Kreativni studio u Beogradu koristi kružna vrata na način koji se retko viđa

Na samom vrhu zgrade u centru Beograda, produkcijski studio Emote Films nastao je kao spoj dve stambene jedinice u potkrovlju pretvorene u savremeni, fleksibilni radni prostor.

Na ovogodišnjem Salonu arhitekture, studio 11k dobio je Pohvalu za enterijer upravo za ovaj projekat smešten u potkrovlju zgrade u samom centru prestonice. Reč je o prostoru koji istovremeno podržava koncentraciju, kretanje, saradnju i svakodnevnu dozu inspiracije – i to kroz promišljen, modularan i višeslojan dizajn.

Paravan kao scenografija prostora

Enterijer studija Emote Films zamišljen je kao otvoren, jedinstven prostor, koji se lako transformiše u više celina, zahvaljujući paravanima koji imaju i estetsku i funkcionalnu ulogu. Umesto da budu skriveni elementi, paravani su tretirani kao sastavni deo dizajna – prostorni alati koji menjaju dinamiku, a istovremeno učestvuju u scenografiji svakodnevice. Oni stvaraju mogućnost da se prostor oblikuje po potrebi, bez narušavanja vizuelne celovitosti.

Enterijer se lako transformiše u više celina zahvaljujući paravanima | Foto: Ana Kostić

Multifunkcionalna polica – i fitnes alat

Kroz ceo prostor proteže se velika drvena polica, izrađena od svetlog furnira. Pored otvorenih i zatvorenih delova, u sebi nosi i detalj inspirisan školskim ripstolom – integrisane lestve. Osim što omogućavaju pristup višim segmentima, služe i kao rekvizit za istezanje ili brzo razgibavanje između dve montaže.

Velika drvena polica u sebi nosi i detalj inspirisan školskim ripstolom – integrisane lestve | Foto: Ana Kostić

Cilindar u centru pažnje

Najupadljiviji deo enterijera je skulpturalna jedinica u formi cilindra, koja u sebi objedinjuje kuhinju, garderober, toalet i ostavu. Ovaj cilindar funkcioniše kao rotirajući organizam – sa kliznim vratima koja se otvaraju u krug od 360 stepeni, po potrebi. Svaki segment prostora se otkriva ili zatvara, što čini proces korišćenja ovog elementa gotovo performativnim.

Skulpturalna jedinica u formi cilindra u sebi objedinjuje kuhinju, garderober, toalet i ostavu | Foto: Ana Kostić

Ogledala kao iluzija i alat

U prostoru su strateški postavljena ogledala koja vizuelno proširuju enterijer, ali i sakrivaju tehničke elemente poput polica. Refleksije menjaju perspektivu i stvaraju vizuelne kolaže u zavisnosti od ugla gledanja, dodajući dozu poezije svakodnevici.

Ogledala vizuelno proširuju enterijer, ali i sakrivaju tehničke elemente | Foto: Ana Kostić

Modularnost kao pravilo

Radne površine su potpuno fleksibilne – mogu se organizovati pojedinačno ili se spajaju u jedan timski sto dužine osam metara. Tako prostor ne diktira način rada, već se prilagođava ljudima koji ga koriste.

Prostor ne diktira način rada, već se zahvaljujući fleksibilnosti prilagođava onima koji ga koriste | Foto: Ana Kostić

Materijali kao neutralna scenografija

Paleta materijala pažljivo je birana da ostane neupadljiva, ali taktilno prisutna: beton, svetli hrast, bojeni MDF, kamen, inoks, ogledala, crna zvučna pena, tkanine i beli zidovi. Cilj je bio da prostor bude dobra podloga za sve što će tek doći – ideje, ljudi, oprema, vizije.

Paleta materijala pažljivo je birana i obuhvata, između ostalih, beton, svetli hrast, bojeni MDF, kamen | Foto: Ana Kostić

Studio kao manifest

Ovaj enterijer ne krije svoju funkciju – naprotiv, on je prostor koji priča o kreativnom procesu. Sve u njemu – od centralnog cilindra do police s ripstolom – svedoči o fleksibilnosti, eksperimentu i želji da se prostor ne dizajnira samo da bude lep, već da živi sa svojim korisnicima.