U palati iz 17. veka u Perastu, studio Marka Desivojevića oblikovao je enterijer restorana Eho koji prirodno spaja nasleđe i savremeni način korišćenja prostora.
U Perastu, mestu gde je arhitektura već unapred zadala ton, svaki novi sloj mora da bude pažljivo promišljen. Upravo zato nas je zainteresovao projekat restorana Eho, jer teži da razume prostor i okruženje u kom se nalazi.
U razgovoru sa autorom enterijera, Markom Desivojevićem, postaje jasno da je pristup bio jednostavan, ali zahtevan – zadržati ono što već postoji i nadograditi ga tako da funkcioniše danas.
Perast kao okvir za enterijer
“Sam Perast je bio ne samo inspiracija, već i jedini mogući polazni okvir. Kao deo Bokokotorskog zaliva i lokacija pod zaštitom Uneska, sa izuzetno snažnim identitetom, bogatom istorijom i baroknim nasleđem, nije ostavljao prostor za nametanje bilo kakvog drugog konteksta”, objašnjava Desivojević.
U takvim okolnostima, projekat se razvijao kroz blisku saradnju sa klijentom, sa jasnim ciljem da se novi sadržaj uklopi u postojeću strukturu bez narušavanja njenog karaktera.
“Veoma nam je bilo važno da se zadrži autentičnost mesta i da ga povežemo sa savremenim načinom korišćenja i lokalnom gastronomijom“, dodaje Desivojević.
Kao lokacija pod zaštitom Uneska, sa snažnom istorijom i nasleđem, Perast nije ostavljao prostor za drugi kontekst.
Odgovor na operativna pitanja
Jedan od ključnih izazova bio je upravo rad u okviru postojećeg istorijskog objekta, gde su intervencije morale da budu pažljivo kontrolisane.
“Najveći izazov bio je upravo u tome da se projekat realizuje uz puno poštovanje istorijskog karaktera palate“, objašnjava autor.
Kako navodi, jasno postavljen koncept od samog početka omogućio je da se izbegnu dileme u kreativnom smislu, ali je otvorio niz operativnih pitanja koja su zahtevala precizna rešenja.
“Kako je koncept od samog početka bio jasno postavljen u tom pravcu, nismo se suočavali sa konceptualnim dilemama, već pre svega sa operativnim izazovima. Međutim, upravo ta ograničenja su usmeravala ceo proces i na kraju doprinela formiranju identiteta prostora“, dodaje.
Jedan od izazova bio je rad u okviru postojećeg istorijskog objekta, gde su intervencije morale da budu kontrolisane.
Organizacija prostora vođena iskustvom
Raspored prostora nije bio rezultat unapred zadate šeme, već je proizašao iz same strukture objekta i načina njegovog korišćenja.
“Prostor je u velikoj meri sam diktirao kako će sve biti organizovano. Ulazni deo je dizajniran tako da bar skriva ulaz u kuhinju, tako da smo uspeli da ovaj dosta frekventan prostor učinimo intimnim i prijatnim za boravak“, detaljnije opisuje Desivojević.
Glavna restoranska sala organizovana je tako da omogući i dobru komunikaciju i komfor za goste, ali i efikasan rad osoblja.
“Glavna restoranska sala je prostrana, pa je bilo važno pažljivo organizovati prostor tako da ima dovoljno mesta za sedenje i da komunikacija kroz prostor bude laka, kako za goste, tako i za osoblje“, navodi.
Jedan od ključnih elemenata u enterijeru jeste duga klupa uz zid, koja referiše na lokalni kontekst.
“Jedan ceo zid krasi duga moderna klupa inspirisana baroknim elementima Perasta. Različite konfiguracije sedenja, okrugli i četvrtasti stolovi doprinose harmoniji i fleksibilnosti prostora”, dodaje on.
Posebna pažnja posvećena je i ukupnom doživljaju prostora: “Ključna stvar o kojoj smo vodili računa bila je da se gosti, bez obzira na sto za kojim sede, osećaju udobno i komforno i da se pojača doživljaj ambijenta, tako da je skoro sa svake tačke restorana moguće uživati u pogledu na ulaz u Bokokotorski zaliv.”
Glavna sala organizovana je tako da omogući dobru komunikaciju, komfor za goste, ali i efikasan rad osoblja.
Materijali kao produžetak koncepta
Izbor materijala oslanja se na prirodnost, dugotrajnost i taktilnost, uz jasnu nameru da se očuva duh prostora.
