U Novom Sadu živi i radi jedinstveni lokal poseban i svestran koliko i njegov vlasnik. Upoznajte Alberta Topića, poznatijeg kao Albi, koji je sve svoje talente i znanje uneo u nesvakidašnje mesto čiji enterijer isijava kreativnost.
“Javiću ti se”, “čućemo se”, “možemo one tamo nedelje” – ovo nisu natpisi sa nove linije peškira za plažu brenda Albywear (Албиwear). To su bile poruke koje smo mesecima razmenjivali dok konačno nismo seli i razgovarali o svemu što ovaj brend jeste. Ali, pre nego što dođemo do toga, moramo malo da premotamo unazad…
Ako živite u Novom Sadu, verovatno ste bar jednom spazili upečatljivo obučenog momka neobične frizure, na originalnom biciklu sa velikom prednjom prikolicom. Sve su šanse da u toj prikolici vozi mleko za kafu ili nove majice koje šalje kupcima, jer sve to čini Albysuperstore (Албисуперсторе, na adresi Stevana Musića 11, Novi Sad) – kafić koji je Albert Topić otvorio prošle godine, a koji je istovremeno i “concept store” u kojem prodaje odeću i aksesoare čiji dizajn potpisuje.
Ovaj diplomirani arhitekta, ujedno i asistent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na odseku za Arhitekturu i urbanizam, svoju kreativnost najpre je izrazio kroz brend Albywear, poznat po jarkim bojama i kontrastnim originalnim natpisima, koji je započeo sada već 2013. godine.
Ovaj diplomirani arhitekta i asistent na fakultetu svoju kreativnost najpre je izrazio kroz brend Albywear.
“Moj brat Aleksandar je najveći krivac za sve ovo što se desilo, jer ja nisam ušao u dizajn sa stavom da sve znam, već sam ga stalno pitao za mišljenje. On je u početku bio taj koji je fizički izvodio dizajn i sigurno se duže od četiri godine bavio mojim brendom. Kad više nije mogao, imali smo sastanak na kom mi je iskreno rekao – ‘ja ovo više ne mogu, ti dalje nastavljaš’”, počinje priču popularni Albi.
Iako je inicijalno imao suprotne želje, pa čak i ideju da ugasi brend, srećom nastavio je i, danas, 12 godina kasnije, brend sa njegovim imenom dobija i svoju “kuću”, jedinstveni “concept store” u Novom Sadu, Srbiji, a verovatno i šire.
Odakle ti motivacija za upliv u ugostiteljske vode i ovakav vid prostora koji je istovremeno i “concept store” i ugostiteljski objekat?
Otvorili smo u septembru prošle godine, ali ideja se rodila bar godinu dana ranije. Moram da priznam da nisam ja bio taj koji je prvi došao na tu ideju – pojavila se kroz razgovore sa više ljudi. Iskreno, zvučalo mi je i pomalo zastrašujuće, ali i jako kul. Prvo što sam pomislio bilo je: ko će uopšte da radi ovde?
Kako je iskustvo sa brendom Albywear i prethodnim projektima uticalo na koncept i estetiku Alby Superstore-a?
Možeš umesto 100% slobodno da napišeš i 101%. Da nije bilo toga, ne bi sve ovo oko mene bilo toliko šareno.
„Plava boja je već postojala u lokalu i to je odredilo da ceo prostor, pa i logo, budu mahom u plavim tonovima.“
Šta ti je bilo važno pri pronalaženju adekvatnog lokala? Da li je u opticaju bilo više njih ili je “na prvu” to bilo to?
Sve je išlo uzročno-posledično: prvo sam video lokal, pa smo tek tada ozbiljno počeli da razmišljamo o celoj ideji. Pre nas je ovde bila brza hrana, ali smo sve renovirali. Plava boja je već postojala u lokalu, na šanku, i to je praktično odredilo da ceo prostor, pa i logo, budu mahom u plavim tonovima. U početku je ideja bila da sve bude plavo-belo, ali su se u prostor brzo uselile i druge boje kroz razne detalje.
Koji su bili najveći izazovi u opremanju enterijera? Koliko je trajao sam proces uređivanja?
Sve je trajalo oko godinu dana, možda i malo kraće. To je poprilično dug period, pogotovo jer svi znamo koliko se dugo nekad čekaju majstori.
„Nisu svi elementi enterijera ručno rađeni – nešto smo i kupili.“
Prostor sam dizajnirao sam, ali uz veliku pomoć mog kolege sa fakulteta, Stefana Pejića, koji mi je mnogo pomogao oko tehničkih stvari. Moram da spomenem i njegovog oca, koji je stolar i koji nam je takođe mnogo pomogao. Naravno, nisu svi elementi enterijera ručno rađeni – nešto smo i kupili.
A oko papira i birokratije mi pomaže moja žena, jer iskreno ne znam kako bih i to stigao, niti sam baš vičan takvim stvarima.
Da li je od samog otvaranja bilo nekih izmena, da li je ambijent nečim dodatno nadograđen i obogaćen ili postoje planovi za to?
Prostor izgleda isto kao na početku, jedino smo u međuvremenu dodali svetla iznad pulta gde prodajemo šolje i tanjire.
