Libansko-kanadski dizajner reinterpretira najrasprostranjeniju stolicu na svetu u formi koja spaja svakodnevicu, ručni rad i sećanje. Rezultat? Stolica obložena mozaikom koja deluje kao umetničko delo.
Ako ste ikada leto proveli na Mediteranu, Bliskom istoku ili severu Afrike, gotovo sigurno ste seli na nju – belu plastičnu stolicu s naslonima, poznatu kao Monoblok.
Prisutna je na svadbama, slavama, u dvorištima i na terasama, a nedavno smo je sreli i u jednom lokalu sa originalnim enterijerom i konceptom. Jeftina, lagana i sveprisutna, ona je sinonim za generički dizajn.
Ali šta se dešava kada tu istu stolicu obložite ručno rađenim keramičkim pločicama, koje vekovima unazad krase arhitekturu afričkog regiona Magreba?
View this post on Instagram
Upravo to je uradio libansko-kanadski dizajner Chafic Mekawi, stvorivši seriju Zellige Monobloc – dizajnerski projekat koji ukršta industrijsku plastiku sa zanatskim nasleđem.
Površina svake stolice obložena je “zellige” mozaikom, tradicionalnim marokanskim keramičkim pločicama, poznatim po neujednačenosti u boji i obliku.
Svaka pločica nosi trag ruke koja ju je izradila, pa je tako i svaka stolica jedinstvena.
Ova serija čuvenih Monoblok stolica ukršta industrijsku plastiku sa zanatskim nasleđem.
Od banalnog do promišljenog
Ovim projektom dizajner istražuje kontrast između masovne proizvodnje i ručnog rada, serijske forme i neponovljivosti.
Monoblok, predmet koji obično ne zaslužuje ni pogled, ovde postaje vizuelna metafora za preklapanje kultura, slojeva vremena i identiteta.
Umesto da služi samo za sedenje, ova stolica poziva na razmišljanje o tome šta sve jedan svakodnevni predmet može da postane kad ga pogledamo iz nove perspektive.
Projekat poziva na razmišljanje o tome šta sve jedan predmet može da postane kad ga pogledamo iz nove perspektive.
Stolica kao simbol savremenog nasleđa
Ova serija trenutno postoji samo kao prototip, ali bi lako mogla postati deo kolekcija onih koji dizajn vide kao alat za dijalog sa kulturom i istorijom.
Naši razlozi da je stavimo na imaginarnu listu želja? Jer pokazuje kako i najobičniji predmet može da postane nosilac značenja, identiteta i sećanja.
