U samo 93 kvadratna metra smeštena su dva profesionalna bilijarska stola i 16 mesta za sedenje. Autor enterijera u prestonici otkriva kako su ogledala, akustični materijali i samo nekoliko izvora svetla pomogli da mali i geometrijski složen prostor dobije prepoznatljiv identitet.
Bilijarski stolovi u enterijerima često ostaju izdvojeni u posebnim prostorijama ili završavaju kao dodatni sadržaj u barovima.
Međutim, u beogradskom baru Snap situacija je obrnuta – čitav enterijer projektovan je tako da igru postavi u centar pažnje.
Autor projekta i osnivač bara Oleg Riabokha želeo je da napravi mesto u koje gosti neće dolaziti samo na partiju bilijara, već će moći da ostanu satima, razgovaraju, slušaju muziku i piju koktele.
“Želeo sam bar sa jasnim identitetom, koji će vremenom postati deo lokalne zajednice i okupiti stalne goste”, objašnjava autor.
Riabokha je pre dolaska u Beograd nekoliko godina putovao po Aziji, gde je upoznavao različite ugostiteljske koncepte i načine oblikovanja javnih prostora, a ideju za atmosferu Snapa pronašao je u malom baru u Bangkoku, čijeg imena se više ne seća.
Nije ga privukao određeni komad nameštaja, već način na koji su tama, ogledala i kontrolisano osvetljenje menjali doživljaj prostora.
“Enterijer je delovao dublje i slojevitije, kao da se nastavlja izvan svojih stvarnih granica. Pokušaj da ponovo stvorimo taj osećaj postao je polazna tačka čitavog projekta”, kaže Riabokha.
Raspored formiran oko dva stola
Snap zauzima 93 kvadratna metra, a postojeća organizacija lokala već je obuhvatala ostavu, toalete i glavni otvoreni prostor.
Umesto velikih promena u rasporedu, prioritet je bio da se raspoloživa površina iskoristi što efikasnije.
Najpre su određene pozicije dva bilijarska stola pune veličine, kao najvažnijih elemenata u prostoru. Bilo je potrebno obezbediti dovoljno mesta za neometanu igru iz svakog ugla, a tek zatim rasporediti ostale funkcije.
“Funkcija je uvek bila ispred estetike. Ljudi u bilijarski bar prvenstveno dolaze da igraju, pa je prvi korak bio pronalaženje optimalnog položaja stolova. Tek nakon toga smo organizovali sedenje”, navodi autor.
Uprkos maloj kvadraturi, u lokalu su smeštena dva bilijarska stola i 16 mesta za sedenje, bez osećaja da je prostor pretrpan.
Nameštaj je sveden, a okolni elementi povučeni su u drugi plan kako ništa ne bi ometalo igru.
Najpre su određene pozicije dva bilijarska stola pune veličine, kao najvažnijih elemenata u prostoru.
Prilagođavanje nepravilnoj geometriji
Jedan od najvećih izazova bila je postojeća arhitektura lokala. Prostor ima relativno niske plafone, brojne lukove, kao i promene u visini poda.
“Projektovanje pravilnog, pravougaonog prostora uvek je jednostavnije. Ovde je gotovo svaka odluka morala da bude prilagođena postojećoj geometriji, zbog čega je čitav proces bio znatno zahtevniji”, objašnjava Riabokha.
Umesto pokušaja da se sve nepravilnosti prikriju, one su uklopljene u tamnu pozadinu enterijera. Na taj način složena geometrija postala je manje primetna, dok su crveni stolovi i osvetljenje preuzeli glavnu ulogu.
Umesto pokušaja da se sve nepravilnosti prikriju, one su uklopljene u tamnu pozadinu enterijera.
Vrste svetla menjaju izgled prostora
Atmosferu bara najvećim delom određuje osvetljenje. U enterijeru nema klasičnog ambijentalnog svetla koje bi ravnomerno osvetlilo zidove, plafon i nameštaj.
Gotovo čitav lokal oslanja se na dve vrste rasvete – crvene ugradne reflektore na plafonu i svetleću crvenu površinu dugu četiri metra, koja zauzima ceo jedan zid.
“Svetlo nije postavljeno da bi istaklo zidove ili dekorativne predmete. Vizuelni fokus usmeren je ka dva crvena bilijarska stola u sredini prostorije”, kaže autor.
