Naša dizajnerka enterijera, sa iskustvom iz Australije, unosi sofisticiranost i toplinu u svaki prostor koji kreira. Njena filozofija dizajna zasniva se na spoju funkcionalnosti, estetike i materijala koji pričaju priču.
Nakon godina provedenih u Australiji, gde je stekla visoke profesionalne standarde, Andrea Kukor se vratila u Srbiju s jasnom misijom – da unese suptilan luksuz i bezvremensku eleganciju u enterijere. U njenim projektima dominiraju prirodni materijali, slojevite teksture i pažljivo osmišljeni detalji koji prostoru daju karakter. Veruje da luksuz nije u raskoši, već u kvalitetu i atmosferi koju stvara. Kroz razgovor sa njom otkrivamo kako balansira između estetike i funkcionalnosti, šta je inspiriše i kako prilagođava dizajn potrebama svojih klijenata.
Predstavite se ukratko čitaocima portala Dizajn enterijera.
Dizajnom enterijera bavim se s velikom strašću i posvećenošću. Studirala sam i diplomirala dizajn enterijera u Australiji, gde sam stekla dragoceno iskustvo i usvojila visoke profesionalne standarde. Nakon godina provedenih u inostranstvu, vratila sam se u Srbiju iz porodičnih razloga, s namerom da ovde nastavim svoju karijeru i doprinesem lokalnoj sceni znanjem i perspektivom.
U radu težim balansiranju estetike i funkcionalnosti, uz poštovanje arhitekture prostora i njegovog konteksta. Verujem da enterijer ne treba da bude samo vizuelno atraktivan, već i promišljeno dizajniran tako da odgovara načinu života i potrebama onih koji ga koriste. Inspiraciju nalazim u prirodnim materijalima, igri svetlosti i tekstura, ali i u tehnološkim inovacijama koje omogućavaju sofisticirana i dugotrajna rešenja.
Kroz svaki projekat trudim se da unesem autentičnost, stvarajući enterijere koji nisu puki odraz prolaznih trendova, već priče sa karakterom, prilagođene ljudima koji u njima žive.
Vaš enterijeri odišu sofisticiranošću i pažljivo biranim detaljima. Kako biste opisali svoju dizajnersku filozofiju i šta svaki prostor koji kreirate mora da ima?
Moja dizajnerska filozofija temelji se na jednostavnosti – verujem u princip “manje je više”. Svaki prostor koji kreiram mora biti funkcionalan, dugotrajan, ali i prepun karaktera. Za mene, dobar dizajn nije samo lep na prvi pogled – on mora da stvori prostor u kojem se osećamo prirodno, ugodno i inspirisano.
Ključ je u pažljivo odabranim materijalima, vrhunskoj izradi i, naravno, detaljima. Detalji su ti koji unose dušu u prostor, bilo da se radi o teksturama, bojama, oblicima ili osvetljenju.
Moja dizajnerska filozofija temelji se na jednostavnosti – verujem u princip “manje je više”.
Posebno me inspirišu zaobljene forme, jer priroda ne poznaje potpuno ravne linije. Zbog toga mekši oblici stvaraju harmoničnu atmosferu koja unosi toplinu i opuštenost.
Iako svaki prostor mora imati jasnu strukturu, u njemu je važno da postoji slojevitost, kombinacija različitih tekstura, materijala i boja koje se međusobno dopunjuju. Tako prostor postaje dinamičan i živ, pružajući stalnu priliku za otkrivanje novih detalja.
U suštini, svaki prostor koji kreiram mora biti mesto koje inspiriše, ali i koje pruža osećaj doma.
U vašim projektima primetna je i doza luksuza, ali na suptilan i nenametljiv način. Kako postižete tu ravnotežu između luksuza i udobnosti?
Verujem da istinski luksuz leži u njegovoj nenametljivosti. To je sofisticirana lepota koja se otkriva tek kada prepoznate finese kvaliteta. Luksuz nije samo u očiglednoj raskoši, već i u detaljima koji govore sami za sebe – poput materijala koji, iako jednostavni, imaju duboku vrednost.
U mojim projektima luksuz je u prirodnim materijalima koji nisu samo estetski privlačni, već stvaraju i osećaj udobnosti i povezanosti s prirodom. Ti materijali doprinose atmosferi topline i ugodnosti, koja nam je bliska i prirodna. Kamen, drvo, koža, teksture koje nas podsećaju na prirodu. Sve to čini prostor ne samo vizuelno privlačnim, već i funkcionalnim i prijatnim za svakodnevni život.
Za mene, luksuz je u suštini osećaj doma, kroz pažljivo odabrane elemente koji balansiraju lepotu i udobnost na nenametljiv način.
