Od akademije, kruzera i života u Portugalu do stvaranja vanvremenskih komada od drveta u radionici u Smederevu – ovo je priča o traganju za slobodom, materijalom koji “radi” i poslu koji ne prašta stagnaciju.
Profesionalni put Ivana Alentijeva oblikovan je velikim i važnim preokretima. Tokom pandemije, u improvizovanoj radionici u dvorištu nastaje njegov prvi proizvod od drveta, a ubrzo zatim i ideja o stvaranju sopstvenog brenda. Danas, nakon godina iskustva, znanja i selidbe iz Lisabona u Smederevo, nastavlja da razvija posao zasnovan na ličnoj viziji, zanatskom radu i razumevanju savremenog tržišta. U intervjuu govori o rizicima, lekcijama, drvetu kao živom materijalu i svemu što stoji iza svakog izrađenog komada.
Kako je izgledao vaš put od prve ideje do otvaranja radionice Alentijev Furniture? Šta je bila prelomna tačka za odluku o ulasku u ovaj posao i kako ste znali da je baš rad sa drvetom vaš poziv?
Rekao bih da se ta ideja rodila kao kombinacija nečega što sam oduvek želeo, moranja i prilike koja se za to rodila. Sve je počelo 2013/2014. godine kada sam odlučio da odustanem od studiranja na vojno-mašinskom smeru Vojne akademije i da prekinem da sledim put koji su mi, kao i mnogima, roditelji usadili kao jedini i sigurni. Verujem da su to činili iz najbolje namere, ali vodeći se vaspitanjem iz starog sveta koji više ne postoji.
Počeo sam da radim razne poslove do prve prilike za odlazak u inostranstvo, gde sam proveo nekoliko godina radeći različite poslove i putujući po svetu – od građevine i konobarisanja do posla trenera na svetskim kruzerima. Kao personalni trener na brodu upoznao Vaniu, umetnicu i doktorku akupunkture iz Portugala. U roku od godinu dana smo se verili, venčali i odlučili da napustimo karijere i započnemo zajednički život u Portugalu.
Tako smo, nakon nekoliko godina rada, uspeli da naš ušteđeni novac pretvorimo u profitabilan biznis kupoprodaje stanova. Biznis je cvetao, zasnovali smo porodicu, dobili sina Lukasa, kupili kuću iz snova i izborili se za stabilan život – sve do pandemije 2020. godine. Kada je sve stalo preko noći, bili smo primorani da zatvorimo firmu i hitno pronađemo izlaz.
Primetio sam da je porasla potražnja za kućnim spravama za treniranje, usled zatvaranja teretana, pa sam odlučio da napravim prvi kavez (en. rack) za treniranje od drveta, uz pomoć nekoliko ručnih alata koje sam imao u kućici za roštilj u dvorištu. Postavio sam oglas na internet i, u roku od nekoliko meseci, našao sam se u situaciji da pravim sprave i opremu za kućne teretane od drveta i metala, obilazeći ceo Portugal radi dostave. Štedeo sam svaki zarađeni cent i reinvestirao u opremu i alate. Pred sam kraj pandemije, naša mini-proizvodnja preusmerila se isključivo na nameštaj i dekoraciju.
Godine 2022. dobili smo ćerku Alis i preselili se na selo, gde smo kupili veliko imanje, kuću i sazidali prvu pravu radionicu. Tu smo zvanično započeli našu firmu LAVI Design Furniture (ime je sastavljeno od početnih slova imena članova porodice – Lukas, Alis, Vania i Ivan). Po drugi put smo uspeli da se izborimo za stabilan i lep život kroz rast i rad, kako nas, tako i same firme.
Do sledeće odluke u novom proširenju firme i porodice došlo je 2024. godine, kada smi prodali imanje i kuću i preselili se u Srbiju početkom ove godine. Otvorili smo novu, veću radionicu u mom rodnom Smederevu, gde sada živimo, radimo i čekamo sledeće proširenje porodice za još jednog sina.
“Bezvremensku lepotu u teksturi, boji i stabilnosti nalazim u orahu – američkom i evropskom.”
Izrada nameštaja je fizički i mentalno naporan proces. Sećate li se konkretnih trenutaka kada ste poželeli da odustanete i šta vas je tad zadržalo?
Biznis kao biznis je sam po sebi težak, i problemi od samog početka nikad nisu prestajali – samo su rasli zajedno sa nama. Sve sam prihvatio kao igru u kojoj konstantno moramo da rastemo, napredujemo i prevazilazimo poteškoće dan za danom. Shvativši to još pri samom početku, odustajanje nikada nije bilo opcija.
Vaš rad jasno pokazuje koliko je važno poštovanje prema materijalu, posebno prema drvetu. Kako gradite taj odnos i postoji li vrsta drveta s kojom posebno volite da radite i zašto?
