Prostor deluje kao skladna celina koja neosetno prelazi iz jedne funkcije u drugu, te nekima prvo zapadne za oko profilisana zidna kamena obloga, nekima masivni drveni šank, a nekima pak opekarska prošupljena pregrada.
Otvoren pred sam kraj prošle godine, novobeogradski GIG je zamišljen kao luksuzni restoran i vinoteka sa akcentom na organskim vinima, ali sa mogućnošću degustacije i odabranih vina drugih proizvođača, što je sve upotpunjeno i adekvatnim gastronomskim užitkom.
Restoran i wineshop zauzimaju površinu od 224 m², dok je dizajn enterijera poveren timu koji čine Nevena Pivić, Vanja Otašević, Zorana Vasić i Tijana Vitomir iz beogradskog Studija Fluid, koji nam se nedavno predstavio sa projektom restorana „Burger House Bros“ u Novom Sadu.
Zadovoljavanje funkcionalne organizacije
U razgovoru za portal Gradnja Nevena Pivić naglašava da smatra da je arhitektura veoma važna u gastronomskoj industriji jer stavlja jedan kompleksan „mehanizam“ u funkciju, vodeći računa kako o svakom zasebnom aspektu, tako i o celini:
“Treba zadovoljiti funkcionalnu organizaciju prostora – odnos kuhinje i restoranskog dela, linije kretanja gostiju i zaposlenih, odnos kapaciteta restorana i mogućnosti kuhinje itd. – i projektni zadatak klijenta u datom prostornom kontekstu, a u skladu sa senzibilitetom i arhitektonskim vrednostima projektanta”.
Tampon zona između dve funkcije je ispunjena dugačkim multifunkcionalnim šankom.
Prostor restorana je smešten u prizemlju poslovno-stambenog objekta u ulici Trešnjinog cveta 1a, na Novom Beogradu.
“Zgradu odlikuje beogradska savremena gradnja, u materijalizaciji izostaju prirodni materijali, dominiraju staklo i aluminijum, što je u suprotnosti sa konceptom promocije organskih, biodinamičkih vina Imperator koja će se naći u restoranu”, objašnjava Pivić.
Pult sa funkcionalnom pauzom
Budući da je u prostor moguće ući sa dve suprotne strane zgrade, tako su i sadržajno grupisani funkcionalni delovi. Sa jedne strane je ulaz, preko vinoteke, sa mogućnošću degustacije i prodaje vina, dok je sa druge strane ulaz u restoranski deo.
Tampon zona između dve funkcije je ispunjena dugačkim multifunkcionalnim šankom, koji se iz prodajnog pulta nastavlja u restoransko-barski pult, zatim na ulasku u kuhinju postaje pristavni sto, posle kog je napravljena funkcionalna pauza za komunikaciju sa kuhinjom, a onda se pult nastavlja u pult za barsko sedenje.
Servisni deo smešten je u dubini prostora gde nema otvora na fasadi i samim tim je prostor mračniji i kompaktniji
Kuhinja i magacin se nalaze iza šanka, čime je omogućena najjednostavnija komunikacija servisa šank/kuhinja. Preko puta dugačkog sanka, naslonjen na fasadu je kubus sa toaletima za goste.
“Na taj način je servisni deo lokala smešten u dubini prostora gde nema otvora na fasadi i samim tim je prostor mračniji, kompaktniji i orijentisan ka enterijeru prostora, dok su funkcije koje su namenjene gostima orijentisane ka staklenim fasadama koje imaju mogućnost otvaranja prema spoljašnjem prostoru po sistemu ‘foldinga’, što kada je vreme lepo omogućava da se lokal tretira kao natkrivena terasa”, navodi Pivić.
Referenca na podrume drevnih imperatora
Najveći izazovi u realizaciji ovog enterijera bile su mašinske instalacije zbog, sa jedne strane, zahtevne kuhinje, a sa druge strane – ograničenja datog prostora.
Te dve suprotnosti su u oblikovanju proizvele geometrijske lučne i zalučene forme u prostoru, koje nagoveštavaju organski sadržaj, ali svojom pravilnošću ne odudaraju od savremene arhitekture.
Lukovi se nalaze ovešani o plafon iznad šanka koji je smešten u centru prostora, smanjujući čistu visinu pod/plafon, prave dodatnu teskobu u najtamnijem delu prostora i tako referišu na podrume vina iz vremena imperatora koji su bili na ovim prostorima.
Koristili smo se formama i materijalima koji se mogu naći u vinskim podrumima, ali
ne na očekivan način.
Ceo utisak je, ipak, drugačiji jer su lukovi u materijalizaciji bojeni u svetle tonove za razliku od starinskih lukova od opeke, objašnjava za Gradnju Pivić, dodajući da se u materijalizaciji težilo prirodnim materijalima (kamen, drvo, opekarski elementi).