Koji materijali i boje su vam trenutno najinspirativniji? Postoji li neki element dizajna kojem se iznova vraćate?
Oduvek me inspirišu materijali koji donose prirodnu lepotu i dubinu prostoru. Furnir je jedan od njih – njegov bezvremenski šarm i bogata tekstura čine ga savršenim izborom za svaki prostor. Mermer je drugi materijal koji me neprestano fascinira. Svaki komad je jedinstven i autentičan, s prirodnim šarama koje unose luksuz i sofisticiranost.
U poslednje vreme, sve više me inspirišu i patine koje se rade na metalu.
Generalno, moj dizajn se temelji na organskim linijama i bogatstvu tekstura. Volim da radim sa materijalima koji unose toplinu i prirodnu harmoniju u prostor, stvarajući ambijent koji je istovremeno prefinjen i prijatan.
Vaši enterijeri su često skladan spoj modernog i klasičnog. Kako uspevate da balansirate između aktuelnih trendova i dizajna koji traje?
Ključ tog balansa leži u razumevanju suštine oba stila i potencijala za sinergiju. Trudim se da uvek zadržim osnove elementa dizajna koji su bezvremenski i suptilno ih nadogradim aktuelnim trendovima. Na taj način verujem da dizajn ostaje relevantan i ne gubi svoju dugotrajnu vrednost.
Saradnja sa klijentima je ključna u vašem poslu. Kako pristupate procesu kreiranja prostora koji odražava njihov stil, a da pritom zadržite svoju kreativnu viziju?
Detaljnom komunikacijom kroz razgovore i “moodboarde” nastojim da što bolje upoznam i razumem ne samo estetski ukus klijenata, već i njihov način života, jer je razumevanje rutina ključno za stvaranje dizajna koji funkcioniše u skladu s njihovim potrebama.
Australija i Evropa imaju različite pristupe dizajnu enterijera, oblikovane klimom, načinom života i kulturnim nasleđem.
Nakon toga, kreiram koncept koji njihove želje interpretira kroz moj profesionalni filter, spajajući funkcionalnost, estetiku i inovativna rešenja.
Trudim se da im pružim što više informacija kako bi doneli informisane odluke, dok ih suptilno vodim kroz proces predlažući rešenja koja možda nisu očekivali, ali ih prepoznaju kao savršena u prostoru.
Da li postoji neki projekat koji vam je bio posebno izazovan u smislu prostora, zahteva klijenta ili tehničkih ograničenja? Kako ste ga rešili?
Moj prvi projekat nakon povratka iz Australije bio je pravi test za sve moje veštine – i strpljenje! Po prvi put sam se suočila sa radom bez uzoraka, što mi je bilo potpuno novo iskustvo. U Australiji je bilo nezamislivo da nešto nije dostupno ili da ne mogu odmah da dobijem sve potrebne informacije. Ovde sam, međutim, naišla na sajtove sa nepotpunim podacima, bez 3D modela nameštaja i jasnih specifikacija, što je značilo da ništa nisam mogla da završim iz kancelarije – morala sam da obilazim salone, proveravam detalje na licu mesta i direktno komuniciram sa dobavljačima.
Umesto brzog digitalnog procesa na koji sam navikla, odjednom sam se našla u situaciji gde je sve zahtevalo mnogo više vremena i ličnog angažmana. Saloni nameštaja često nisu imali sve modele dostupne onlajn, pa sam fizički morala da idem s jednog kraja grada na drugi, tragajući za pravim komadima. Bio je to iscrpljujući, ali i dragocen proces – kroz njega sam postala još snalažljivija, fleksibilnija i kreativnija.
Kako birate komade nameštaja i dekorativne elemente za projekte? Da li su detalji ti koji definišu enterijer ili polazite od šire slike?
Pri oblikovanju enterijera, svaki element ima svoju ulogu, ali sve počinje od šire slike – jasno definisanog koncepta, funkcionalnosti i senzibiliteta prostora. Paleta boja, materijali i oblici postavljaju osnovu dizajna, dok slojevi, teksture i akcenti donose dinamiku i karakter.
Stolarski radovi i sama arhitektura često unose geometrijske oblike i ravne linije, zbog čega kroz nameštaj i dekorativne elemente nastojim da omekšam prostor. Zaobljene forme, taktilne teksture i pažljivo odabrani detalji unose toplinu i čine enterijer ugodnijim.
U radu se vodim principom slojevitosti. Kombinovanjem različitih materijala, nijansi i oblika stvaram dubinu, dajući prostoru mogućnost da se svakim pogledom otkriva iznova. Takođe, preferiram kompozicije u neparnim brojevima, jer one unose prirodniji ritam i sprečavaju previše uparene i predvidive kombinacije.
