Ubeogradskom soliteru iz šezdesetih godina, u snažnom modernističkom okruženju, ovaj stan projektovan je kao svesno introvertan prostor. Enterijer ne reaguje bukom na buku grada, već gradi mir kao osnovnu arhitektonsku vrednost.
Stan površine 61 m2, smešten u Deligradskoj ulici u Beogradu, osmišljen je kao autonoman unutrašnji svet koji pruža osećaj sigurnosti, smirenosti i tihe koncentracije.
Projekat potpisuje arhitektkinja Jelena Capin, osnivačica studija JCA, a realizovan je 2025. godine. Koncept enterijera zasniva se na ideji arhitekture kao utočišta od vizuelne i mentalne buke savremenog života.
Stan je svesno oblikovan kao introvertan odgovor na snažan arhitektonski kontekst u kojem se nalazi, u neposrednoj vizuelnoj relaciji sa značajnim modernističkim objektom preko puta.
„Enterijer je oblikovan kao autonoman unutrašnji svet i prostor mira unutar racionalnog okvira„, objašnjava arhitektkinja.
Postojeća konstruktivna logika zgrade preuzeta je kao osnova, dok je unutrašnja organizacija prostora precizna, kontrolisana i jasno zonirana.
Od potpunog rušenja do nove strukture
Stan je u početnoj fazi bio u lošem stanju, sa krivim zidovima, lošom zvučnom izolacijom i dotrajalim instalacijama.
Rekonstrukcija je započeta praktično od nule, uz jasan cilj da se obezbedi privatnost, umanji uticaj gradske buke i rastereti prostor od „urbane težine“.
Rešenje je pronađeno kroz pažljivo tretirane otvore, brisoleje i zavese, ali i kroz celokupnu atmosferu enterijera koja deluje povučeno, smireno i zaštićeno.
Koncept enterijera zasniva se na ideji arhitekture kao utočišta od vizuelne i mentalne buke savremenog života.
Organizacija prostora kroz materijal
Otvoreni plan stana racionalizovan je prvenstveno promenama materijala. Kamen i drvo koriste se kao osnovna sredstva oblikovanja, gradeći nenametljiv luksuz i bezvremenski karakter prostora.
Hladni tonovi doprinose osećaju stabilnosti i sigurnosti, dok su topli, zemljani akcenti uvedeni kako bi se postigla ravnoteža između racionalne strukture i prijatne atmosfere.
Centralni zid, koji arhitektkinja opisuje kao „kičmu“ objekta, koristi se kao funkcionalna zona za odlaganje, ali je oblikovan tako da se ne doživljava dominantno u enterijeru.
Spavaći blok projektovan je sa idejom hotelske atmosfere – jednostavne, racionalne i umirujuće – dodatno oplemenjene namenski dizajniranim komadima nameštaja, poput toaletnog stola i noćnih stočića.
Hladni tonovi doprinose osećaju stabilnosti, dok su topli akcenti uvedeni da bi se postigla ravnoteža između strukture i atmosfere.
Nameštaj kao deo arhitekture
Svi ključni komadi nameštaja projektovani su specijalno za ovaj prostor. Umesto gotovih komercijalnih rešenja, nameštaj je tretiran kao integralni deo arhitektonskog koncepta.
„Sa klijentima gradim odnos kroz otvoreni razgovor i poverenje, pokušavajući da razumem kako zaista žive i šta im je u prostoru važno“, ističe Capin.
Trpezarijski sto od stakla dizajniran je posebno za ovaj stan, dok su stolice, fotelja i manji komadi birani među italijanskim proizvođačima.
Trpezarijski sto od stakla dizajniran je posebno za ovaj stan, dok su manji komadi birani među italijanskim proizvođačima.
Materijali, akustika i svetlo
Tokom izvođenja korišćeni su materijali visokog kvaliteta – mermer i granit za obloge, italijanska keramika i sanitarije, kao i farbani i furnirani MDF za nameštaj.
Akustika je bila jedan od ključnih izazova projekta. Iako je visina plafona bila na donjoj granici, doneta je odluka o njegovom spuštanju kako bi se omogućila kvalitetna zvučna izolacija.
Uz plivajući pod i stolariju sa troslojnim staklima, dobijen je izuzetno tiho i akustički stabilno okruženje, što je posebno važno za stan u višespratnici.
Rasveta je pažljivo projektovana na osnovu prethodnih proračuna, a dekorativni komadi svetla birani su kao svojevrsna umetnička dela, sa ciljem stvaranja suptilne, prijatne atmosfere.
Uz plivajući pod i stolariju sa troslojnim staklima, dobijen je izuzetno tiho i akustički stabilno okruženje.
Umetničko delo kao vizuelno sidro
Centralni element dnevnog prostora je umetničko delo koje potpisuje Natalija Miladinović. Slika funkcioniše kao vizuelno sidro enterijera, balansirajući osećaj sigurnosti sa suptilnom dozom dramatike.
„Birana je zbog svoje snage i tišine – da ne objašnjava, nego da se oseća“, kaže arhitektkinja.
Centralni element dnevnog prostora je umetničko delo koje potpisuje Natalija Miladinović.
Vrednost u doslednosti
Za autorku projekta, najveći uspeh leži u doslednosti tokom celog procesa. „Ponosna sam što sam izdržala“, kaže Capin, aludirajući na brojne izazove koje je projekat nosio. Uprkos ograničenoj kvadraturi i visokim zahtevima, osnovna ideja prostora nije dovedena u pitanje.
Posebnu inspiraciju tokom rada pružao je pogled na kuću koju je projektovao Dragiša Brašovan, stalni podsetnik na disciplinu, jasnoću i trajne vrednosti arhitekture.
U tom smislu, ovaj stan nije zamišljen kao demonstracija efekta, već kao prostor u kojem se svakodnevni život odvija bez napora i u kojem se arhitektura doživljava kroz osećaj, a ne kroz objašnjenje.
Foto-galerija
Grafički prilog
Faktografija
- naziv projekta: Arhitektura mira
- autor: Jelena Capin, studio JCA
- lokacija: Deligradska ulica, Beograd
- površina: 61 m2
- godina: 2025.
- fotografije: Natalija Miladinović
Stanom u Deligradskoj ulici dominira moćno umetničko delo
