Slovenačka arhitektkinja i dizajnerka spaja arhitekturu, enterijere i produkt dizajn, stvarajući komade koji nadilaze svoju funkciju. Njena kolekcija stočića inspirisana je zaboravljenim ritualom pisanja rukom, a u intervjuu nam otkriva kako se emocija prevodi u predmet koji menja atmosferu prostora.
Na radove Maje Stamenković naišli smo kranje spontano i slučajno, a dodatno smo se na njima zadržali kad smo shvatili da nešto toliko orginalno, emotivno i vizuelno upečatljivo dolazi iz Slovenije, sa regionalne scene na koju posebno volimo da stavimo fokus.
Arhitektkinja i osnivačica ljubljanskog studija MA_ST_AR, Maja Stamenković, otkriva nam da je zanima prostor u kojem dizajn nije samo funkcionalan, već postaje medijum za sećanje, intimnost i promišljanje.
Upravo ta ideja najjasnije se čita kroz kolekciju noćnih stočića Love Letters, za koju inspiracija dolazi od rukom pisanih pisama, koverte kao simbola iščekivanja i onog fizičkog, zaboravljenog čina čitanja i pisanja.
U razgovoru za Dizajn enterijera, Maja Stamenković govori o tome kako se osećanja prevode u predmete i zašto od nameštaja treba očekivati da promeni atmosferu prostora.
Kolekcija Love Letters ima veoma sugestivan naziv. Koja je bila prva ideja ili emocija koja vas je navela da kreirate ove stolove?
Prvi komad bio je inspirisan pismima pisanim rukom i time kako smo zaboravili na fizički čin pisanja i čitanja u paralelnoj, virtuelnoj stvarnosti.
Koverat, kao univerzalni simbol intimnosti i iščekivanja, prevela sam u formu fioke postavljene na metalnu bazu, zamišljenu kao noćni stočić.
On emociju pretvara u predmet, gde svakodnevna funkcija postaje nosilac sećanja.
Kako nešto tako intimno i lično kao što je ljubavno pismo prevodite u funkcionalan objekat poput stola?
Prevodim osećanje koji stoji iza njega. Radim sa emocijom koja stoji iza postupka – ljubavno pismo je prisustvo, pažnja, vreme.
Pokušavam to da zadržim unutar predmeta koji ostaje funkcionalan, ali nosi tihu emocionalnu gustinu – skoro kao pauzu unutar prostora.
Vaš rad često briše granicu između nameštaja, umetničkog predmeta i prostorne instalacije. Gde biste u tom spektru smestili kolekciju Love Letters?
Negde između. Funkcioniše kao nameštaj, ali se ponaša kao skulpturalno prisustvo. Svaki komad je osmišljen tako da stvori prisustvo u prostoru i izazove emocionalnu reakciju.
Volim da radim u toj zoni, gde dizajn postaje narativ, a objekti se doživljavaju kao skulpture.
Koverat, kao univerzalni simbol iščekivanja, prevela sam u formu fioke postavljene na metalnu bazu.
Stolovi imaju snažno skulpturalno prisustvo. Koliko vam je važno da komad nameštaja može da stoji u prostoru kao umetničko delo?
Fasciniraju me objekti koji menjaju percepciju – koji usporavaju prostor i stvaraju trenutke pažnje izvan same upotrebe i funkcije.
Nameštaj je nešto sa čim živimo svakog dana. Verujem da treba da nas inspiriše, transformiše atmosferu prostorije i pozove na radoznalost ili promišljanje.
Kao arhitektkinja i dizajnerka enterijera, da li nameštaju pristupate drugačije od nekoga ko se bavi isključivo produkt dizajnom?
Objekat je važan, ali jednako je važan i dijalog koji stvara sa svojim okruženjem. Uvek razmišljam kroz koncept, razmeru i doživljaj prostora.
Nameštaj je deo šire prostorne i emocionalne kompozicije. Razmatram kako ulazi u odnos sa svetlom, materijalima, kretanjem i ljudima oko sebe.
Kada dizajnirate sto, da li prvo razmišljate o samom objektu ili o prostoru i atmosferi koju on može da stvori oko sebe?
O oba, istovremeno. Objekat i njegova atmosfera razvijaju se zajedno – od koncepta do prisustva.
Zanima me kako objekat menja prostor, kako se ljudi kreću oko njega i kako utiče na celokupan doživljaj enterijera.
Kolekcija Love Letters je predstavljena u različitim dizajnerskim kontekstima i na izložbama. Da li je način na koji su ljudi reagovali na kolekciju promenio vaš pogled na nju danas?
Predstavljanje kolekcije na različitim izložbama, kao što su Bijenale u Veneciji i London Design Festival, omogućilo mi je da vidim koliko određene emocije mogu da budu univerzalne.
Ljudi često u ove komade unose sopstvena sećanja i interpretacije, što mi je veoma zanimljivo. Te reakcije obogatile su projekat i potvrdile da dizajn može da komunicira izvan jezika i kulturnih granica.
Prvi komad u okviru kolekcije Love Letters, zamišljen kao noćni stočić, bio je simbol intimnosti i rituala rukom pisane komunikacije koji nestaje.
Love Letters “M”, predstavljen na Bijenalu u Veneciji, proširio je narativ na identitet i promišljanje porekla, dok je Love Letters 2.0 – Bloom, predstavljen na London Design Festivalu, pomerio fokus ka našoj planeti, kao skulpturalna refleksija o krhkosti, brizi i našoj odgovornosti prema njoj.
Svako izdanje dodaje novu emocionalnu dimenziju seriji – od intimnosti, preko identiteta, do brige o planeti.
Svako predstavljanje otkrilo je drugačiji sloj rada i proširilo njegovo značenje izvan moje prvobitne namere. Postalo je živi dijalog između objekta i publike.
Rad vašeg studija prostire se kroz arhitekturu, enterijere, instalacije i kolekcionarski dizajn. Kako se ove discipline međusobno nadopunjuju u vašoj praksi?
One su duboko povezane. Arhitektura daje strukturu, enterijeri fokus usmeravaju na atmosferu i ljudsko iskustvo, dok kolekcionarski dizajn omogućava eksperimentisanje i pripovedanje na još intimnijem nivou.
Materijal priziva emociju, a zanatska izrada uvodi ljudsko prisustvo, donoseći objektu dubinu i autentičnost.
Za mene su ove discipline neodvojive – one se neprestano prepliću i zajedno otvaraju prostor da se pojave neočekivane ideje.
Kakvu ulogu materijal, zanatska izrada i ručno rađeni detalji imaju u emocionalnoj prirodi vaših komada?
Materijal priziva emociju, zanatska izrada uvodi ljudsko prisustvo, donoseći objektu dubinu i autentičnost. Ručno rađeni detalji dodaju ljudski dodir koji ne može da se reprodukuje.
Te suptilne nesavršenosti često daju komadu dušu i upravo u tim detaljima rad oživljava.
Za vas, šta jedan enterijer čini zaista nezaboravnim – arhitektura prostora, objekti u njemu ili odnos između ta dva?
Upravo u dijalogu između prostora i objekata nastaje iskustvo – ono koje deluje i smisleno i jedinstveno.
Foto-galerija
Maja Stamenković: Nameštaj treba da nam izazove radoznalost
