelje muzike.
Već na prvi pogled jasno je da je reč o prostoru koji ima karakter. Industrijski uređen, ali nimalo hladan, Bura Analog (Majke Jevrosime 50) ne pokušava da bude ni klasičan kafić, ni obična prodavnica ploča, ni sterilan audio-salon.
Umesto toga, deluje kao mesto u kom možete da popijete kafu ili piće, preslušate muziku na vrhunskoj opremi dostupnoj posetiocima, pronađete novo vinil izdanje, ali najverovatnije zadržite se duže nego što ste planirali.
Posebno nam je bilo zanimljivo to što enterijer ne potpisuje arhitektonski studio, već sam vlasnik prostora, Đorđe Marković.
A kada neko sam oblikuje mesto koje u isto vreme treba da bude komercijalno, intimno, akustički promišljeno i vizuelno upečatljivo, onda priča o enterijeru postaje i priča o ličnom ukusu, iskustvu i atmosferi koju je želeo da prenese.
Polazna tačka
Ideja za Bura Analog nastala je iz želje da se tri srodne, ali različite funkcije spoje u jedan prostor – bar, prodavnica audiofilskih vinil izdanja i mesto za slušanje “hifi” uređaja.
View this post on Instagram
“Naša ideja je bila da napravimo varijaciju džez “kissa” bara gde ćete se osećati opušteno i prirodno, kao da ste u nečijoj kući”, objašnjava autor enterijera.
“Sa druge strane, to je i pomalo poslovna odluka – da pokušamo da spojimo tri stvari koje će jedna drugu da ‘guraju’: ‘hifi’ uređaje, audiofilska vinil izdanja i dobro piće“, dodaje.
Autor nam otkriva da mu je vizuelna slika prostora bila jasna gotovo od prvog ulaska u lokal. Tome je, kaže, sigurno doprinelo i njegovo profesionalno iskustvo: deset godina rada kao kreativni direktor TV B92 početkom dvehiljaditih, kao i dve decenije režiranja reklama.
“Mislim da čovek sve stvari koje radi treba da radi sa ličnim pečatom, tako da i ovo mesto dosta nosi moju estetiku i emociju”, navodi. “Verovatno su i putovanja veliki deo iskustva koje sam primenio u dizajnu ovog mesta, pa neki prostori koje sam posećivao na svojim putovanjima daju pečat sveukupnom utisku.”
Beton sa emocijom
Iako je Bura Analog zasnovan na industrijskoj estetici, prostor ne deluje grubo ni nepristupačno.
Naprotiv, ono što ga izdvaja jeste upravo način na koji su beton, metal i tamniji tonovi omekšani detaljima, rasvetom i predmetima koji nose trag vremena.
“Mislim da ovakav vid prostora mora da nosi neku toplinu, da se posetilac oseća opušteno i prijatno. Sam naziv koji sadrži reč ‘analog’ govori da ovo mesto mora da ima taj duh”, kaže autor.
Iako je Bura Analog zasnovan na industrijskoj estetici, prostor ne deluje grubo ni nepristupačno.
Toplina, međutim, nije postignuta gotovim rešenjima iz kataloga, već upornim traženjem predmeta koji prostoru daju slojevitost.
Autor objašnjava da su važan deo procesa bili brojni odlasci na buvljake – od Kolere na Novom Beogradu, preko Pančeva, do Najlon pijace u Novom Sadu – gde je pronalazio detalje i u glavi projektovao šta bi moglo da učini da beton dobije “drugu vrstu emocije”.
Zato industrijski stil u ovom slučaju ne počiva samo na vidljivim materijalima, već na kontrastu između sirovog i toplog, novog i pronađenog, funkcionalnog i ličnog.
Boja se pojavljuje promišljeno, kao akcenat, tek nakon što su definisani osnovni elementi prostora, kao što su zidovi, podovi i veliki volumen lokala.
Rasveta je imala posebno važnu ulogu. Zbog velikog staklenog izloga, kontrola svetla u enterijeru bila je jedan od izazova, pa su spotovi korišćeni ne da preuzmu prostor, već da dodaju atmosferu tamo gde je potrebna.
Među detaljima kojima je posebno zadovoljan izdvajaju se police za ploče, kao i većina elemenata u prostoru rađena po meri.
Kombinacija grubo obrađenog metala i stakla dala je, kako kaže, rezultat kojim je posebno zadovoljan. Drugi detalj koji posetioci odmah primećuju jeste luster napravljen od različitih starih lusterskih kugli.
“Trudili smo se oko svih detalja, jer mislim da se svaka stvar broji u ukupnom utisku”, navodi. “Luster od raznih starih lusterskih kugli čini mi se kao nešto što svi posetioci odmah primete i fotografišu.”
Detalj koji posetioci odmah primećuju je luster napravljen od različitih starih lusterskih kugli.
Enterijer koji dobro zvuči
U prostoru kao što je Bura Analog muzika nije samo tema, već jedan od osnovnih materijala enterijera. Zato je akustika bila mnogo više od tehničkog pitanja – ona direktno utiče na način na koji se prostor doživljava.
Posebna pažnja posvećena je “listening” sobi, delu namenjenom slušanju muzike i predstavljanju “hifi” uređaja.
Autor objašnjava da su zidovi delimično obloženi akustičkim filcom, dok su difuzorima tretirani prednji zid i bočne zone, kako bi se dobila bolja stereo slika.
Jedan od većih izazova, kako kaže, bio je plafon, koji je tretiran kako bi se izbegao problem paralelnih površina.
Ovakvi detalji možda nisu odmah vidljivi svakom posetiocu, ali se osećaju u prostoru. Bura Analog zato nije samo mesto u kom se muzika pušta, već mesto u kom se muzika sluša i to pravi ključnu razliku.
Ipak, na pitanje šta je bilo najizazovnije u procesu uređenja prostora koji istovremeno treba da bude komercijalan, udoban i autentičan, autor daje neočekivano jednostavan odgovor.
“Realno, ono što jeste najbitnije je naš osmeh i naš odnos prema posetiocima. Po mom mišljenju, ostalo je manje bitno”, kaže.
Neko će, dodaje, doći zbog Faema Legend kafemata, neko zbog dobre ploče, neko zbog dobre muzike, a neko da čuje “hifi” uređaje iz “showroom”-a.
Bura Analog nije samo mesto u kom se muzika pušta, već mesto u kom se muzika sluša i to pravi ključnu razliku.
Ali ono što prostor čini autentičnim nije samo njegov izgled, već činjenica da u Beogradu nema mnogo ovakvih mesta.
Bura Analog zato funkcioniše kao retka kombinacija javnog prostora i lične dnevne sobe. Mesto koje je nastalo iz jasnog ukusa, mnogo traganja i dovoljno hrabrosti da se ne ispolira svaki trag materijala, vremena i ličnosti.
Foto-galerija
