Na društvenim mrežama danas možete pronaći, pa malo je reći, raznorazne stvari. Moć modernog načina prenošenja informacija jedna Fejsbuk stranica upotrebila je kako bi od zaborava sačuvala tradicionalni srpski vez.
Srpska vezilja, stranica posvećena narodnom srpskom vezu, predstavlja mesto pod digitalnim nebom gde su se sastali svi oni koji cene tradicionalnu umetnost. Razgovarali smo s Tatjanom Otković, koja je osnovala stranicu i kako sama za sebe kaže, ona je obična srpska vezilja i vezom je počela da se bavi iz hobija.
Šeme koje je imala želela je da podeli sa ljudima istih interesovanja i tako je nastala Fejsbuk stranica Srpska vezilja. Šeme koje poseduje besplatno šalje svima koji su zainteresovani, a privukla je pažnju mnogih, među kojima su i ljubitelji dizajna i enterijera.
Vez sam naučila sama, s interneta, tražeći neku anti-stres zanimaciju nakon porođaja – kaže Tatjana Otković, osnivač stranice Srpska vezilja.
Kako je nastala Fejsbuk stranica Srpska vezilja? Ko se krije iza stranice?
– Kao što stoji u opisu moje stranice, ja sam zaista obična srpska vezilja. Nisam studirala etnologiju, niti primenjenu umetnost. Po profesiji sam prevodilac, a vezom se bavim kao i većina žena, iz hobija. Obe moje bake bile su učiteljice i predavale su deci ručne radove, kao što je dugo bio običaj u osnovnim školama. Međutim, vez sam naučila sama, s interneta, tražeći neku anti-stres zanimaciju nakon porođaja. I zaista vez, pogotovo pokrstice, su se pokazale kao idealan način opuštanja, a rezultat rada je poslužio da dekorišem dečju sobu.
U početku sam vezla po šemama modernih dizajnera, ali vremenom sam počela da se interesujem za tradicionalni, narodni ručni rad. Tako sam se polako vratila sveskama i izdanjima koje su moje bake godinama čuvale i sakupljale i počela da otkrivam neverovatno bogatstvo šara, motiva i ornamenata našeg veza.
Odakle ideja da u savremenom vremenu delite i od zaborava čuvate srpski vez?
– Kada pretražujete popularne sajtove u potrazi za šemama za vez s narodnim motivima naći ćete obilje ukrajinskog, ruskog, rumunskog, bugarskog, mađarskog veza. Šeme i mustre za vez sa srpskim motivima gotovo da nije moguće naći na internetu.
Ukoliko ste uporni, možete otići u biblioteku i pretražiti stare časopise za ručni rad, ili primerke izdanja namenjenih osnovnim školama, koji su uglavnom objavljivani između 1930. i 1950. godine. U luksuznijim knjigama o narodnom vezu naići ćete na divne fotografije, ili uputstvo za najpopularnije bodove, ali ne i šeme koje je lako kopirati.
Primetila sam da na društvenim mrežama ima dosta stranica na kojima se vezilje hvale svojim radovima, ili ih prodaju, ali ima veoma malo onih koje nude šeme i mustre za vez, pogotovo one sa tradicionalnim motivima.
Zapravo danas se žene dovijaju na isti način na koji su to radile njihove prababe – kopiraju motiv direktno sa uzorka, precrtavaju šemu na milimetarski ili papir na kockice, ili trukuju mustru na platno na tradicionalni način. Danas u vreme kompjuterskih grafičkih programa i specijalizovanih softvera za izradu šema za vez, otvara se bezbroj mogućnosti da se ovo dragoceno blago sačuva. Tako sam počela da za sebe na kompjuteru “precrtavam” mustre i šablone sa fotografija, ili starih crteža veza.
Danas u vreme programa i specijalizovanih softvera za izradu šema za vez, otvara se bezbroj mogućnosti da se ovo dragoceno blago sačuva.
Kako je stranica dobila ime?
– Ime stranice preuzela sam od jednog od prvih srpskih ženskih časopisa o ručnim radovima. Milan Pavlović Petko, vlasnik crtačko-veziljske radionice iz Vršca, pokrenuo je u 1906. godine časopis „Srpska vezilja“ sa ciljem pomovisanja narodne umetnosti, a posebno veza.
