Na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneginje Zorke u Beogradu, jedan butik pokazuje kako prodajni prostor može da bude više od mesta za izlaganje garderobe. Kroz svetlu osnovu, teget akcente, lučne niše i fleksibilne kabine, enterijer gradi atmosferu u kojoj se kupovina usporava i postaje prijatniji ritual.
Butici su prostori u kojima se odluke retko donose samo racionalno, a pored kroja, materijala i cene, važan je i osećaj – kako nas prostor dočeka, koliko nam dopušta da se zadržimo, da razmislimo, da se pogledamo iz drugog ugla.
U slučaju butika Blueberry na Vračaru, upravo je taj osećaj postao jedna od polaznih tačaka projekta.
Smešten na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneginje Zorke, butik se nalazi u delu grada koji je kroz istoriju bio prepoznat kao zanatsko i trgovačko središte.
Danas, na jednoj od najatraktivnijih gradskih lokacija, zadatak je bio da se postojeći prostor transformiše u savremen, ženstven i sofisticiran ambijent, usklađen sa identitetom brenda.
“Namera je bila da stvorimo prostor koji neće samo odgovoriti na funkcionalne zahteve prodaje, već će kupcima ponuditi prijatan, zaokružen i vizuelno prepoznatljiv doživljaj“, navode autorke projekta.
Enterijer potpisuju arhitektkinje Marija Blagojević i Iva Bekić iz studija Space Love, dok je projekat izloga, od idejnog rešenja do realizacije, izvela Jovana Kovačević, arhitektkinja i floristkinja iz studija Nulla.
Svetla pozadina za garderobu
Zatečeno stanje prostora bilo je složeno, sa velikim brojem fragmentisanih elemenata, instalacionih kanala, mašinskih instalacija i prateće opreme.
Umesto da se postojeći sistemi menjaju, projekat je razvijen kroz njihovo pažljivo uklapanje u novu prostornu celinu.
“Najveći izazov bio je da se neskladno zatečeno stanje objedini bez intervencija na postojećim instalacionim sistemima, a da prostor ipak deluje čisto, skladno i funkcionalno“, objašnjavaju autorke.
Ulazna i izložbena zona oblikovane su u svetlim tonovima, kao neutralna osnova za prezentaciju garderobe.
Takva postavka omogućava da se prostor lako prilagođava različitim kolekcijama, sezonama, materijalima, teksturama i dezenima, bez vizuelnog nadmetanja sa proizvodima.
Ulazna i izložbena zona oblikovane su u svetlim tonovima, kao neutralna osnova za prezentaciju garderobe.
“Coffee corner” kao produžetak kupovine
Prodajni deo sa pultom i “coffee corner” zonom oblikovan je u nežnim puderastim tonovima, koji prostoru daju mekši i intimniji karakter.
Ovaj deo nije zamišljen samo kao funkcionalna tačka za plaćanje, nego i kao mesto za kratko zadržavanje.
“‘Coffee corner’ je uveden kao zona u kojoj kupac može da zastane, napravi pauzu i u opuštenijoj atmosferi donese odluku o kupovini”, dodaju autorke.
Upravo ova ideja pravi razliku između klasičnog prodajnog prostora i butika koji teži sporijem, pažljivijem iskustvu.
Prodajni deo sa pultom i “coffee corner” zonom oblikovan je u nežnim puderastim tonovima.
Teget nijansa kao glavni vizuelni oslonac
Polazna tačka u kreiranju palete boja i materijala bila je bogata teget nijansa, važan element vizuelnog identiteta brenda.
Ona se kroz enterijer pojavljuje na pažljivo odabranim mestima, dovoljno snažno da prostoru da karakter, ali bez opterećenja celokupne slike.
“Teget boja nije tretirana kao dekorativni detalj, nego kao element kontinuiteta koji povezuje različite zone prostora”, objašnjavaju autorke.
Najizraženije se pojavljuje na pregradnom zidu koji razdvaja prodajni deo od zone sa kabinama za presvlačenje i toaletom.
Zid je oblikovan kroz niz lučno profilisanih niša, koje prostoru daju ritam, dubinu i prepoznatljiv vizuelni motiv.
Niše su dodatno naglašene dekorativnom zidnom rasvetom. Dizajn rasvete prati kružnu formu, jedan od motiva vizuelnog identiteta brenda, koji se kao diskretan element provlači kroz enterijer.
Teget nijansa se kroz enterijer pojavljuje na pažljivo odabranim mestima, dovoljno snažno da prostoru da karakter.
Pregradni zid koji rešava probleme
Jedan od ključnih elemenata enterijera je upravo pregradni zid u teget nijansi – on istovremeno razdvaja, organizuje, izlaže i skriva.
