Zagrebačka arhitektkinja Sandra Meštrović osmislila je enterijer novog odeljenja zagrebačke Poliklinike Helena tako da deca zaborave da su u medicinskoj ustanovi. Umesto klasične bolnice, mališani i roditelji ulaze u razigran, pastelni ambijent koji stvara osećaj poverenja, sigurnosti i mira.
U trenutku kada dete zakorači u novi prostor Poliklinike Helena, izloženo je svetu nežnih boja, zaobljenih oblika i svetlosti koja ne zaslepljuje, već umiruje. Ovo pedijatrijsko odeljenje, smešteno u kompleksu istorijske zgrade Uljara u Zagrebu, deo je BBD klinike (Regional Bladder and Bowel Dysfunction Clinic), regionalnog centra za disfunkciju creva i bešike kod dece, a projekat enterijera potpisuje arhitektkinja Sandra Meštrović.
“Cilj je bio stvoriti prostor koji deci ne izgleda kao klasična bolnica”, objašnjava Meštrović. “Umesto sterilnog okruženja, želeli smo ambijent koji će delovati poznato, umirujuće i podsticajno – poput produžetka doma ili vrtića.”
Dizajn koji komunicira sa decom i roditeljima
Ključna inspiracija proistekla je iz prirode: teksture drveta, organski oblici, pastelne nijanse roze, plave i zelene. Sve je promišljeno do najsitnijeg detalja kako bi se postigla atmosfera “sigurne zone” – mesta gde se deca igraju, istražuju i opuštaju, dok roditelji osećaju mir i poverenje.
“Vodili smo se idejom da dizajn mora da komunicira bliskošću, poštovanjem i personalizacijom. Prostor ne sme da bude samo funkcionalan, već mora da deluje i terapeutski“, ističe arhitektkinja.
Recepcija je postavljena centralno i oblikovana tako da momentalno privuče pažnju, sa lampama koje podsećaju na ptičija gnezda i zakrivljenim linijama koje mekšaju prostor. Ordinacije su jasno označene pastelnim vratima raznih nijansi koje se nastavljaju unutar pojedinačne ordinacije, a signalizacija i dekoracije u čekaonicama pomažu snalaženju i smanjuju anksioznost.
Oprema, akustika i svetlo bez kompromisa
Kada je reč o tehničkim aspektima, projektni tim je koristio prirodne i antibakterijske materijale, uz pažljivo biranu opremu. U prostoru dominiraju tople tekstilne tapete, ergonomski nameštaj i taktilni detalji poput didaktičkih igračaka.
“Akustika je rešena višeslojno – od tapaciranih zidova do diskretnih panela, a svetlo smo tretirali kao sredstvo emotivne regulacije“, objašnjava Meštrović i dodaje da su rasvetna tela i ventilacija pažljivo uklopljeni u arhitektonsku logiku plafona.
Poverenje i želja za povratkom
Da bi prostor zaista imao terapeutski efekat, svaki njegov segment mora da bude usklađen sa psihološkim i emocionalnim potrebama korisnika – u ovom slučaju dece. Upravo zato se u enterijeru nalaze tapete s motivima drveća mangrova, razigrane forme nameštaja i ilustracije mladog dizajnera Ijana Prelca koje, kako kaže arhitektkinja, diskretno prizivaju emociju i priču, ali ne opterećuju prostor.
“Najveći kompliment nam je kada čujemo da se deca rado vraćaju. To znači da smo uspeli da stvorimo ne samo funkcionalnu pedijatriju, već prostor koji, na svoj način, leči”, zaključuje Meštrović.
Prostor koji leči tišinom, igrom i bojama
U vremenu kada se od zdravstvenih ustanova sve više očekuje holistički pristup pacijentu, nova pedijatrija Poliklinike Helena pokazuje da enterijer može biti ključan deo tog procesa. Ovaj projekt ne donosi samo novu estetiku u medicinske prostore, već uspešno menja i način na koji se deca i roditelji u njima osećaju.
Foto-galerija
Faktografija
- naziv projekta: Poliklinika za dječje bolesti Helena – Novi pedijatrijski odjel
- autorka: Sandra Meštrović
- lokacija: Ulica kneza Branimira 71, Zagreb, Hrvatska
- površina: 330 m2
- godina: 2025.
- fotografije: Borna Meter i Holden Kekez