U tadašnjem konzervativnom društvu ovo je bilo izdanje koje je pokretalo teme emancipacije žena i davalo priliku mnogim početnicama da se po prvi put oprobaju u pisanju. Časopis je bio bogato ilustrovan, sa posebnim dodatkom sa crtežima i šemama za ručni rad. Nažalost, baš taj dodatak, koje su žene razmenjivale ili isecale kako bi precrtale šemu na platno, nije sačuvan i ne može da se nađe u bibliotekama.
Kakve je šeme moguće nabaviti putem vaše stranice? Da li šeme za vez šaljete besplatno?
– U početku sam objavljivala šeme koje sam sama precrtavala ili skenirana stara izdanja. Kasnije su pratioci stranice počeli da mi šalju slike i linkove kako bi ih podelili sa drugim ljubiteljima veza. Sve šeme koje sam objavila mogu da se besplatno preuzmu.
Šta je sve moguće uraditi sa šemama? Kakvu primenu one imaju danas? Koja je najčešća upotreba?
– Kada tradicionalni motiv unesete u kompjuterski program, vi ste ga ne samo sačuvali, već omogućili da se on jednostavno razmenjuje. Ali ono što je najvažnije, možete lako da ga menjate, kreirajući nove šare i motive, onako kako su vezilje to radile od pamtiveka.
Kada detaljno pručavate primerak narodnog veza izložen u muzeju shvatite koliko je pažljivog preračunavanja bilo neophodno da bi se motiv simetrično formirao i pravilno rasporedio na određenu površinu platna. Zapravo su seoske vezilje, za koje mislimo da su bile neobrazovane, matematiku znale daleko bolje od mene. Srećom, danas imam kompjuterske programe koji mi olakšavaju taj posao.
Zapravo su seoske vezilje, za koje mislimo da su bile neobrazovane, matematiku znale daleko bolje od mene.
Koliko je danas popularna tradicionalna umetnost? Koliko vas ljudi često kontaktiraju da im šaljete šeme za vez?
– U inostranstvu je interesovanje za vez veliko i mnoge zemlje imaju nacionalne institute posvećene, ne samo čuvanju tradicije, već daljem prenošenju ove veštine narednim generacijama. Takođe, posebno se stimuliše korišćenje narodnih motiva i tehnika veza u savremenoj tekstilnoj i primenjenoj umetnosti.
Kod nas je uobičajeno je da se narodni motivi koriste u savremenoj modi, uglavnom na odevnim predmetima. Međutim, danas je teško naći krojeve elemenata narodne nošnje kao što su manovil, zubun ili jelek, što je velika šteta. I oni se prenose samo sa kolena na koleno, kao u davna vremena. Naše etno šare se koriste u unutrašnjoj dekoraciji, ali se retko ide dalje od ornamentike sa pirotskih ćilima.
Popularizacija narodnog veza je uglavnom ostavljena u rukama entuzijasta među restauratorima i kustosima i nema jasno definisanu državnu podršku. Na osnovu neočekivano velikog interesovanja za moju stranicu vidi se da se mladi umetnici zanimaju za korišćenje tradicionalnih motiva u savremenom dizajnu. Bilo bi divno da se ogromno i gotovo potpuno neiskoriščćeno bogatstvo šara narodnog veza nađe na proizvodima za opremanje enterijera i posebno brendira kao srpski proizvod.
Koji konac preporučujete za vez?
– Bilo koji, u zavisnosti od efekta koji želite da postignete. DMC Muline konac je neka vrsta zlatnog standarda, jer je najkvalitetniji, sa najvećim spektrom boja, ali je naravno i najskuplji. Konac hrvatskog proizvodjača Unitas (Runolist i Ljubica) je jeftiniji, ali izbor nijansi nije tako velik.
Šta je ono što srpski vez izdvaja od ostalih vezova sa ovih prostora? Po čemu je srpski vez karakterističan?
– Umesto da opisujem lepotu i jedinstvenost srpskog veza, preporučila bih da obidjete Manakovu kuću u Beogradu, gde je izložen samo deo velike zbirke koju je sakupio Hristifor Crnilović. Ako vam je potrebna inspiracija za maštovito slaganje boja i tekstura ili šare i ornamentiku koje se savršeno uklapaju u savremeni dizajn, tu ćete ih sigurno naći.
Razgovarala: Mirela Babić; fotografije: Fejsbuk stranica Srpska vezilja