Bašta postoji od starta i sve se nekako lepo uklopilo. Verovali ili ne, suncobrani su iz Jyska i nisu ni skupi. Poenta je da čak i običan suncobran, kada se smesti u pravi kontekst, izgleda kao da oduvek pripada tu. Mislim da tenda ne bi jednako dobro funkcionisala na istom tom mestu.
Takođe, važno mi je da kažem da mnoge stvari koje se profesionalno nude ugostiteljima zapravo nisu neophodne. Na primer, sasvim je u redu cediti limun na običnoj cediljki – kad se pokvari, kupiš novu za razumnu cenu, nema potrebe davati 300 evra za profesionalnu. Ima mnogo toga na čemu budžet može da se svede na minimum i da se uštedi, a da i dalje izgleda dobro.
„Ima mnogo toga na čemu može da se uštedi, a da i dalje izgleda dobro.“
Sa druge strane, postoje i stvari koje moraju da se plate koliko god koštale – recimo, čelična konstrukcija na kojoj je okačena garderoba, tu jednostavno nije bilo mesta za kompromis.
Gde si najviše nabavljao detalje za enterijer, od nameštaja do sitnica?
Stolice u bašti su čuveni Monoblok – njih sam dobio na poklon od tašte i sam ih ofarbao, ali su stvarno stare, mislim da imaju više od 20 godina. Žute stolice znam otkad znam za sebe – one su bile kod mojih roditelja.
Spoljni stolovi su Jysk, a dosta stvari smo uzeli u Ikei. Ikea mi je super, jer ima univerzalan dizajn koji se uklapa svuda. Zaključio sam da u tim stvarima baš treba biti praktičan.
Takođe, dosta stvari smo naručili i sa Temua – na primer, tamper kojim se pritiska kafa i slične sitnice. Tu se opet vraćam na zaključak da gomila elemenata ne mora da bude profesionalna – obične stvari, namenjene najširem krugu ljudi, često su sasvim dovoljne.
To je kao sa izgradnjom kuće – od istog materijala može da se napravi užasna kuća ili jako dobra kuća. A sve je zanimljivo ako hoćeš da uštediš. Ja sam takav i privatno, uvek sam gledao da štedim. Zašto bih poklanjao novac, svakako je sve preskupo.
Gomila elemenata ne mora da bude profesionalna – dosta stvari smo naručili i sa Temua.
Koliko ti je arhitektura pomogla u svemu ovome?
Mnogo, naravno. Na primer, pitao sam se kako ću da izložim čarape – da li bih se ikad setio da mogu da zavarim vrata koja se otvaraju kao mreža, pa da na njih kačim čarape. To su detalji koje ne možeš tek tako da smisliš, uglavnom ti treba neko koga ćeš da platiš da ti to smisli – a ja nisam morao nikog da platim.
Detalji su ponekad prava muka, ali ih moraš osmisliti i sprovesti do kraja. Mnoge slične ideje već sam ranije realizovao – na primer, setio sam se nekih polica i razmišljao da li mogu da se izvedu u boji. Možda ne mogu u startu u onoj u kojoj sam ih zamislio, ali opet je okej ovako kako je ispalo na kraju.
„Detalji su ponekad prava muka, ali ih moraš osmisliti i sprovesti do kraja.“
Kako kombinuješ svoj umetnički izraz sa komercijalnim delovima poslovanja u okviru Superstore-a? Da li praviš određene kompromise?
Nije bilo mnogo toga za sada. Možda sam neke natpise izbacio da bih ublažio poruku koju šaljem, jer nikad ne znam ko će sve ovde da uđe, kako će da reaguje i gde će to da ode. Internet je čudo. Najprecizniji odgovor na to pitanje je – trebalo je da se pazi.
Ali, moram da kažem da je tu dosta uticao moj lični osećaj. Jer, da sam ovo otvorio pre tri godine, sigurno bih išao u mnogo veću krajnost.
Kako publika i kupci reaguju na spoj kafića i prodavnice? Ima li onih koji dolaze samo nešto da kupe ili onih koji su došli samo na kafu, ne znajući da tu mogu i da se obuku?
Reakcije su uvek bile pozitivne – mislim da se još nije desilo da neko uđe i prokomentariše “uf, ovo nije dobro”. Što se tiče stranaca, čak i ako neko ne razume natpise – njima je to sve šareno i samim tim im se sviđa. Zato mislim da imamo dobitnu kombinaciju: ako ne razumeš, okej je, ako razumeš – još bolje.
Da li planiraš proširenje asortimana, saradnje sa drugim umetnicima ili eventualno otvaranje novih lokacija?
Pukovnik ili pokojnik – zaista ne znam šta će biti. Nemamo precizne planove, videćemo kako će sve ići.
Voleo bih da u ponudi bude malo više majica i čarapa. Jer, stvarno sam hteo da ovo bude mesto gde možeš da kupiš nešto što ne možeš nigde drugde. Načelno, planiram da se malo više posvetim dizajnu proizvoda.
Foto-galerija
1 komentar
[…] je na svadbama, slavama, u dvorištima i na terasama, a nedavno smo je sreli i u jednom lokalu sa originalnim enterijerom i konceptom. Jeftina, lagana i sveprisutna, ona je sinonim za generički […]