“Forma zida proizašla je iz potrebe da obezbedimo dodatni prostor za odlaganje i lagerovanje, ali i da taj funkcionalni zahtev postane sastavni deo dizajna”, navode autorke.
U okviru niša integrisane su fioke za skladištenje, dok su police namenjene izlaganju odabranih komada aksesoara.
Na taj način element koji je mogao da ostane samo praktično rešenje postaje jedno od najprepoznatljivijih mesta u prostoru.
Posebno pažljivo rešen je ulaz u kabine za presvlačenje. Budući da se u zatečenom stanju nalazio na veoma istaknutoj poziciji, klasična vrata bi narušila celovitost enterijera.
Zato je ulaz uklopljen u kompoziciju zida i sakriven iza plišane zavese u istoj teget nijansi.
“Želele smo da ulaz u kabine ne deluje kao prekid u enterijeru, već kao prirodan deo jedinstvene kompozicije”, objašnjavaju autorke.
U okviru niša integrisane su fioke za skladištenje, dok su police namenjene izlaganju odabranih komada aksesoara.
Fleksibilne kabine za komfornije isprobavanje
Kabine za presvlačenje projektovane su kao fleksibilan prostor, prilagodljiv različitim potrebama korisnika.
Umesto fiksnih pregrada, kabine su međusobno odvojene zavesama, što omogućava da se po potrebi povežu u jednu veću celinu.
Ovakvo rešenje posebno je važno jer intenzitet korišćenja kabina nije konstantan. U svakodnevnom radu često je dovoljna jedna kabina, dok u određenim situacijama prostor može da se otvori i pretvori u komforniju zonu za presvlačenje.
“Kada se kabine povežu, korisnik dobija više prostora, može da se udalji od ogledala i sagleda svoj izgled iz veće distance”, dodaju autorke.
To je detalj koji možda deluje jednostavno, ali direktno utiče na kvalitet iskustva kupovine. Umesto uskog i statičnog prostora, kabine postaju prilagodljiva zona u kojoj se korisnik oseća slobodnije.
Umesto fiksnih pregrada, kabine su odvojene zavesama, što omogućava da se po potrebi povežu u jednu celinu.
Različite visine plafona pretvorene u deo koncepta
Dodatni izazov predstavljale su različite visine plafona. U zoni kabina plafon je značajno viši nego u prodajnom delu iz kojeg se kabinama pristupa, pa je bilo potrebno ublažiti osećaj nagle visinske razlike.
Rešenje je ponovo pronađeno kroz boju – plafon i obodni pojas zida, u visini koja odgovara razlici između dve zone, obojeni su u prepoznatljivu teget nijansu brenda.
“Na taj način smo vizuelno spustile visinu prostora, ali i dodatno povezale zonu kabina sa ostatkom enterijera”, objašnjavaju autorke.
Ova intervencija pokazuje kako boja u enterijeru ne mora da bude samo estetska odluka. U ovom slučaju ona ima i prostornu funkciju: koriguje percepciju, povezuje celine i uvodi dodatni sloj identiteta.
Dodatni izazov predstavljale su različite visine plafona – u zoni kabina plafon je značajno viši nego u prodajnom delu.
Enterijer koji brend prevodi u prostor
Butik Blueberry oblikovan je kao prostor u kome su funkcionalni zahtevi prodaje, identitet brenda i iskustvo korisnika povezani u jednu celinu.
Svetla ulazna zona, puderasti tonovi, teget akcenti, lučne niše, meke zavese i pažljivo odabrana rasveta zajedno stvaraju ambijent koji je istovremeno savremen, prijatan i prepoznatljiv.
“Rezultat je enterijer koji kroz boje, materijale i prostorne elemente objedinjuje identitet brenda i funkcionalne zahteve prostora”, zaključuju autorke.
Danas, kada se kupovina sve češće odvija brzo, usputno i onlajn, ovakav butik podseća na važnost fizičkog prostora – na trenutke isprobavanja, razgovora i odluka koja se donose polako i promišljeno.
Foto-galerija
Grafički prilozi
Faktografija
- naziv projekta: butik Blueberry
- autorke: Marija Blagojević, Iva Bekić (Space Love Studio), Jovana Kovačević (Studio Nulla)
- lokacija: Bulevar kralja Aleksandra 86-90, Vračar, Beograd
- godina: 2026.
- fotografije: Stefan Đorđević
Saradnici na projektu
- izvođenje: BMC Building Management & Consulting i Golden Hands
- rasveta: Elton
- podovi: Megapo
- zavese: Mara Home
Enterijer butika na Vračaru prevazilazi sećanje na prošlost
