Kako je adaptacija stana od 43 m² u Beogradu rešila problem uskog hodnika, odlaganja i nedostatka prirodnog svetla.
Stan koji vam prikazujemo pre renoviranja imao je niz problema, ističu dizajnerke iz studija DWE design. Hodnik je bio uzak i pretrpan, kuhinja izdvojena iz svakodnevnog toka, a stvari koje nisu imale svoje mesto završavale su u prolazu. Ukratko, zatečeni raspored nije odgovarao načinu na koji se u stanu zaista živelo.
Zato je upravo organizacija prostora bila prvi zadatak u adaptaciji ovog stana od 43 kvadrata.
Prva odluka bila je pomeranje zidova. Na maloj kvadraturi osećaj prostranosti ne dobija se samo izborom svetlih tonova i nameštaja, već pre svega dobrom organizacijom prostora, ističu iz DWE design.
Hodnik koji je dobio i širinu i funkciju
Hodnik je i ranije imao plakar, ali se pored njega jedva prolazilo. Adaptacijom je 70 centimetara uzeto od kupatila, a još 45 centimetara od veće sobe.
Dobijen je prostor za veliki plakar, dok je preko puta njega smešten cipelarnik. I pored dodatnih elemenata za odlaganje, hodnik je danas prohodniji nego pre adaptacije.
Ulaz u kuhinju premešten je iz hodnika u manju sobu. Frižider je ostao na granici dve prostorije, tako da mu se može pristupiti iz obe. Razlog je jednostavan – obe sobe koriste se i za spavanje i za dnevni boravak.
Staklena klizna vrata rešila su problem svetla i privatnosti
Hodnik nema svoj prozor, pa je između njega i manje sobe izvedena pregrada sa staklenim kliznim vratima.
Na ovaj način dnevna svetlost iz sobe ulazi u hodnik, dok rebrasto staklo dovoljno zamagljuje pogled da prostorija zadrži privatnost. Jednim rešenjem tako su rešena dva problema – nedostatak prirodnog svetla i potreba za odvajanjem prostora.
Biblioteka koja se otkriva i sakriva
Posebno rešenje nalazi se u većoj sobi. Tapeta sa motivom palmi nije postavljena direktno na zid, već na klizna vrata koja se pomeraju preko biblioteke.
Kada su vrata postavljena u sredini, motiv palmi funkcioniše kao centralna slika, dok bočne police u dezenu drveta ostaju otvorene.
Čitav zid iza njih čine police. Kada su vrata postavljena u sredini, motiv palmi funkcioniše kao centralna slika, dok bočne police u dezenu drveta ostaju otvorene. Pomicanjem vrata tapeta odlazi levo i desno i otvara srednji deo biblioteke.
Tako se izgled zida menja u zavisnosti od toga šta treba da bude u prvom planu – tapeta, uredno složene police ili knjige i sitnice koje stanari žele da ostanu vidljive.
Osnova stana izvedena je u neutralnim, toplim tonovima koji povezuju prostor, dok je boja uvedena kroz elemente koji se mogu menjati – klub sto, jastuke i tepihe.
Saradnja je završena rečenicom klijentkinje koju autorke pamte: „Žao mi je što nisam na početku karijere, da stvaram iz ovakvog prostora.“
„Kada je ušla u gotov stan, klijentkinja nam je rekla da ima puno prostora za odlaganje, a da stan i dalje deluje prostrano“, navode autorke projekta. Upravo je to bio jedan od glavnih razloga zašto su zidovi pomerani.
Saradnja je završena rečenicom klijentkinje koju autorke pamte: „Žao mi je što nisam na početku karijere, da stvaram iz ovakvog prostora.“
Adaptacija ovog stana pokazala je koliko raspored može da promeni doživljaj prostora, i to mnogo pre nego što se izabere ijedan materijal.
Faktografija
Naziv projekta: Rezidencijalni enterijer, adaptacija stana
Autor: DWE design
Lokacija: Beograd, Srbija
Površina: 43 m²
Godina realizacije: 2026.
Fotografije: Rade Kovač
Foto-galerija
Stan od 43 m²: Adaptacija u kojoj je raspored bio glavni zadatak
