Kako su Mapa Architects u restoran VID integrisali stari sef

U atrijumu kompleksa u Beogradu otvoren je restoran VID New Balkan Cuisine, čiji enterijer potpisuje Predrag Milutinović iz studija Mapa Architects. U istorijskom prostoru nastao je transparentan ambijent koji sa merom povezuje staro i novo.

U suterenu rekonstruisanog kompleksa u srpskoj prestonici, u objektu koji je projektovala arhitektkinja Milica Krstić 1934. godine, otvoren je restoran VID.

Nova intervencija pažljivo je usklađena sa postojećom arhitekturom, bez želje da je nadglasa ili redefiniše.

Staklena nadogradnja u atrijumu formira novi mikroambijent, dok valjkasti prostorni akcenat diskretno povezuje zatečene strukture sa savremenim slojem.

“Nova intervencija nastoji da u mimikrijskom ključu podigne duh mesta, ne menjajući ga nužno, već ga tiho osnažujući i čuvajući njegov postojeći integritet“, ističe Predrag Milutinović u ime studija Mapa Architects.

Od sefa do jezgra koncepta

Glavni koncept projekta Milutinović opisuje kao “osvajanje prostora”. Suterenska etaža bila je opterećena masivnim betonskim platnima i nekadašnjim sefom koji više nije u upotrebi, ali je zauzimao značajan deo prostora.

Detalj enterijera restorana VID u Beogradu sa otvorenim masivnim sefom, geometrijskim podnim pločicama i umetničkom instalacijom — Nekadašnji sef postao je centralni prostorni akcenat, oko koga je formirana nova struktura restorana, uz podnu geometriju i diskretne umetničke intervencije | Foto: Relja Ivanić

“Kako je masivna betonska kocka u vidu sefa značajno zauzela prostor, odlučili smo da taj kubus postane jezgro od koga se kreće. Sef je postao deo inspiracije“, objašnjava on.

Inspiracija atrijumom kao delom “neba” dovela je do formiranja transparentne opne – staklene strukture koja nadograđuje suterenski prostor bez opterećenja i agresivnosti.

Ta lakoća definiše i enterijer, koji se u letnjem periodu preliva na ceo prostor unutrašnjeg dvorišta.

Suterenska etaža bila je opterećena masivnim betonskim platnima i nekadašnjim sefom koji više nije u upotrebi.

Prednost ograničenja

Izdužena forma prostora i jaka komunikaciona linija od jednog do drugog kraja postavile su jasne zone sedenja i kretanja. Umesto da budu prepreka, prostorna ograničenja postala su alat za precizno oblikovanje ambijenta.

Enterijer restorana VID u Beogradu sa dugom tapaciranom klupom, drvenim stolicama, geometrijskim podom i svetlom staklenom plafonskom konstrukcijom — Duga tapacirana klupa uz zid i niz stolova prate linearnost prostora, dok svetla plafonska konstrukcija unosi difuzno dnevno osvetljenje u enterijer | Foto: Relja Ivanić

“Ograničenja su iskorišćena kao prednost“, kaže Milutinović. Poseban izazov bio je da transparentna struktura ne deluje kao klasična staklena bašta, već kao deo šire ambijentalne celine.

“Mislim da smo izborom boja i materijala uspeli da omekšamo i stopimo sve različitosti u jednu finu sintezu koja ne dominira već formira atmosferu“, dodaje autor.

Umesto da budu prepreka, prostorna ograničenja postala su alat za precizno oblikovanje ambijenta.

Materijali, svetlost i tišina

Pristup je bio sveden i disciplinovan. Korišćeni su prirodni materijali – opeka, drvo, liveni podovi i malteri, u blagim nijansama koje naglašavaju taktilnost prostora.

Ulazni segment restorana VID u Beogradu sa stepenicama, dekorativnim zidnim panelima i pogledom ka glavnoj sali sa kružnim plafonskim svetlima — Ulaz u glavnu salu definisan je blagim podizanjem nivoa i uokviren perforiranim panelima, koji vode pogled ka toplom, difuzno osvetljenom enterijeru | Foto: Relja Ivanić

Dekoracija je svedena na minimum, dok decentni zlatni segmenti diskretno naglašavaju određene tačke.

“Taktilne površine neopterećene detaljima omogućavaju restoranu da formira identitet kroz uslugu, ljude i atmosferu koja se stvara u toj međuinterakciji“, navodi Milutinović.

Akustika je rešavana izborom materijala, bez primene specifičnih savremenih akustičkih sistema, dok su rasveta i sistemi grejanja i hlađenja brižljivo integrisani kako bi komfor bio postepen i nenametljiv.

Milutinović naglašava da je prostor zamišljen kao jasan, oslobođen viška, koji inspiriše tišinom i ostavlja mesto za muziku, razgovor i gastronomiju.

Korišćeni su prirodni materijali – opeka, drvo, liveni podovi i malteri, u nijansama koje naglašavaju taktilnost prostora.

Spoj sa autentičnim objektom iz 1934.

Na pitanje na koji aspekt projekta je posebno ponosan, autor ističe odnos prema postojećoj arhitekturi.

Eksterijer restorana VID u Beogradu sa staklenom nadogradnjom u atrijumu i osvetljenim enterijerom u večernjim satima — Staklena nadogradnja u atrijumu kompleksa u Ulici Svetog Save otvara restoran ka unutrašnjem dvorištu i naglašava njegovu transparentnu strukturu | Foto: Relja Ivanić

“Ponosan sam na interpretaciju segmenata prostornih oblika postojećeg objekta u novu arhitektonsku strukturu. Spoj sa autentičnim objektom iz 1934. kroz savremeni pristup i materijalizaciju koja je ‘otvorila’ lepotu postojećeg objekta i dala mu novi impuls“, zaključuje autor.

Restoran VID tako funkcioniše kao savremeni sloj u kontinuitetu mesta. Prostor koji ne odvlači pažnju od hrane, već je prati, u skladu sa filozofijom New Balkan Cuisine da hrana postaje tačka spajanja i komunikacije.