“Koristili smo se formama i materijalima koji se mogu naći u vinskim podrumima, ali ne na očekivan način. Opeka, koja je neizostavni segment vinskih podruma, se nije pojavila na lukovima na plafonu gde se očekuje, već kao savremena, opekarska, prošupljena pregrada koja pravi nenametljivu podelu i mikroambijent u okviru restoranskog sedenja”, kaže Pivić.
Ovaj upečatljivi element napravljen je korišćenjem 3D pregrade Celosia by Patricia Urquiola brenda Mutina koji u Srbiji zastupa kompanija EuroDOM.
Intimnija celina velikog stola
Drveni šank je na krajevima završen polukružno, a pri podu su ivice zalučene i povučene na unutra. Mobilijar u prostoru je mahom kružnih i mekih formi osim velikog stola koji se nalazi na kraju lokala, koji izlazi iz ravni dva naspramna ulaza i predstavlja zasebnu, za jedan nivo intimniju celinu od ostatka restorana.
Plafon, zidovi i pod su u kolor šemi približnih, svetlih zemljanih tonova, tako da ceo prostor objedinjuju u jednu opnu koja je u vertikalnim (zidnim) ravnima ispresecana staklenim površinama na fasadi ili drvenim policama i vratima na zidovima.
Duž čitave fasade se nalaze zavese od prirodnog materijala u tonu koji prati celokupni ambijent.
Podovi su monolitni i liveni od mikrotopinga u svetlom tonu, isti ton prate i plafonske ravni, kao i zidovi koji nemaju oblogu od kamena. Zidovi obloženi od kamena su po tonu slični kao pod i plafon, ali sa moderno interpretiranom završnom obradom, vertikalnih sitnih kanelura.
Preko zidova, podužno, kamen presecaju tanke inoks lajsne, koje doprinose luksuznom izgledu i valorizaciji ukupnog ambijenta i proizvoda.
Kontrast svetloj opni su drvene police, vrata i nameštaj od oraha. Kako bi se dodatno umekšao prostor, duž čitave fasade se nalaze zavese od prirodnog materijala u tonu koji prati celokupni ambijent.
“Prostor je prijatan, nenametljiv ali skreće pažnju jednostavnošću i detaljima”, navodi za Gradnju Nevena Pivić.
Drugačija atmosfera restoranskog dela
Rasveta je birana u skladu sa konceptom enterijera i time šta su autorke projekta htele u kojoj zoni prostora da postignu.
“Tako se u zoni vinoteke, gde nam je primarno bilo da osvetlimo vina koja se nalaze u prodaji, našla, naša omiljena, Nulla/Davide Groppi, koja ne odvlači pažnju, a daje divan osvetljaj u zoni šanka, gde je potrebno obezbediti dovoljnu količinu svetla za rad s mogućnošću korigovanja nivoa osvetljaja u zavisnosti od doba dana”, objašnjava dizajnerka.
Tu su i reflektori na šini proizvođača Flos, dok su u restoranskom delu korišćeni lusteri Sattellite/Gubi, kojima su autorke postigle drugačiju atmosferu u odnosu na ostatak prostora i time izdvojile restoranski deo.
Prostor sa više dominantnih detalja
Kako prostor, prema zamisli dizajnerskog tima, deluje kao skladna celina koja neosetno prelazi iz jedne funkcije u drugu, Nevena Pivić ističe da ona i njene koleginice ne mogu da izdvoje jedan, najdominantniji detalj.
“Nekim posetiocima prvo zapadne za oko profilisana, zidna, kamena obloga, nekima masivni drveni šank, a nekima pak opekarska prošupljena pregrada” – kaže sagovornica Gradnje.
Posebno su nam dragi utisci gde nije akcenat ni na jednom segmentu pojedinačno, već na celokupnom iskustvu.
Nakon što je restoran svečano otvoren krajem prošle godine, utisci i klijenta i gostiju su, kako saznajemo od autorki projekta, pozitivni.
“Posebno su nam dragi utisci gde nije akcenat ni na jednom segmentu pojedinačno, već na celokupnom iskustvu. Na kombinaciji doživljaja koji podrazumevaju istraživanje bogate vinske karte i fantastičnog jelovnika, u ambijentu koji podržava i dopunjuje sva čulna iskustva”, kaže za Gradnju Nevena Pivić iz Studija Fluid.
Foto-galerija
Faktografija
- naziv projekta: Restoran GIG
- autor: Studio Fluid (Nevena Pivić, Vanja Otašević, Zorana Vasić, Tijana Vitomir)
- kvadratura: 224 m²
- lokacija: Trešnjinog cveta 1a, Novi Beograd
- godina projektovanja: 2021/2022.
- godina realizacije: 2022.
- fotografija: Relja Ivanić
