Marko Miladinović je grafički dizajner koji veruje u moć jednostavnog ali efektnog dizajna, a njegova strast prema brendiranju razvijena je iz hobija koji je prerastao u ozbiljan posao.
Kao samouk, Marko Miladinović je godinama usavršavao svoje veštine, a danas pomaže brendovima da oblikuju svoju vizuelnu priču. Njegov kreativni rad podstiče emotivnu povezanost brendova sa publikom, a sve to kroz minimalizam, jasnoću i preciznost.
Pored dizajna, Marko je ljubitelj stripova, životinja i…brkova! Njegovo iskustvo iz sveta sporta, kao nekadašnjeg profesionalnog fudbalera i nosioca žutog pojasa u karateu, često se preslikava u njegov dizajn. Posvećenost, strategija i balans – ključne su komponente sporta, ali i dizajna.
Predstavite se ukratko čitaocima i publici portala Dizajn enterijera.
Ja sam Marko, grafički dizajner posvećen kreiranju prepoznatljivih vizuelnih identiteta. Moja strast je oblikovanje brendova kroz jasan dizajn, bez suvišnih elemenata. Dizajnom sam počeo da se bavim iz hobija koji je prerastao u ozbiljan posao. Samouk sam i godinama razvijam svoje veštine. Danas pomažem brendovima da vizuelno ispričaju svoju priču i ostave snažan utisak na svoju publiku.
View this post on Instagram
Ljubitelj sam brkova, kao što se vidi iz priloženog. Volim životinje, stripove, introvert sam i kreativac. Trenutno živim u Beogradu sa devojkom i mačkom.
Imam žuti pojas u karateu, a sedam godina sam profesionalno igrao fudbal. Dizajn i sport možda deluju kao suprotnosti, ali oba zahtevaju posvećenost, strategiju i osećaj za balans, baš kao i dobar vizuelni identitet.
Kako ste uplovili u svet dizajna i kada ste prepoznali važnost brendinga?
Znate ono kada kao klinci odete u prodavnicu sa roditeljima i uzimate svaku čokoladicu koju vidite? Da, i ja sam to radio. Većinu sam “smazao”, ali pojedine bih pokazivao roditeljima i vraćao na mesto. Zašto – nemam pojma. Verovatno zbog šarenog i privlačnog pakovanja.
Vremenom, rasla je znatiželja da saznam šta to tačno čini da se jedan dizajn ističe, a drugi ne ostavi utisak. Bilo je fascinantno primetiti kako boje, oblici, tipografija i materijali pakovanja mogu da izazovu emocionalnu reakciju i stvore povezanost. Neka pakovanja su bila jednostavna i imala snažnu poruku, dok su druga, iako možda estetski privlačna, jednostavno delovala prazno. Pored pakovanja, uvek sam imao sklonost da pažljivo posmatram logoe, ne znam tačno zašto, ali je nešto u njihovoj jednostavnosti i prepoznatljivosti uvek budilo moju radoznalost.
To je bio jedan od razloga zašto sam se usmerio na brendiranje – da shvatim kako dizajn stvara povezanost i izaziva emocije.
Od malena je rasla moja znatiželja da saznam zbog čega se jedan dizajn ističe, a drugi ne ostavlja utisak.
Iz vašeg ugla, koja su osnovna pitanja na koja bi dobar dizajn trebalo da odgovori?
Dobar dizajn nije samo estetski prijatan, već mora da bude funkcionalan i jasno prenosi poruku brenda. Da bi bio uspešan, dizajn treba da odgovori na tri ključna pitanja:
Ko smo? Dobar dizajn mora da odražava suštinske vrednosti brenda. Na primer, luksuzni brend koristi sofisticirane boje i tipografiju, dok brend koji se bavi održivim proizvodima koristi zemljane tonove i prirodne elemente. Jasna komunikacija pomaže da brend bude konkurentan.
Kome se obraćamo? Dizajn treba da bude prilagođen ciljnoj grupi da bi stvorio emotivnu vezu. Na primer, Spotify koristi vibrantne boje i modernu tipografiju za mlađu publiku, odražavajući energiju i kreativnost koju oni traže. S druge strane, The North Face koristi zemljane tonove i klasične fontove za stariju publiku, ističući ozbiljnost, funkcionalnost i kvalitet. Razumevanje ciljne grupe pomaže dizajnerima da stvore identitete koji prenose pravu poruku i stvaraju emocionalnu povezanost.