Drvo je materijal koji, kao takav, nastavlja da živi i da “radi”, što znači da pristup mora da bude takav da se ima u vidu to kretanje, širenje i skupljanje prilikom same proizvodnje. Odnos se gradi na dva načina – učenjem na tuđim greškama, i učenjem na svojim. Što se tiče vrste koju najviše volim, bezvremensku lepotu u teksturi, boji i stabilnosti nalazim u orahu – američkom i evropskom.
U vremenu masovne proizvodnje i brendova koji nude “instant” komade, kako vidite mesto ručne izrade i zanatskog rada danas?
U 21. veku, zanatlija koji ostane isključivo na zanatu rizikuje da bude “pregažen” od strane konkurencije i vremena. Ako ne osvežava znanje na svake dve godine, može da zaostane i do 50% za tržištem. Savremeni zanatlija mora da vlada zanatom, ali i društvenim mrežama, marketingom, modernim mašinama, automatizacijom, finansijama, timskim radom, fotografijom, videom… Jedini izlaz za male proizvođače i zanatlije je kontinuirano učenje i unapređenje, uz fokus na kvalitet, brendiranje i marketing. Iako sve to zvuči složeno, savremena realnost i kapitalistički sistemi obavezuju umetnike i zanatlije da kombinuju umetničku strast s praktičnim poslovnim modelima kako bi opstali i uspeli. Ručna izrada ima svoje mesto, ali samo ako se spoji s tehnologijom i inovacijama kako bi stvarala vrednost koja se izdvaja na današnjem tržištu.
Koliko su saradnje sa arhitektama i dizajnerima enterijera izazovne, imajući u vidu da komadi moraju da ispune različite estetske, prostorne i funkcionalne zahteve?
Arhitekte, dizajneri enterijera i klijenti prepoznaju moj rad i inovativnost, tako da se komadi izrađuju i prodaju uz minimalne adaptacije.
U vašim radovima prepoznaje se snažan autorski pečat, iako su često rađeni po meri i za konkretne projekte. Kako nalazite ravnotežu između autentičnog izraza i potreba klijenata?
Klijenti, bilo da su pojedinci, dizajneri ili arhitekte, uvek su prioritet – njihova reč je prva i poslednja. Moja usluga se zasniva na pronalaženju načina da dizajniram komade, zadovoljim kriterijume i da u isto vreme izradim unikatne i moderne komade. Nije uvek lako naći rešenje – sve se bazira na ljudskosti i besprekornom profesionalizmu koji je obavezan s moje strane, u cilju ostvarenja želja i ideja klijenata.
Kada posmatrate prostor, da li najpre zamišljate oblik, materijal ili funkciju predmeta koji bi se u njemu našao? Drugim rečima – da li vaš dizajnerski proces polazi iz glave, ruke ili prostora?
Proces kreće od ideje ili želje klijenta, zatim od samog prostora, a tek onda dolazim ja – da prevedem tu ideju u realnost, kroz papir, softver i materijal.
“Cilj mi je da klijent razume da kupuje više od proizvoda – dobija priču, tradiciju i dugotrajan kvalitet.”
Jedan od izazova mnogim dizajnerima i zanatlijama jeste kako da naplate pravu vrednost svog rada. Kako ste vi pristupili formiranju cena i komunikaciji vrednosti prema kupcima?
Vrednost se temelji na tri stvari – to su objektivni trošak, subjektivna vrednost klijenta i autorska vrednost. Klijentima prilazim transparentno, objašnjavajući proces izrade i prilagođavam dizajn njihovom budžetu kad je to moguće, zadržavajući kvalitet i suštinu. Cilj mi je da klijent razume da kupuje više od proizvoda – dobija priču, tradiciju i dugotrajan kvalitet.
Na koji komad nameštaja ste bili posebno ponosni – bilo zbog same izrade, saradnje, reakcije klijenta ili simbolike koju nosi?
Imajući u vidu da sam u proteklih pet godina izradio više od 150 različitih projekata, svaki je za sebe imao nešto čime se ističe ili čime mogu da se ponosim. Međutim, emocionalno sam vezan za projekte samo dok ih dizajniram i izrađujem. Kada su gotovi ili dostavljeni na svoje mesto, dolazi sledeći komad – i tako u krug.
Šta vam trenutno najviše zaokuplja pažnju – u dizajnu, materijalima ili načinu rada? Da li imate neke lične eksperimente, planove ili ideje koje čuvate za “pravo vreme”?
Fokus mi je kreiranju firme i brenda prepoznatih po kvalitetu, unikatnim i bezvremenskim komadima. Konstantno imam projekte koje izrađujem za klijente, koncept-dizajne koje planiram da plasiram na tržište, kao i lične eksperimente.
Foto-galerija
