U životnom prostoru na visokom spratu brutalističke zgrade, betonske forme, teraco i tkanine prate ritam svakodnevice dvoje korisnika i njihovih četvoronožnih cimera.
U jednoj od najneobičnijih zgrada u Beogradu, poznatoj pod nazivom Toblerone, krije se stan od 61 kvadrata, koji u svakom svom detalju odražava posvećenost, znanje i specifičan senzibilitet arhitektkinje Teodore Vukašinović. Osnivačica studija T Architect već deset godina vodi projekte stambene i povremeno ugostiteljske namene, a za Dizajn enterijera otkriva kako izgleda kada inspiraciju pronađe u samoj arhitekturi zgrade – i u dve mačke.
Inspiracija iz konteksta
“Početna inspiracija su uvek klijenti i njihove želje” – objašnjava autorka. U ovom slučaju, motivacija je došla iz samog konteksta – zgrada iz perioda brutalizma bila je snažna osnova za razradu koncepta. “Ideja je bila da se oštre betonske forme pojave u enterijeru u suptilnijim oblicima koji omogućavaju komfor, a prikazuju poštovanje osnovne ideje arhitekture”, dodaje ona.
Mačke kao ravnopravni stanari
Jedan od najzanimljvijih izazova? Mačke! Od četiri korisnika ovog doma, dva su mačke, a njihov uticaj je vidljiv u izboru materijala i oblikovanju nameštaja. “Pojedini materijali birani su zbog otpornosti na grebanje, a komadi nameštaja su dizajnirani tako da formiraju zanimljive putanje za mačke“, pojašnjava arhitektkinja, pokazujući kako funkcionalnost može da obuhvati i one ne tako očigledne korisnike prostora.
Od četiri korisnika ovog doma, dva su mačke, a njihov uticaj je vidljiv u izboru materijala i oblikovanju nameštaja.
Trougao kao simbolika
Zgrada je šestougaone osnove, ali ono po čemu je poznata su trouglaste terase – motiv koji se pažljivo i simbolično provlači unutar stana. “Negde se trougao pojavljuje u dve dimenzije, negde u tri, a negde samo u obliku senke”, otkriva autorka projekta. Posebno su upečatljivi trougaoni stolovi od livenog teraca, izrađeni po meri, od kojih svaki ima skoro 100 kilograma.
Prirodni materijali i svetlosna dinamika
Raspored prostorija nije značajno menjan jer je zatečeno stanje bilo zadovoljavajuće i funkcionalno. Fokus je stavljen na materijale i osvetljenje: drvo, granitna keramika, imitacija stene, otporne tkanine – sve u zemljanim nijansama koje daju osećaj topline. Kada je reč o osvetljenju, arhitektkinja insistira na slojevitosti: “U svakoj prostoriji postoje najmanje dva izvora svetla, često i više, kako bi atmosfera mogla da se prilagođava trenutku.”
Estetika iz funkcije
Za autorku je funkcionalnost uvek polazna tačka: “Opšte je poznato da je dobar dizajn samo onaj koji je koristan“, kaže i dodaje da često upravo zahtevi i ograničenja donesu najbolje ideje. Estetika se nadograđuje na osnovnu funkciju, čime nastaje, kako kaže, “magična kombinacija”.
Od projekta do izvedbe
Najveći izazovi došli su tokom realizacije – od logističkih prepreka zbog visine sprata, do izvođenja unikatnih komada nameštaja. “Najponosnija sam na to kako je sve izvedeno tačno onako kako je zamišljeno”, ističe Teodora Vukašinović. Poseban izazov bilo je i uklopiti detalje izrađene po meri, posebno kada je reč o komadima koji su prvi put rađeni baš za ovaj prostor.
Foto-galerija
Faktografija
- naziv projekta: Residence of History
- autorka: Teodora Vukašinović
- lokacija: Mije Kovačevića 9, Beograd
- površina: 61m2
- godina: 2024.
- fotografije: Teodora Vukašinović