Stolovi su osvetljeni profesionalnom bilijarskom rasvetom, dok ostatak prostora ostaje tamniji i intimniji. Kontrast između snažno osvetljene površine za igru i zatamnjene pozadine prirodno usmerava pogled ka centru lokala.
Izrada velike svetleće zidne površine bila je i tehnički najzahtevniji deo projekta. Prema rečima autora, samo je jedna kompanija u Beogradu pristala da proizvede element tih dimenzija.
Nakon nekoliko krugova dorade, postignuto je ravnomerno i meko svetlo, bez vidljivih razlika u intenzitetu duž četiri metra zida.
Kontrast između snažno osvetljene površine za igru i zatamnjene pozadine prirodno usmerava pogled ka centru lokala.
Spoj ogledala i transparentnog nameštaja
Kako bi svetlost mogla da prolazi kroz enterijer umesto da se zaustavlja na punim površinama, korišćena su velika ogledala, providni stolovi i stolice sa poluprovidnim naslonima.
Ovi elementi vizuelno rasterećuju prostor, ali imaju i važnu ulogu u širenju crvenog svetla. Odrazi u ogledalima stvaraju utisak veće dubine, dok transparentni komadi nameštaja ne prekidaju pogled kroz lokal.
“Želeo sam da svetlo prolazi kroz enterijer. Ogledala, providni stolovi i poluprovidni nasloni omogućavaju da se crveno osvetljenje slobodno širi prostorom”, navodi Riabokha.
Zajedno sa crvenim bilijarskim stolovima i svetlećim zidom, ovi elementi čine povezanu vizuelnu celinu. Iako u prostoru nema mnogo različitih materijala i detalja, svaki od njih doprinosi istom efektu.
Odrazi u ogledalima stvaraju utisak veće dubine, dok transparentni komadi nameštaja ne prekidaju pogled kroz lokal.
Jednostavan izgled krije akustiku i ventilaciju
Enterijer na prvi pogled deluje minimalno, ali je njegovo izvođenje zahtevalo veliki broj tehničkih intervencija.
Gotovo svi zidovi, kao i čitav plafon, obloženi su akustičnim materijalima. Cilj je bio da muzika i zvuk u lokalu budu kvalitetni, ali i da se spreči ometanje stanara koji žive iznad bara.
U celom prostoru ugrađen je i snažan ventilacioni sistem. Da bi instalacije mogle pravilno da se postave, originalni plafon je potpuno uklonjen, a zatim napravljen novi.
Akustika, ventilacija i rasveta tako su postale nevidljiva osnova enterijera. Tehnička rešenja ne privlače pažnju gostiju, ali omogućavaju da prostor funkcioniše tokom dugih večernjih okupljanja.
Da bi instalacije mogle pravilno da se postave, originalni plafon je potpuno uklonjen, a zatim napravljen novi.
Enterijer koji se prepoznaje
Za Riabokhu je najvažniji rezultat projekta to što enterijer više nije samo pozadina poslovanja, već deo identiteta samog bara.
Crveno svetlo, velika osvetljena površina i dva stola postali su dovoljno karakteristični da Snap može da se prepozna već na osnovu jedne fotografije.
“Jedan od najsnažnijih pokazatelja uspešnog dizajna jeste kada prostor postane prepoznatljiv bez oslanjanja na logotipe i natpise”, smatra autor.
Gosti danas u Snap ne dolaze samo zbog bilijara već i da vide i fotografišu prostor. Enterijer je tako dobio sopstveni život na društvenim mrežama, ali pritom nije izgubio svoju osnovnu funkciju.
“Najviše me raduje to što je enterijer postao deo brenda, a ne samo njegova dekoracija. Za mene je najveći uspeh stvaranje mesta koje ne može da se pomeša ni sa jednim drugim lokalom u Beogradu”, zaključuje Riabokha.
Foto-galerija
Grafički prilog
Faktografija
- naziv projekta: Snap Billiard & Bar
- autor: Oleg Riabokha
- lokacija: Golsvodrijeva 13, Beograd
- površina: 93 m2
- godina: 2026.
- fotografije: Anton Ivanov
U ovom beogradskom baru bilijar se igra pod crvenim svetlom