Kako želimo da budemo percipirani? Brendovi prilagođavaju dizajn prema tome kako žele da budu percipirani. Na primer, Apple koristi minimalistički dizajn sa čistim linijama i neutralnim bojama, što odražava filozofiju “manje je više” i pozicionira ih kao premijum brend. Suprotno tome, Red Bull koristi dinamičan dizajn sa energičnim bojama poput crvene i plave, kao i tipografiju koja odražava energiju i akciju, što je u skladu sa njihovim imidžom brenda koji podržava ekstremne sportove. Ove dizajnerske odluke direktno utiču na to kako potrošači doživljavaju svaki brend, od sofisticiranosti do uzbuđenja i adrenalina.
Gde se kriju najčešće greške i zamke u dizajnu?
Kao grafički dizajner, smatram da su najčešće greške u pretrpavanju informacijama i nedostatku doslednosti. Kada dizajneri pokušaju da prikažu previše informacija na jednom mestu, dizajn postaje nerazumljiv. Previše boja, fontova i elemenata može da stvori haos, zbog čega publika neće znati šta je najvažnije. Takav dizajn gubi svoju efikasnost i jasnoću.
Takođe, nedostatak doslednosti u vizuelnom identitetu može da bude ozbiljan problem. Ako su boje, fontovi i stilovi u haosu, publika neće lako povezati dizajn sa brendom. Iako dizajneri imaju stručnost, važno je da dizajn bude jasan i razumljiv i onima koji nisu eksperti za grafički dizajn. Svi žele da lako shvate poruku brenda, pa je važno da dizajn bude jednostavan i da komunicira jasno ono što brend predstavlja.
Iako dizajneri imaju stručnost, važno je da dizajn bude jasan i razumljiv i onima koji nisu eksperti za grafički dizajn.
Da li naše tržište uspeva da isprati svetske trendove ili nam nedostaje nešto da bismo u potpunosti išli u korak sa svetom?
Napredujemo, ali često kasnimo jer nismo spremni na promene i plašimo se rizika. I sam ponekad osetim strah kada treba nešto da promenim, jer to znači da izlazim iz okvira onoga što mi je poznato. Promene su zastrašujuće, ali neophodne za napredak i bolje prilike. Iako je prirodno plašiti se nepoznatog, hrabrost da se suočimo sa novim stvarima otvara prilike za napredak. Ako razumemo tržište, pratimo trendove i spremni smo da se prilagodimo, možemo da budemo uspešni i konkurentni.
Kako izgleda vaš kreativni proces prilikom dizajniranja vizuelnog identiteta?
Gledam u beli papir dva dana, ne radim ništa. Čekam inspiraciju. Muk… To je trenutak kada dozvoljavam idejama da se oblikuju, kada mašta ima prostora da se razmaše. Onda krećem sa istraživanjem, upoznajem brend, ciljnu grupu i konkurenciju. Ovo je ključni deo, jer mi pomaže da shvatim šta brend želi da postigne.
Nakon toga, počinjem da skiciram i testiram skice u različitim situacijama, da bih bio siguran da će dizajn stvarno funkcionisati.
Kroz doradu dolazim do konačnog rešenja koje je jasno, funkcionalno i prepoznatljivo. Takođe, komunikacija sa klijentom je vrlo važna. Slušam njihove želje i sugestije i zajedno tražimo najbolje rešenje. Na kraju, dizajn mora da bude jednostavan ali efektivan, kao i da pomogne brendu da se istakne i poveže sa svojom publikom.
Koji su ključni elementi koji čine dobar logo za arhitektonski ili dizajnerski biro? Kako se razlikuju od logotipa u drugim industrijama?
Dobar logo za arhitektonski ili dizajnerski biro treba da bude jednostavan, prepoznatljiv i da odražava njihove vrednosti, da nedovosmisleno kaže ko su. Ključni faktori za uspešan logo su jasnoća, pažljiv odabir boja i oblika, kao i izbor pravih fontova. Takođe, važno je postići balans između kreativnosti i simbolike. Istraživanje konkurencije takođe igra značajnu ulogu, jer omogućava da logo ne bude samo lep već i drugačiji – omogućava da bude pametan.
Razlikuje se od logotipa u drugim industrijama jer mora da bude suptilan, bez previše ukrasa, ali snažan i reprezentativan. Arhitektonski logotipi često zahtevaju minimalizam kako bi odražavali stabilnost. Na primer, “swoosh” simbol brenda Nike je jednostavan, ali prepoznatljiv, povezan sa kvalitetom i poverenjem. Isto važi za arhitektonski biro – logo treba da bude jasan i profesionalan, bez suvišnih detalja.
