Skriveni dom: Kuću ušuškanu u novosadskom pasažu odlikuju neobične stepenice

Smeštena u zajedničkom dvorištu blizu reke, ova atipična kuća svim svojim osobenostima uspešno igra ulogu doma malih dimenzija, ali velike promišljenosti.

U Novom Sadu, nedaleko od obale Dunava, nalazi se nesvakidašnja kuća koja ne privlači pažnju svojom veličinom, već arhitektonskom suptilnošću. U pitanju je Passageway House – dom za par koji se odlučio na “downsizing” i život u centru grada, bez odricanja od mira, intime i svetlosti. Projektovana od strane kanadskog studija Svima, koji čine arhitekte Anamarija Korolj i Leon Lai, ova kuća zauzima posebno mesto u tradicionalnoj konfiguraciji pasaža i zajedničkih dvorišta karakterističnih za ovaj deo Evrope.

Pasaž kao polazna tačka

Smeštena u pasažu, poluprivatnom prolazu koji vodi do zajedničkog dvorišta u kojem više domaćinstava deli zelenu površinu, kuća se prirodno uklapa u živu, urbanu mikrozajednicu. Uprkos gustom urbanom kontekstu, prostor uspeva da ostane tih, svetao i prozračan, zahvaljujući pažljivo osmišljenom enterijeru i fasadi koja gotovo nestaje među drvećem.

Oblik kuće je jednostavan, poput belog trougla nagnutog na jednu stranu | Foto: Milan Stojanović

Prozračna vertikala

Centralni element enterijera čine bele stepenice izrađene od metalne mreže – lagane, gotovo nevidljive, osmišljene tako da propuštaju dnevnu svetlost i doprinose osećaju otvorenosti. Inspirisane japanskim minimalizmom, stepenice vode ka spavaćem prostoru na spratu, a tanki čelični stubovi usmeravaju pogled ka visokim plafonima.

Stepenice izrađene od metalne mreže osmišljene su tako da propuštaju svetlost i doprinose otvorenosti | Foto: Milan Stojanović

Smeštena u pasažu koji vodi do zajedničkog dvorišta, kuća se prirodno uklapa u urbanu mikrozajednicu.

Sve u belom tonu

Čitav enterijer odiše lakoćom – od skrivenih plakara obloženih belim panelima do kosog plafona koji se završava u funkcionalnom belom ormaru. Prozori pažljivo kadriraju prizore iz dvorišta, a posebno mesto zauzima pogled na stablo kedra koje stvara vezu između unutrašnjeg i spoljnog sveta.

Čitavim prostorom provejavaju beli tonovi koji doprinose sveprisutnom minimalizmu | Foto: Milan Stojanović

Arhitektura koja poštuje kontekst

Oblik kuće je jednostavan, poput belog trougla nagnutog na jednu stranu. Ova geometrija ne traži pažnju, već tiho koegzistira s okruženjem. Kuća uspeva da bude istovremeno savremena i tradicionalna, sa dubokim poštovanjem prema lokalnom kontekstu i potrebama korisnika.