Na 345 kvadrata u Makenzijevoj ulici, arhitektkinja Tijana Žišić osmislila je enterijer u kojem upečatljivi crveni lukovi formiraju intimnije zone za sedenje, prikrivaju postojeće konstruktivne elemente i povezuju čitav restoran u jednu celinu. Sa autorkom smo razgovarali o svim detaljima ovog projekta.
Na gastronomskoj mapi naše prestonice od skoro je prisutan novi “igrač” – restoran Zdravko, za koji je inspiracija pronađena u toploj i romantičnoj atmosferi italijanskih restorana u sumrak.
“Cilj je bio da prostor deluje savremeno, toplo i pomalo teatralno, a da ipak ostane prijatan za svakodnevni boravak. Istovremeno, ideja nije bila da enterijer privlači pažnju sa puno detalja, već da u centru restorana ostanu ljudi, razgovor i ukusna hrana”, objašnjava autorka projekta Tijana Žišić, inače asistentkinja na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Crveni lukovi kao posledica ograničenja
Element koji najviše određuje izgled enterijera jesu velike zakrivljene površine u zagasitoj crvenoj boji, koje se sa zidova savijaju prema unutrašnjosti restorana.
Ipak, njihov oblik nije nastao samo iz estetske namere. Polazište su zapravo bili postojeći pilastri u betonskim bočnim zidovima i stubovi postavljeni u istim osama u centralnom delu lokala.
Umesto da ih tretira kao problem koji treba sakriti, autorka ih je iskoristila kao osnovu za razvoj glavnog motiva projekta.
Zakrivljeni elementi povezuju ove pozicije, vizuelno prikrivaju pilastre i istovremeno formiraju manje, intimnije ambijente unutar velike otvorene osnove.
“Uloga crvenih lukova je da organizuju prostor, izdvoje različite zone za sedenje i gostima pruže osećaj zaklona bez zatvaranja enterijera klasičnim pregradama”, navodi Žišić.
Konstrukcija ovih elemenata izvedena je od savijenih gips-kartonskih ploča na potkonstrukciji sa dodatnim ukrućenjima.
Element koji najviše određuje izgled enterijera jesu velike zakrivljene površine u zagasitoj crvenoj boji.
Manje ambijentalne celine
Organizacija restorana prati isti princip. Stolovi smešteni neposredno ispod crvenih zakrivljenih elemenata stvaraju osećaj veće privatnosti, dok je centralni deo prostora otvoreniji i omogućava jednostavno spajanje stolova i prilagođavanje različitim grupama gostiju.
Između dva centralna stuba smešteni su visoki stolovi zamišljeni i kao neformalna radna zona.
Istovremeno, oni predstavljaju diskretnu vizuelnu prepreku između dve otvorene celine restorana.
Poseban akcenat stavljen je na šank, koji predstavlja jednu od glavnih funkcionalnih, ali i vizuelnih tačaka enterijera.
Iznad njega se pojavljuje isti crveni zakrivljeni element, čime je bar jasno izdvojen, ali i povezan sa ostatkom prostora.
Centralni stubovi zakrivljeni su sa tri strane, dok je četvrta ostavljena ravna.
Upravo su te površine, orijentisane prema ulazu i šanku, zamišljene kao mesta za postere, najave matinea, meni dana i druge sadržaje koji će se menjati zajedno sa programom restorana.
Centralni stubovi zakrivljeni su sa tri strane, dok je četvrta ostavljena ravna.
Opstanak postojećeg plafona
Jedan od najvećih izazova predstavljala je visina prostora i njegov postojeći plafon sa vidljivim instalacijama, tragovima prethodnih intervencija i brojnim nepravilnostima.
Umesto spuštenog plafona koji bi ih sakrio, odlučeno je da se zatečeno stanje zadrži kao deo karaktera enterijera.
Plafon je tretiran “airbrush” tehnikom, tako da rupice, ogrebotine i druge postojeće nepravilnosti ostanu vidljive.
Nasuprot njegovoj gruboj teksturi postavljeni su novi, precizno izvedeni elementi mekše i zaobljenije geometrije.
“Zadovoljna sam odlukom da se postojeći plafon ne skriva, već prihvati kao deo karaktera prostora sa novim, detaljno i precizno oblikovanim elementima”, kaže autorka.
Materijalizacija ostatka enterijera svedena je na nekoliko jasno definisanih elemenata: zagasitu crvenu, drvo, tapacirani nameštaj i neutralne površine.
U prostoru za goste izveden je svetli mikrocementni pod, dok je u kuhinji korišćen epoksi.
