Sa osnivačem prostora Sanseverian u Beogradu razgovaramo o tome da je u pitanju mnogo više od prodavnice biljaka – ovaj prostor je “showroom”, dnevna soba, kreativni atelje i mesto susreta zajednice koju povezuje ljubav prema prirodi, estetici i sporijem životnom ritmu.
Ivan Aranđelović je vizuelni umetnik i grafički dizajner, ali i osnivač mesta koje nosi naziv Sanseverian – jedinstvenog beogradskog prostora koji okuplja biljke, dizajn i kreativno stvaralaštvo na adresi Maksima Gorkog 99. Iz ljubavi prema sobnim biljkama, prirodi i održivom načinu života, nastala je platforma koja spaja umetnost, industrijski dizajn i keramiku, a Sanseverian se razvio u prepoznatljiv brend sa snažnom zajednicom i izraženim identitetom.
Sanseverian nije samo cvećara, niti obična prodavnica biljaka, već prostor koji promišlja biljke kao deo svakodnevne estetike i atmosfere. Šta je bila početna zamisao iza koncepta i kako ste znali da Beogradu nedostaje baš takvo mesto?
Biljke su uvek pristutne, sve je inspirisano njima, ali ono što mene najviše pokreće jeste sve što se dešava oko njih. Sanseverian stavlja akcenat na ručno rađene proizvode i aksesoare inspirisane sobnim biljkama. Jako mi je važno da su proizvodi jedinstveni i inovativni. Tako su nastali stalci za pelcere koji se kače na saksije, eko prostirke za sadnju, cvetne čestitke sa stikerima koje sami dekorišete i mnogi drugi izumi. Mislim da je ovakvo mesto pre svega nedostajalo meni, kao i većina proizvoda koje sam osmislio i napravio. Širi koncept prodavnice Sanseverian jeste okupljanje “biljkoljubaca”, kreativaca i umetnika oko ideje “inspired by plants” i kreiranje unikatnih, limitiranih dizajnerskih proizvoda, koji će moći da se kupe jedino ovde.
Sanseverian ima vrlo prepoznatljiv identitet – deluje kao “showroom”, ali i kao intimna urbana oaza. Koliko ste samog sebe uneli u prostor i šta vam je bilo važno da ljudi osete čim zakorače u enterijer?
Prostor je osmišljen kao spoj “showrooma” i dnevne sobe jer mi je bilo bitno da prenesem taj osećaj ušuškanosti i prijatnosti. Lokal je “old school” sa masivnim metalnim izlogom i vratima, i delom za sedenje koji sam želeo da zadržim.
Važno mi je bilo da enterijer ne izgleda kao tipična prodavnica i da svi materijali koje koristimo za police, pult i dekoraciju budu prirodni, reciklirani ili ponovo iskorišćeni. Tako je nastao i pult od blokova za dimnjak i drveta koji svima privlači pažnju. Najdraži komentar bliskih ljudi – “ovaj prostor je tako ti” – smatram potvrdom da sam uspeo u svojoj nameri.
“Bilo mi je važno da materijali koje koristimo za police, pult i dekoraciju budu prirodni, reciklirani ili ponovo iskorišćeni.”
Zanimljivo je koliko biljke utiču na to kako prostor “diše”. Kako ste birali lokal i sa kojim ste se izazovima suočili da bi biljke uopšte mogle da opstanu u zatvorenoj, urbanoj sredini?
Jako je bitno kako je prostor orijentisan i koliko je osunčan tokom dana. Jako sunce u lokalima sa velikim staklenim izlozima nikako nije dobro za biljke. Prvo što sam uradio po ulasku u prostor bilo je otvaranje aplikacije za kompas. Jugozapadna strana sa dovoljno sunca tokom celog dana i velikom krošnjom ispred koja će filtrirati još jače sunce tokom leta delovala je idealno za ovu namenu. Verujem da će biljke ovde uživati dok ne odu u svoje nove domove.
Uređenje prostora danas sve češće podrazumeva zelenilo kao ravnopravni dizajnerski alat, baš kao što su rasveta ili nameštaj. Kako pristupate uparivanju biljaka sa specifičnim enterijerima, u odnosu na svetlo, preovlađujuće boje ili materijale?
Ja nikako ne posmatram biljke kao puku dekoraciju, već im pristupam intuitivnije i postavljam pitanje – šta je ono što ozelenjavanje enterijera i gajenje biljaka čini za nas same? Svi žele biljke koje nisu zahtevne. Iako zahtevnijih ima, većina aktuelnih biljaka ne traži neku posebnu negu i mnogo našeg vremena. Sam proces gajenja biljaka treba da nas umiri, doprinese vremenu koje odvajamo za sebe i opuštanje. Iako su želje klijenata važne, uvek krećem od uslova koje prostor pruža, prvenstveno količine prirodnog svetla. To određuje koje vrste biljaka će moći da napreduju i koje će se najprirodnije uklopiti u ambijent, bez potrebe za kompromisima u nezi. Zatim obraćam pažnju na to da li prostor odiše toplim prirodnim tonovima i drvetom, hladnim industrijskim materijalima poput betona i metala, ili nekim svedenijim paletama. U zavisnosti od karaktera enterijera, biram biljke koje će uspostaviti vizuelnu ravnotežu: nekad to znači unošenje kontrasta, a nekad postizanje harmonije.
