Studio iz Novog Sada dao je novi život tradicionalnoj stolici sa naših prostora, pokrenuvši dijalog između kolektivnog sećanja i modernog izraza kroz projekat Stolovača AA9.
Redizajnirani predmet koji mnogi u Srbiji i Crnoj Gori prepoznaju – to je izazov koji studio Synthesis Quatro nije samo prihvatio, već je od njega napravio snažan dizajnerski iskaz. Ovaj projekat nastao je iz želje da se preispitaju odnosi između kulturne baštine i savremenog izraza, između kolektivne memorije i lične interpretacije. U razgovoru sa timom ovog novosadskog studija saznajemo kako je tradicionalna stolica pretvorena u savremeni dizajnerski objekat, bez gubitka identiteta – i zašto je upravo ova priča važna i za budućnost lokalnog dizajna.
Kada tradicija postane inspiracija
Na prvi pogled, tradicionalna stolica poznata kao stolovača možda ne bi bila prvi izbor za savremeni dizajnerski izazov. Ali upravo se u toj neočekivanoj odluci krije snaga projekta koji je studio Synthesis Quatro iz Novog Sada pokrenuo sa ciljem da reinterpretira kolektivnu memoriju kroz dizajn. Njihov redizajn stolovače pretvorio je svakodnevni predmet u simbolički snažan artefakt, noseći sa sobom priču o kulturnom nasleđu, autentičnom pristupu dizajnu i hrabrosti da se posluša intuicija.
Neplanirana ideja kao srce projekta
“Priča o nastanku ovog projekta veoma je inspirativna za mlade dizajnere“, prisećaju se iz studija. Ideja se rodila kada je na mejl stigla informacija o međunarodnom konkursu za dizajn stolice – trenutak koji su prepoznali kao priliku da razviju timski dizajnerski projekat.
Andrea Ralević, senior arhitektkinja studija, dobila je zadatak da istraži istorijske i savremene modele stolica. Na prezentaciji, pažnju je privukao jedan papir koji je držala okrenut naopačke. Kada su je pitali šta je na njemu, stidljivo je priznala da je to nešto za šta nije bila sigurna da će se dopasti ostalima.
“Kada je okrenula papir i počela da priča o stolovači, bio sam potpuno fasciniran. To je bila stolica koju nikad ranije nisam video – predmet sa naših prostora, deo kulturne baštine Srba i Crnogoraca, koji zaslužuje novi život kroz savremeni dizajn”, objašnjava Aleksandar Osei-Lartey, CEO novosadskog studija. Taj trenutak bio je presudan – pokrenuo je promišljanje o odnosu između nasleđa i dizajna danas, između kolektivnog sećanja i lične interpretacije. I, kako ističu, važna je lekcija za sve kreativce: “Nikada ne treba zadržavati ideje za sebe – jer možda je baš ta ideja ona prava.”
Strateška smelost i poštovanje konteksta
U skladu sa svojom filozofijom, studio Synthesis Quatro svakom projektu pristupa sa dubokim poštovanjem prema kontekstu – bilo da je u pitanju prostor, predmet ili ideja. Njihov rad karakteriše, kako kažu, “strateška smelost”: pomeranje granica očekivanog bez kompromisa kada je u pitanju funkcionalnost. “Nismo želeli samo da redizajniramo – želeli smo da redefinišemo problem i postavimo sopstvena pravila“, poručuju iz studija.
Njihov rad karakteriše strateška smelost – pomeranje granica očekivanog bez kompromisa na temu funkcionalnosti.
Taj pristup doneo je odluke koje su projektovale ovu stolicu kao estetski svež i simbolično snažan predmet. Od izbora materijala, preko tretmana boje, do razmatranja ergonomije – sve je bilo vođeno idejom da se zadrži autentičnost, ali obogati savremenim izrazom.
Izazovi i promišljeni kompromisi
Eksperimentisali su čak i sa staklenim konstrukcijama, želeći da stvore apstraktan, gotovo muzejski predmet. Ipak, vratili su se drvetu – uz dodatak monolitnih boja koje su omogućile veću fleksibilnost i mogućnost prilagođavanja enterijerima.
Posebna pažnja posvećena je i udobnosti – slabija tačka originalnog modela. “Dodali smo tapacirano sedište i naslon, pažljivo birajući oblike i materijale, kako bismo sačuvali siluetu, a unapredili ergonomiju”, pojašnjavaju. Balans između forme i funkcije, između starog i novog, postignut je nizom kompromisa koji su obogatili originalnu ideju, a da je nisu izbrisali. Dodatnu pažnju privlači i činjenica da stolica ima tačno devet delova, bez šrafova.
Publika kao potvrda ispravnog puta
Reakcije koje su usledile bile su više nego ohrabrujućuje. “U početku nismo mnogo razmišljali o reakcijama. Ali kada smo izradili prototip, želeli smo da proverimo kako objekat funkcioniše u stvarnosti – i bili smo prijatno iznenađeni”, poručuju iz studija Synthesis Quatro. Kako je stolica počela da se pojavljuje na izložbama i prezentacijama, stizali su komentari korisnika i stručnjaka. Isticali su njenu udobnost, estetsku snagu, ali i važnu intervenciju: jer stolovača, iako rasprostranjena, nikada do tada nije bila ozbiljno redizajnirana.
Kroz ovu stolicu stvoren je dijalog između prošlosti i sadašnjosti, sećanja i inovacije.
Dizajn kao čuvar kulturnog pamćenja
Upravo to je otvorilo novo poglavlje u radu studija. “Ovaj projekat podstakao nas je da razmišljamo o dizajnu kao alatu za očuvanje i reinterpretaciju kulturnog nasleđa. Kroz ovu stolicu stvoren je dijalog između prošlosti i sadašnjosti, sećanja i inovacije“, zaključuju iz novosadskog studija.
U planu su novi projekti koji će oživljavati tradicionalne forme savremenim jezikom, ali i razvoj autentičnih komada nameštaja za današnje enterijere – sa ambicijom da oni jednog dana postanu nova klasika.
