Razgovarali smo sa domaćim vajarom o ulozi skulpture u savremenim enterijerima, njegovoj saradnji sa arhitektama, nedavno otvorenom “showroom”-u i stvaranju pod vedrim nebom.
Za Marka Vučkovića skulptura nije ukras, već aktivni element prostora – oblik koji komunicira sa svetlom, senkama i čovekom. U njegovom radu nema dekorativnosti zarad trenda, a svaki komad nastaje iz ličnog osećaja, materijala koji mu odgovara i prostora koji može da ga iznese.
Od monumentalnih radova u mermeru, preko funkcionalnih komada nameštaja, do intimnih skulptura koje pulsiraju tišinom, Vučković se danas nalazi na preseku umetnosti, dizajna i svakodnevice. Sa njim smo razgovarali o transformativnoj moći skulpture, o tome zašto se umetnost ne uklapa u enterijer, već ga menja, i o tome kako “showroom” može da postane živi prostor susreta, a ne samo izložbeni okvir.
“Ja sam Marko Vučković i moje skulpture najbolje govore o meni – i kao čoveku, i kao vajaru”, ovako jednostavnom rečenicom Vučković započinje svoje predstavljanje i dodaje: “Sve što volim, vidim i osećam je u mojim radovima. Družim se sa materijalima, najviše sa kamenom, a svoje ideje i zamisli iz svakodnevnog života pretvaram u trodimenzionalna dela.”
Vaš put vodi od tehničkih studija do primenjenog vajarstva i danas kombinujete preciznost forme sa osećajem za prostor. Kako je izgledala ta promena pravca i na koji način se ogleda u vašem radu danas, posebno kada skulptura ulazi u dijalog sa enterijerom?
Završio sam Fakultet primenjenih umetnosti, na istom fakultetu radim kao saradnik na predmetu Vajanje, a pre nego što sam upisao umetničke studije završio sam Visoku školu elektrotehnike i računarstva. To nije bio moj prirodan prostor i često sam se osećao kao da nisam “na svom terenu”, ali nisam želeo da odustanem. Bilo mi je važno da završim ono što sam započeo i da sebi dokažem da to mogu. Bila je to važna životna škola i dobra lekcija, jer sam shvatio čime u suštini želim da se bavim. Na FPU sam došao zreliji i sa tačnom vizijom ko želim da budem. Kad radite nesto što ne volite, shvatite u stvari šta volite da radite.
Kako vidite ulogu skulpture u savremenom uređenju prostora? Da li je ona statičan objekat ili aktivni element kompozicije?
Skulptura u savremenom prostoru, po mom mišljenju, ne bi trebalo da bude tretirana kao statičan dekorativni element. Ona ima potencijal da aktivno učestvuje u formiranju atmosfere, dinamike i identiteta prostora. Čak i kad deluje statično, skulptura je aktivna, njen odnos sa posmatračem, svetlom i prostorom je ono što je čini živom, a prostor čini jedinstvenim, drugačijim. Pravi odabir umetničkog dela upotpunjuje enterijer, daje dubinu, formira identitet. Budi nam emocije, asocira, inspiriše, a najteže je kad skulpturu sklonimo iz prostora, tek onda osetimo prazninu.
“Skulptura u savremenom prostoru ne bi trebalo da bude tretirana kao statičan dekorativni element.”
Kako izgleda vaša saradnja sa arhitektama i dizajnerima enterijera? Da li umetnost mora da se prilagođava prostoru ili prostor vremenom počne da se gradi oko umetnosti?
Saradnja sa arhitektama i dizajnerima enterijera može da bude vrlo inspirativna kada postoji uzajamno razumevanje, poverenje i poštovanje izraza. Ne mislim da umetnost treba da se prilagođava po svaku cenu, ne mora da se uklapa uz boje, fotelje, sofu, smatram da je različitost pozitivna stvar. Idealno, umetnički rad i prostor bi trebalo da funkcionišu zajedno – ponekad umetnost oblikuje prostor, ponekad se dešava obrnuto, ali najvažnije je da se ta relacija ne forsira, već da se razvija prirodno.
Radite sa različitim materijalima koji imaju sopstvenu energiju i narativ. Kako birate materijale u odnosu na prostor u koji skulptura ide, da li on vodi igru ili je više u službi ideje?
Dok razvijam ideju i zamišljam skulpturu, odmah razmišljam i o materijalima u kojima bih je realizovao. Ja skulpturu radim po svom osećaju i ne opterećujem se namenom, ne zamišljam je u određenom prostoru. Razmišljam o formi, o materijalu, površini, imam potrebu da je oživim i završim. Možda neka skulptura bolje stoji na livadi nego u sobi, što je skroz u redu. Ne treba se bojati i nužno uklapati umetničko delo u prostor, već se treba prepustiti i voditi se osećajem i emocijom. Ukoliko se skulptura izrađuje za neki konkretan objekat, onda se, naravno, uzima u obzir i sam prostor, a i njegova namena i korisnici. Ali, najbolje umetničko delo stvara se bez ograničenja.