“Kao i uvek u našim projektima, akcenat je bio na prirodnim, održivim i kvalitetnim materijalima. Korišćeno je mnogo drveta, koje je obrađivano tradicionalnim metodama kako bismo zadržali toplinu i duh prostora”, navodi Desivojević.
Metal je uveden kao savremeni akcenat koji dopunjuje celinu i korišćen je za određene komade kako bi bio unet moderan akcenat koji upotpunjuje ceo dizajn.
Veliki deo identiteta prostora formiran je kroz saradnje sa različitim autorima i proizvođačima, a slikar Damjan Kovačević je bio zadužen za ispis “Eho” i njegova ilustracija Gospinog povratka je glavni motiv restorana.
Metal je korišćen za određene komade kako bi bio unet moderan akcenat koji upotpunjuje ceo dizajn.
Pažljivo oblikovana atmosfera
Specifične karakteristike objekta uticale su i na tehnička rešenja. “Kameni svodovi i dobre proporcije prostorija daju prostoru sjajnu akustiku, tako da nije bilo potrebe za bilo kakvim intervencijama”, kaže Desivojević.
Osvetljenje je razvijeno kao diskretan, ali važan sloj ambijenta.
“Osvetljenje smo osmislili tako da bude vrlo diskretno, da doprinosi dobroj atmosferi i uživanju, a da ne narušava ambijent. Kombinovali smo svetiljke, ‘custom made’ rešenja i iznad stolova lustere, tako da svetlo prati prostor i doprinosi duhu i šarmu restorana”, detaljnije navodi autor.
Kameni svodovi i dobre proporcije prostorija daju prostoru sjajnu akustiku, pa nije bilo potrebe za intervencijama.
Funkcionalnost u osnovi dizajnerskih rešenja
U ovom projektu funkcionalnost nije bila samo jedan od kriterijuma, već osnovni princip.
“U mom procesu rada funkcionalnost je uvek polazna tačka i verujem da dizajn može da bude uspešan samo ako je prvo funkcionalan“, navodi Marko Desivojević.
Zato je veliki deo elemenata razvijen posebno za ovaj prostor: “U restoranu Eho skoro sav nameštaj je dizajniran u našem studiju – bar/šank, masivna vrata u toaletima, vinska vitrina, svi stolovi, kao i nameštaj za baštu. Na taj način smo stvorili ambijent koji je potpuno autentičan, harmoničan i diskretan, prostor koji je elegantan i topao, a nikako nametljiv.”
Spoljašnji prostor razvijen je kao produžetak enterijera, a ne kao zaseban segment.
Bašta kao integralni deo iskustva
Spoljašnji prostor razvijen je kao produžetak enterijera, a ne kao zaseban segment.
“Pjaceta koja se nalazi između palate i rive je pretvorena u baštu restorana. Zelenilo koje smo pažljivo odabrali je odigralo ključnu ulogu u odvajanju zona, ali i istovremeno u oplemenjivanju celog spoljnog ambijenta“, dodaje.
Bašta, kao i enterijer, osmišljena je tako da naglasi lokaciju i vizure koje prostor nudi.
Pjaceta koja se nalazi između palate i rive je pretvorena u baštu restorana.
Odnos prema nasleđu
Na kraju, značaj ovog projekta prevazilazi njegovu funkciju ugostiteljskog prostora i tiče se odnosa prema nasleđu.
“Osećam veliku zahvalnost i ponos što sam imao priliku da radim na projektu koji se nalazi u palati iz 17. veka. To je prostor sa izuzetnim istorijskim nasleđem i dobiti priliku da u njemu kreiram savremen i funkcionalan restoran je velika čast“, objašnjava autor.
Vrednost projekta leži u njegovoj sposobnosti da poveže prošlost i sadašnjost.
Kako zaključuje Desivojević, vrednost projekta leži u njegovoj sposobnosti da poveže prošlost i sadašnjost: “Ovo nije samo očuvanje jednog objekta, već i identiteta, kulture i vrednosti koje nam je prošlost ostavila. Ta svest o značaju nasleđa i njegovo integrisanje u savremene tokove čini ovaj projekat posebno značajnim za mene.”
Foto-galerija
Grafički prilog
Faktografija
- naziv projekta: Restoran Eho
- autor: Studio Marko Desivojević
- lokacija: Perast, Crna Gora
- površina: 175 m2 enterijer, 180 m2 eksterijer
- godina: 2025.
- fotografije: Studio Marko Desivojević