Dobar logo je dugotrajan i moderan, jer identitet biroa traje godinama. Takođe, mora da bude primenljiv na različitim materijalima i platformama, od vizit-kartica do vebsajtova. Fleksibilnost logotipa omogućava brendu da ostane dosledan u svim tipovima komunikacije i bude prepoznatljiv u svim situacijama.
Koliko je dobar vizuelni identitet bitan za uspeh jednog biroa? Da li su klijenti svesni njegove vrednosti?
Vizuelni identitet je izuzetno bitan za uspeh bilo kojeg biroa. Jak identitet ne samo da čini brend prepoznatljivim, već gradi poverenje i autoritet. Kroz dosledan i profesionalan izgled, klijenti osećaju sigurnost i veruju u kvalitet usluga biroa.
Mnogi klijenti često ne prepoznaju odmah vrednost brendiranja, jer njegov uticaj postepeno postaje vidljiv. Često ga potcenjuju dok ne vide konkretne rezultate, a kada brend postane prepoznatljiv i izazove pozitivne reakcije, postaje jasno da vizuelni identitet nije samo estetski, već ključan za uspeh brenda.
Jak identitet ne samo da čini brend prepoznatljivim, već gradi poverenje i autoritet.
Koje su vaše omiljene reference kada je reč o brendiranju arhitektonskih i dizajnerskih studija? Da li postoji neki projekat koji vas posebno inspiriše?
Jedna od mojih omiljenih referenci je INKA Studio, koji uspešno kombinuje savremeni dizajn sa funkcionalnim rešenjima. Njihov rad odlikuju preciznost, kreativnost i jasna vizuelna komunikacija. Ovaj pristup mi je inspirativan jer pokazuje kako dizajn kombinuje funkcionalnost i estetiku.
Futro House je inspirativan projekat jer spaja funkcionalnost i lepotu u prirodnom okruženju. Kao dizajner, sviđa mi se kako INKA Studio obraća pažnju na stvari poput položaja kuće i usklađenosti sa terenom. Ovaj projekat pokazuje kako dizajn može da bude u harmoniji sa prirodom, stvarajući prostor koji je i funkcionalan i lep. Znači, lepo i pametno. Takođe, način na koji kuća povezuje unutrašnji i spoljnji prostor daje mi mnogo ideja za dizajn koji kombinuje funkcionalnost sa emocijama korisnika.
Koje svoje radove biste izdvojili kao najinspirativnije u procesu izrade?
Najviše me inspirišu projekti gde imam priliku da kreiram vizuelni identitet od samog početka. Izdvojio bih radove koji su mi omogućili da upoznam različite ljude i gradim lepe, kreativne odnose. Najvažniji radovi su oni u kojima je saradnja bila inspirativna i zabavna, a to su projekti gde novac nije odlučujući faktor.
Kao dizajner Skakaonice, zabavnog parka za decu i odrasle, imao sam priliku da doprinosim razvoju vizuelnog identiteta od samog početka. Od 2020. godine brend je postao sinonim za vrhunsku rekreaciju, zahvaljujući doslednom vizuelnom identitetu i pažljivo osmišljenim kampanjama. Kada je otvorena Skakaonica 2, izazov je bio osvežiti identitet i kreirati nove materijale koji komuniciraju inovacije i proširene sadržaje, ali sa fokusom na prepoznatljivost.
Takođe, volim rad na brendovima poput Gary Tulipa, koji kombinuju bezvremenski stil s modernom estetikom. Minimalizam i vrhunski materijali omogućavaju stvaranje vizuelnog identiteta koji predstavlja luksuz i kvalitet. Dobar dizajn ne dominira proizvodom, već ga podržava, čineći ga vrednim pažnje.
Na svom Instagram profilu upućujete različite savete kolegama i klijentima. Koja su tri najvažnija saveta koja biste dali nekome ko se interesuje za dizajn, bilo kao kreator ili kao korisnik?
Dobar dizajn je jednostavan i praktičan. Kada koristimo novi telefon, ne razmišljamo o rasporedu dugmića, jednostavno ga koristimo. To je snaga dobrog dizajna. Dizajn treba da olakša korišćenje, ne da zbunjuje. Isto važi za vizuelne identitete, pakovanja i postere, ako poruka nije odmah jasna, dizajn nije uspešan. Minimalizam nije samo trend, to je način da istaknemo suštinu brenda.