Skulptura nije samo forma – ona se menja pod svetlom, u zavisnosti od senki, uglova i refleksija. Koliko u proces razmišljanja unosite svetlosne uslove prostora u kojem će skulptura biti postavljena?
Svetlo mi je važno već tokom samog procesa stvaranja. Pratim kako pada na površinu, kako oblikuje senku i naglašava formu. Ako znam u kom prostoru će skulptura biti postavljena, razmišljam o tome kako će svetlosni uslovi uticati na njen karakter, jer skulptura nikada nije ista na svakom svetlu. Svetlosni efekti mogu da promene sam doživljaj skulpture. Na ovom polju ima mnogo prostora za saradnju sa arhitektama ili dizajnerima enterijera koji dobro poznaju različite tipove osvetljenja.
Vaše mermerne skulpture dokazale su da možete da razmišljate i u velikim formatima. Kako se vaš pristup menja kada izlazite iz intime ateljea u zahteve javnog prostora?
Imao sam priliku da realizujem dve mermerne skulpture velikog formata za poslovni klub Privrednik. Sanjao sam o tome da uradim monumentalnu skulpturu u mermeru i ovo mi je jedan od najdražih projekata koje sam realizovao. Sloboda i istraživanje u ateljeu su nešto što treba da se neguje. Ako javni prostor ima neke zahteve koje treba ispoštovati i uzeti u obzir, moramo to da prihvatimo i kreiramo sa tim ograničenjima. To je sloboda u ograničenjima. Umetnik koji se profesionalno bavi svojom delatnošću treba da bude spreman da odgovori na zahteve javnog prostora. Izvođenje skulpture velikog formata kreće iz ateljea, kreiranjem manjih skica koje se nakon toga uvećavaju do željene dimenzije.
Kao neko ko stvara i interveniše u prostoru, imate jedinstvenu poziciju da oblikujete i materijal, i percepciju. Kako vidite ulogu savremenog umetnika u vremenu kada prostor sve češće postaje kombinacija brendiranosti, estetike i korisnosti?
Uloga umetnika je da stvara umetnost i da pomera granice. Umetnost je uglavnom jedinstvena i unikatna stvar koja će večno da ima svoju svrhu i postojanje i da budi emocije. Mislim da ne može da se meri sa brendom i trendom. Dok je ljudi biće i umetnosti.
“Mislim da umetnost ne može da se meri sa brendom i trendom.”
Krajem prošle godine otvorili ste svoj “showroom” u Beogradu. Kako ste zamislili funkciju tog prostora: kao galeriju, atelje, mesto susreta ili sve to zajedno?
Prostor je nastao iz vrlo praktične potrebe – više nisam imao gde da držim skulpture. Kada sam veliki deo radova skupio na jednom mestu, shvatio sam da to mora biti moja mini-galerija, mesto gde su dobrodošli svi koje vole umetnost, skulpturu ili oni koji tek žele da je upoznaju. U njemu se nalaze radovi iz različitih faza, gde se aktuelna selekcija može videti uživo. Drago mi je da je moj “showroom” postao mesto susreta sa kolegama, prijateljima, kolekcionarima, mesto poslovnih sastanaka, mesto gde umetnost nije samo objekat, već iskustvo. U planu su i manji događaji, razgovori i druženja – da prostor nastavi da živi zajedno sa radom. Za sve koji bi želeli da dožive skulpture uživo – “showroom” je otvoren za posete, uz prethodni dogovor o dolasku putem mog sajta.
Nedavno ste učestvovali i u likovnoj koloniji u Čuružanki, u okruženju koje deluje tiho, prirodno i ritualno. Kako takvo iskustvo utiče na vaš proces rada?
Divno mesto i lepo druženje, upoznaju se novi ljudi i razmene iskustva. Bilo je lepo u Čuružanki, u Čurugu, sa kolegama. Najlepše je stvarati u prirodnom okruženju, u skladu sa prirodom. Ja sam naviknut na taj ambijent i to je dobitna kombinacija. Većina mojih radova je nastala pod vedrim nebom, na otvorenom, ptice pevaju, drvo pravi hlad, ja pravim prašinu – ali gde ima prašine, ima i skulpture.
Vaš rad se već nalazi na preseku umetnosti, dizajna i arhitekture. Da li vidite svoj rad u budućnosti u domenu funkcionalnih skulptura, nameštaja ili prostora koje u potpunosti oblikujete kao umetničke celine?
Iako sam u nekoliko navrata radio komade koji su funkcionalni, poput stolova, moj primarni fokus ostaje na skulpturi kao samostalnom umetničkom izrazu. Skulptura mi pruža slobodu da oblikujem bez ograničenja funkcije, što mi je i dalje najvažnije. Uvek sam otvoren za zanimljive projekte koji pomeraju granice između umetnosti i svakodnevice.
Foto-galerija
