Dijamanti su večni, baš kao i enterijer ove juvelirnice u Beogradu

Na samo 28 kvadrata, arhitekta Miloš Milivojević stvara scenski ambijent u kojem materijali i forme prepliću tradicionalne zanatske vrednosti sa savremenim senzibilitetom.

U doba kada se luksuz sve češće izražava kroz iskustvo, a ne samo kroz predmet, enterijeri zlatara postaju mnogo više od pukih prodajnih mesta. Beogradska juvelirnica Camilias Geneva predstavlja upravo takav primer – prostor u kojem arhitektura komunicira sa nakitom, pojačavajući njegovu simboliku, vrednost i umetnički karakter.

Prirodna glina i zaobljeni zidovi

U enterijeru dominira prirodna glina u bež nijansi, koja oblaže meke, zaobljene zidove, stvarajući atmosferu topline i smirenosti. Na tom neutralnom platnu pažljivo su postavljeni akcenti koji uvode dinamiku: od mesinganih kubičnih elemenata do vibrantnog Rainbow oniksa, koji postaje svojevrsni centar vizuelne kompozicije.

Zidovi su obloženi bež glinom, koja doprinosi osećaju topline i smirenosti | Foto: Miloš Martinović

Oniks kao simbol

Rainbow oniks ne služi samo kao dekorativni akcenat – njegove šare i tekstura postaju arhitektonski pandan dragom kamenju, evocirajući prelamanja svetla, nijanse i dubinu koji krase nakit. Postavljen kao podna inkrustacija i pultna obloga, ovaj materijal jasno deli i organizuje prostor.

Ista vrsta oniksa oblaže pult i postavljena je na podu, čime se stvara utisak prostorne kohezije | Foto: Miloš Martinović

Osim što je dekorativan, oniks svojim šarama i teksturom postaje arhitektonski pandan dragom kamenju.

Ravnoteža materijala i značenja

Dijalog glatkog i teksturisanog, mat i sjajnog, organskog i veštačkog materijalizovan je u kontrastu između glinenih zidova i mesinganih elemenata, naročito u zoni izloga. Vitrina se oblikuje kao skulpturalni akcenat, istovremeno pozivajući i intrigirajući prolaznike.

Izlog svojom formom i karakteristikama intrigira i privlači prolaznike | Foto: Miloš Martinović

Zanat pretočen u prostor

Enterijer juvelirnice Camilias Geneva pokazuje kako prostorna kompozicija može da se osloni na principe koji važe u izradi nakita: preciznost, balans i istančan osećaj za materijal. U malom prostoru stvoren je moćan doživljaj u kome arhitektura nije samo pozadina, već aktivni učesnik u narativu luksuza i zanatske izvrsnosti.