Brend nije samo logo, to je celokupno iskustvo. Omiljeni kafić vam nije privlačan samo zbog znaka na ulazu, već i zbog atmosfere, muzike, mirisa kafe i usluge. Isto važi i za brendove. Logo je važan, ali bez pravih boja, fotografija i poruka, teško da će vas prepoznati. Ljudi pamte emocije, a ne samo dizajn.
Doslednost u identitetu gradi prepoznatljivost. Zamislite da Coca-Cola promeni svoju crvenu boju u plavu – izgubila bi prepoznatljivost. Doslednost u bojama, fontovima i stilu pomaže ljudima da odmah povežu brend s njegovim vrednostima. Ako je dizajn neusklađen ili se često menja, gubi se poverenje i povezanost sa brendom.
Na šta bi dizajneri enterijera i arhitekte trebalo najviše da obrate pažnju u vezi sa svojim brendiranjem na društvenim mrežama i internetu?
Autentičnost je temelj svakog uspešnog brenda, a za dizajnere enterijera i arhitekte to je posebno važno jer je njihov rad vizuelan i nosi lični pečat. Kada neko bira arhitektu ili dizajnera, ne bira samo stručnjaka – bira stil i osećaj koji taj dizajner unosi u prostor.
Ljudi se vezuju za autentične priče. Ako ste na društvenim mrežama samo zbog toga što vam je neko rekao da je to dobro za vaš biznis, potencijalni klijenti neće osetiti povezanost. Društvene mreže i internet nisu samo prostori za promociju, već prilika da istaknete svoje vrednosti, inspiraciju i način rada. Klijenti žele da zavire iza kulisa, da razumeju razloge iza određenih dizajnerskih odluka i da se povežu sa idejom iza projekta. U suštini, autentičnost gradi poverenje.
Šta bi za vas bili primeri dobrog brendiranja iz domaće prakse?
Dobar brending nije samo vizuelno privlačan, on prenosi vrednosti i emocije. U domaćem kontekstu, odlični primeri brendova koji to rade na pravi način su Slavimir Stojanović Futro i Skakaonica.
Futro je primer brenda koji je minimalizam podigao na viši nivo. Njegova rešenja nisu samo estetski privlačna, već svako od njih ima priču, poruku i značenje. Umesto da se oslanja na trendove, Futro stvara pametne vizuale koji izazivaju emociju i ostavljaju prostor za razmišljanje. To je suština brendiranja, kada ljudi ne pamte samo izgled nečega, već i osećaj koji im je preneo.
Skakaonica, kao zabavni park namenjen deci i omladini, gradi svoj identitet kroz emocije, sigurnost i pažnju prema detaljima. Njihova komunikacija se ne zasniva na tome koliko su veliki ili popularni, već na tome koliko sreće donose posetiocima. Svaka poruka i vizual su u službi iskustva, bilo da je reč o radosti skakanja ili osećaju sigurnosti koji roditelji imaju kada dovedu decu.
Obe priče svode se na jednu ključnu stvar, autentičnost. Brend nije ono što vi kažete da jeste, već ono što drugi osećaju kada ga dožive. Ako želite da budućnost vašeg brenda bude jaka, ne pričajte o sebi – pričajte o tome šta ljudi dobijaju od vas.
Brend nije ono što vi kažete da jeste, već ono što drugi osećaju kada ga dožive.
Kako vidite budućnost kreiranja vizuelnih identiteta u arhitektonskoj industriji? Da li vam je AI “neprijatelj” ili može da obogati postojeće tendencije?
Budućnost vizuelnih identiteta u arhitekturi donosi nove izazove i mogućnosti, posebno sa razvojem veštačke inteligencije. Pitanje je kako će AI uticati na dizajn, hoće li biti konkurencija ili alat koji će nas unaprediti? Ova dilema podseća na priču o Spajdermenu koji, iako u početku pun strahova, shvata da ima moć i mogućnosti koje nije ni znao da poseduje. Slično je i u arhitekturi. Mnogi vizuelni identiteti danas su slični, prate iste šablone i obrasce. Ali, kao i Spajdermen, pravi izazov je da budemo hrabri i pokažemo svoju jedinstvenost, dok ostajemo verni onome što jesmo. Nisam siguran koliko AI može da zameni autentičan kontakt i autentičan “storytelling“.