Zidovi su fino obrađeni sa gotovo neprimetnom teksturom u bež i crvenim nijansama.
Plafon je tretiran “airbrush” tehnikom, tako da rupice, ogrebotine i druge postojeće nepravilnosti ostanu vidljive.
Zelenilom do oaze nasred ulice
Važan deo projekta bio je i odnos enterijera prema jednoj od prometnijih beogradskih ulica.
Kako bi se vizuelno i atmosferski napravio odmak od saobraćaja u Makenzijevoj, uz front lokala formiran je zeleni pojas. Drvo masline, magnolije i dekorativno zelenilo stvaraju mekšu granicu između restorana i gradske vreve.
Biljke pritom nisu samo deo vizuelnog identiteta prostora. Zajedno sa tapaciranim nameštajem, drvenim površinama, razuđenom geometrijom i gušćim rasporedom elemenata doprinose i ublažavanju odjeka karakterističnog za velike otvorene enterijere.
Akustika zato nije rešavana klasičnim vidljivim akustičnim panelima, već upravo kombinacijom materijala, nameštaja i prostorne organizacije.
Kako bi se vizuelno i atmosferski napravio odmak od saobraćaja u Makenzijevoj, uz front lokala formiran je zeleni pojas.
Atmosfera koju menja svetlo
Veliku ulogu u konačnom doživljaju enterijera ima rasveta, projektovana u više slojeva kako bi prostor mogao da odgovori i dnevnom radu restorana i večernjoj atmosferi, ali i različitim događajima.
Iza, odnosno iznad svih crvenih lukova postavljena je skrivena ambijentalna rasveta koja naglašava njihove konture i vizuelno ih odvaja od postojećeg plafona.
Šinska rasveta omogućava preciznije usmeravanje svetlosti, dok podne lampe bacaju svetlo vertikalno prema najbližim zidnim površinama i dodatno naglašavaju stolove uz njih.
“Verovatno najvažnijim smatram odnos crvenih zakrivljenih površina i svetlosti. Skrivena rasveta naglašava njihove konture, dok ih podne lampe osvetljavaju vertikalno i dodatno izdvajaju stolove smeštene uz njih”, ističe Žišić.
Veliku ulogu u konačnom doživljaju enterijera ima rasveta, projektovana u više slojeva.
Izražen večernji ambijent
Specifičnost Zdravka je i u njegovom gastronomskom konceptu. Restoran ne služi alkohol, već je ponuda usmerena na raznovrsnu hranu, kafu i veliki izbor zdravijih napitaka.
Zadatak enterijera zato je bio da stvori društvenu i večernju atmosferu bez oslanjanja na tipičan vizuelni jezik barova.
Odgovor je pronađen u toplim materijalima, zagasitim bojama, svetlosnim scenarijima i umetnosti. Poseban sloj enterijeru daju tri originalne slike nastale upravo za ovaj prostor.
Time Zdravko dobija atmosferu koja tokom dana ostaje dovoljno opuštena za ručak, kafu ili rad za visokim stolovima, dok se u večernjim satima, promenom rasvete, njegov karakter menja i postaje izraženiji.
Poseban sloj enterijeru daju tri originalne slike nastale upravo za ovaj prostor.
Jedan motiv povezuje ceo enterijer
Uprkos snažnom vizuelnom identitetu, jedan od glavnih kvaliteta projekta jeste to što njegov najprepoznatljiviji element nije dodat prostoru naknadno.
Crveni lukovi rešavaju nekoliko zadataka istovremeno: prikrivaju i povezuju postojeće konstruktivne elemente, spuštaju meru velikog prostora bliže gostu, organizuju sedenje, nose rasvetu i stvaraju prepoznatljivu sliku restorana.
“Definitivno sam najponosnija na to što je jedan jasan arhitektonski motiv uspeo da poveže organizaciju prostora, rasvetu, umetnost i identitet restorana”, zaključuje Tijana Žišić.
Foto-galerija
Grafički prilog
Faktografija
- naziv projekta: Restoran Zdravko
- autorka: mast. inž. arh. Tijana Žišić
- lokacija: Makenzijeva 51, Beograd
- površina: 345 m2
- godina: 2026.
- fotografije: Luka Branković
Spisak korišćenog nameštaja, materijala i saradnika na projektu
- boje: San Marco allover karta (A704, 142Y, 007R)
- izvođač radova: KDN Concept Store
- razvod struje i povezivanje elemenata rasvete: Tesla Energy
- nameštaj: Caris
- zelenilo: Urban Gardena
Crveni lukovi daju poseban šarm restoranu Zdravko u Beogradu
