U zgradi iz oko 1900. godine, studio J. MAYER H. osmislio je stan koji spaja istorijske tragove, umetnost i smelu paletu boja. Nekada podeljen prostor pretvoren je u fluidan enterijer u kome se kuhinja, trpezarija, salon i privatne zone nižu gotovo kao izložbene postavke.
Na prvi pogled, ovaj stan u Berlinu deluje kao prostor u kome bi trebalo govoriti tiše i hodati pažljivije.
Talasasti zidovi, skulptura iznad trpezarijskog stola, neon na zidu, intenzivne boje i režirani kadrovi lako nas navedu na pomisao da gledamo galeriju ili privatni muzej.
Ipak, iza ovog veoma umetničkog utiska nalazi se porodični dom, smešten u istorijskoj stambenoj zgradi iz perioda oko 1900. godine.
Projekat potpisuje studio J. MAYER H, koji je stan posmatrao kao prostor u kome mogu da se spoje stara struktura, savremeni način života i umetnost kao svakodnevni deo enterijera.
Stan u Berlinu kao savremeni prostorni kolaž
Zgrada u kojoj se stan nalazi u vreme svoje izgradnje predstavljala je zanimljiv primer inovativnog stanovanja.
Za razliku od standardizovanih tipologija koje su obeležile taj period, svaki stan u njoj imao je individualan plan, što je objektu davalo poseban karakter.
Tokom više od jednog veka, enterijer je doživeo brojne izmene, pa je originalno stanje gotovo potpuno izgubljeno.
Upravo zato, studio J. MAYER H. nije pokušao da rekonstruiše prošlost, nego je prostoru pristupio kao novom sloju u dugom životu ovog stana.
“Nekada odvojene prostorije povezane su novim otvorima i pretvorene u protočan prostorni niz“, navode autori projekta.
Zgrada u kojoj se stan nalazi u vreme svoje izgradnje predstavljala je zanimljiv primer inovativnog stanovanja.
Talasasti zidovi od drveta i plafon od gline
Prvi korak u transformaciji bio je uklanjanje svih nenosećih zidova i niskih vrata. Time je oslobođena nova osnova stana, otvorena i fluidna, u kojoj se prostor više ne čita kao niz zatvorenih soba.
Unutar tako formirane celine, studio uvodi talasaste zidove od profilisanih drvenih šipki. Oni oblikuju manje zone za odlaganje, privatnost i povlačenje, ali istovremeno zadržavaju osećaj kontinuiteta kroz ceo stan.
Posebnu ulogu ima plafon, izveden u talasastoj formi i završen glinenim malterom, jer doprinosi atmosferi enterijera i akustici, što je posebno važno u otvorenom stanu sa mnogo povezanih zona.
Prvi korak u transformaciji bio je uklanjanje svih nenosećih zidova i niskih vrata.
Sačuvani istorijski tragovi
Iako je novi enterijer vrlo savremen, autori su pažljivo osluškivali postojeću zgradu. Razigrana kompozicija fasade prevedena je u jezik enterijera kroz oble površine, organske linije i posebno oblikovane elemente nameštaja.
Pojedini istorijski fragmenti sačuvani su i uklopljeni u novo rešenje. Među njima je i zasvođeni luk, koji sada funkcioniše kao podsetnik na raniji život stana.
Razigrana kompozicija fasade prevedena je u enterijer kroz oble površine, organske linije i oblikovane elemente nameštaja.
Žuta kuhinja, zeleni sto i plavi salon
Prostor je osmišljen kao koreografija boja, nameštaja i različitih načina korišćenja. Već na ulazu nalazi se žuta kuhinja, čija boja referiše na kuhinju u manastiru La Tourette, jednom od poznatih dela Le Korbizjea.
U nastavku se otvara društvena zona stana, u kojoj centralno mesto zauzima sto u formi lista izveden u svetlozelenom tonu i uparen sa roze stolicama.
Kuhinja, trpezarija i prostor za odmor povezani su bez jasnih granica, dok iznad modularnog trpezarijskog stola visi skulptura umetnika Bjorna Dalema (Björn Dahlem).
Prostor je osmišljen kao koreografija boja, nameštaja i različitih načina korišćenja.
Privatne sobe nastavljaju priču kroz boju
Kolorit se nastavlja i u privatnim prostorijama, ali u nešto drugačijem ritmu. Spavaće sobe oblikovane su tonovima mahovina zelene i petrolej plave, dok su kupatila izvedena u nijansama žalfije, tirkizne i intenzivne roze boje patlidžana.
Plafoni, radijatori i prozorski ramovi prate iste tonove, pa ceo stan dobija zaokruženu hromatsku kompoziciju u kojoj svaki detalj učestvuje u atmosferi.
Spavaće sobe oblikovane su tonovima zelene i plave, dok su kupatila izvedena u nijansama žalfije, tirkizne i boje patlidžana.
Kada dom dobije karakter galerije
Stan u Berlinu koji potpisuje studio J. MAYER H. pokazuje kako istorijski prostor može da dobije potpuno novo značenje, bez brisanja tragova prošlosti.
Umesto klasične restauracije, ovde je nastao enterijer koji uvodi nove forme, snažne boje i umetničke radove kao ravnopravne elemente stanovanja.
Rezultat je dom koji zaista na trenutak može da nas zavara i natera da pomislimo da gledamo muzej. Razlika je u tome što se u ovom “muzeju” kuva, sedi, druži, odmara i živi.
Foto-galerija
Grafički prilog
Faktografija
- naziv projekta: MOM
- autor: J. MAYER H.
- lokacija: Berlin, Nemačka
- godina: 2025.
- fotografije: Frank Sperling
Za ovaj stan u Berlinu prvo smo pomislili da je muzej