Ljudi često potcenjuju emocionalni efekat koji biljke imaju u prostoru – bilo kod kuće, bilo na poslu. Šta primećujete kod svojih klijenata, kakve promene biljke unose u svakodnevni život i atmosferu prostora?
Verujem da samo periferno posmatranje i blizina biljkama u prostoru imaju efekat na naše emocionalno i psihološko stanje. O efektima kontakta sa zemljom, mirisima tokom presađivanja i zalivanja da ne govorim. Ljudi postaju prisutniji, pažljiviji, nekako više u dodiru sa sobom i okolinom. Biljke unose mir, ritam i osećaj doma i topline u kući, dok u poslovnom prostoru podstiču koncentraciju, smanjuju stres i stvaraju prijatnije radno okruženje. U suštini, biljke i rad sa biljkama nas uzemljuju na najbolji mogući način.
“Sam proces gajenja biljaka treba da nas umiri, doprinese vremenu koje odvajamo za sebe i opuštanje.”
Dolazak lepog vremena uvek znači i dodatno zanimanje za biljke na terasama i balkonima. Koje biljke preporučujete za gradske terase, da tu otporne, dekorativne i eventualno lake za održavanje?
Uglavnom sve biljke koje gajimo u stanovima tokom proleća i leta mogu da borave na otvorenom bez problema. Važno je samo da balkon nije južno orijentisan kako jako sunce ne bi spržilo listove. Istok i jugozapad mogu biti idealni za tropske biljke poput strelicije, monstere, fikusa… Iznošenje biljaka tokom ranog proleća može udvostručiti njenu veličinu za vreme aktivnog perioda rasta. Zalivanje biljaka koje borave napolju biće ćešće i mora se praktikovati rano ujutru ili kasno uveče kada se zemlja prohladi. Kada noćne temperature s jeseni padnu ispod 15 stepeni biljke treba uneti nazad. Čak i povremeno iznošenje biljaka na jutarnje sunce na nekoliko sati može biti korisno za njihov rast. Fotinija je favorit kada su u pitanju spoljašnje, zimzelene biljke, a može podneti i temperaturu do -15 °C.
Mnogi misle da su biljke obaveza – zalivanje, prihrana, svetlo, te se u startu obeshrabre. Kako im pokazujete da to može biti lako, čak i u enterijerima koji ne deluju pogodno za biljke?
Neki ljudi smatraju da su biljke obaveza i odustanu pre nego što su uopšte i počeli. Drugi pak biljke vide kao dekoraciju koja će im oplemeniti prostor i, nakon unošenja i postavljanja u prazan ćošak, na biljku potpuno zaborave. Gajenje biljaka uglavnom ne uspe kada se previše stresiramo oko toga ili se uopšte ne involviramo. Biljke treba pustiti da se prilagode i dobro se informisati o njihovim osnovnim potrebama. Umesto strogog rasporeda zalivanja, mnogo je važnije razviti intuitivan odnos: posmatrati, proveriti vlažnost zemlje, pratiti promene na listovima. Biljkama treba dati vremena, a sebi dozvolu da ne znamo sve odmah. Deluje komplikovano, ali zapravo je vrlo jednostavno – povremeno zastati, obratiti pažnju i uspostaviti kontakt sa prirodom u svom domu.
Izgradili ste brend sa jasnom estetikom i snažnim osećajem zajednice. Zašto vam je to bilo važno i gde se krije sledeći korak za Sanseverian?
Od samog početka želeo sam da Sanseverian ne bude tipična cvećara, već prostor koji okuplja ljude oko zajedničkih vrednosti – ljubavi prema prirodi, estetici, sporijem ritmu života i umetničkom stvaralaštvu. Zajednicu čine ljudi koji ne traže samo proizvod, već i priču i inspiraciju koja se krije iza tog proizvoda. Kroz Sanseverian sam naučio da brend može biti i lična platforma, i mesto susreta, i laboratorija novih ideja.
Sledeći koraci su dalje istraživanje i osmišljavanje fizičkih proizvoda, saradnje sa drugim umetnicima i kreiranje nove letnje kolekcije saksija, kao i produbljivanje odnosa sa zajednicom kroz edukacije na temu nege biljaka. Kroz edukativni program najvažnije mi je da ljudi steknu više samopouzdanja i oslobode se straha od pravljenja grešaka kada je gajenje biljaka u pitanju. Greške su sastavni deo učenja i sticanja iskustva.