Kroz sve ove elemente provlači se “red thread” – dosledna stilska nit koja povezuje enterijer u celinu. Ovaj balans između strukture i detalja, između preciznosti i slojevitosti, čini prostor ne samo estetski skladnim već i živim, toplim i autentičnim.
Održivost u enterijeru postaje sve važnija tema. Na koji način u svojim projektima implementirate ekološki osveštene principe?
Održivost vidim kao veliku odgovornost. Uvek dajem prednost lokalnim proizvođačima i zanatlijama. Zato sam, u neku ruku, protivnik praćenja prolaznih trendova koji se brzo menjaju. Umesto toga, svoj dizajn zasnivam na komadima koji će ostati lepi i relevantni i u godinama koje dolaze. Održiv dizajn ne znači kompromis u estetici, naprotiv, on unosi dodatnu vrednost i dugoročni kvalitet u svaki prostor. Trudim se da biram materijale sa niskim ekološkim otiskom, reciklirane i obnovljive resurse, kao i nameštaj koji je kvalitetan, dugotrajan i multifunkcionalan. Pametna rasveta i energetski efikasni sistemi su još jedan važan element koji uvek razmatram.
Radili ste na projektima u različitim delovima sveta. Kako se pristup dizajnu enterijera razlikuje u zavisnosti od kulture i lokalnog konteksta?
Australija i Evropa imaju različite pristupe dizajnu enterijera, oblikovane klimom, načinom života i kulturnim nasleđem. U Australiji preovladava opušten, otvoren koncept prostora, s jakom povezanošću enterijera i eksterijera. Prirodni materijali, svetle boje i obilje dnevne svetlosti ključni su elementi ovog stila, koji odražava blizinu okeana i naglašava ležeran način života.
U Srbiji je pristup drugačiji – često se kombinuju klasični i savremeni elementi, a prostorije su jasnije definisane. Još jedna ključna razlika je sama struktura stanovanja – dok su u Australiji prostori veći i pretežno su u pitanju kuće, u Srbiji dominiraju stanovi, koji su često znatno manji.
Iako oba pristupa teže funkcionalnosti i udobnosti, australijski dizajn oslanja se na prirodnu jednostavnost, dok je evropski bogatiji u detaljima i snažno povezan s tradicijom.
Koji trend u dizajnu enterijera trenutno smatrate najzanimljivijim, a čega biste voleli da vidite manje?
Trenutno, najzanimljiviji trend koji sam primetila u dizajnu enterijera je povratak braon boje, koja je ponovo postala vrlo prisutna, kao i upotreba stakla i metala u različitim, bogatim tonovima. Ovi materijali unose dubinu i toplinu u prostor, čineći ga dinamičnijim i elegantnijim.
S druge strane, ono čega bih volela da vidim manje je prekomerna upotreba neoklasicizma u novijim stanovima, jer bi to uskoro moglo da deluje zastarelo. Smatram da arhitektura i vreme u kojem je prostor građen na neki način treba da utiču na to šta se dešava unutar njega. Po mom mišljenju, ne ide da od stana izgrađenog 2025. godine pravimo “salonac”. “Salonci” su nešto zaista posebno i obožavam ih, ali ne volim da ih imitiram.
Volela da vidim manje prekomerne upotrebe neoklasicizma u novijim stanovima.
Keramika velikih formata je veliki trend, dostupna u prelepim dezenima i vrlo kvalitetnoj štampi koja izgleda kao prirodni kamen. Iako joj je teško odoleti, smatram da je bolje zadržati keramiku u kupatilu i kuhinji, gde je funkcionalna i praktična, dok bi trebalo prestati s njenom upotrebom na zidovima, a pogotovo u spavaćim sobama, jer to prostor čini hladnijim i manje ugodnim za boravak.
Koji biste savet dali mladim dizajnerima koji žele da pokrenu sopstveni studio i ostave trag u industriji?
Ključno je razviti vlastiti stil i filozofiju – doslednost u pristupu i jasno izražavanje svojih vrednosti pomoći će im da se izdvoje na tržištu. Autentičnost će privući klijente koji se povezuju s njihovim vizuelnim jezikom i pogledima na dizajn. Savetovala bih da stalno ulažu u svoje znanje i veštine, i da budu u toku sa najnovijim trendovima i tehnologijama. Takođe, da se fokusiraju na kvalitet i trude se da uvek pruže više nego što se očekuje, jer ništa vredno nije postignuto bez posvećenosti. Da budu strpljivi, prihvate odgovornost, trude se, ne čekaju podršku od drugih, već jasno definišu svoje ciljeve i ne dozvoljavaju da ih prepreke ili tuđa mišljenja skrenu s puta.
