Nekadašnji prostor za prodaju ribe na hrvatskom ostrvu danas spaja ribarnicu, restoran i vinoteku u skladnu celinu, uz arhitektonski koncept koji kombinuje tradiciju, funkcionalnost i savremeni izraz.
Autorski tim iz zagrebačkog studija Proarh stoji iza preobražaja objekta iz 1911. godine, čiji identitet danas oscilira između lokalnog nasleđa i pažljivo osmišljenog modernog enterijera. Umesto radikalne transformacije, odlučili su se za dijalog starog i novog, pri čemu svaki sloj prostora ostaje čitljiv, ali i iznova osmišljen.
“Peškarija je izvorno izgrađena 1911. godine, a objekat je nekada služio kao ribarnica u kojoj su lokalni ribari prodavali svoj dnevni ulov. Danas ujutro i dalje funkcioniše kao ribarnica, dok se kasnije tokom dana pretvara u restoran“, objašnjavaju iz studija Proarh. “Ta dnevna transformacija bila nam je ključna inspiracija: kako prostorno i materijalno pomiriti naizgled nespojivo.”
Dijalog starog i novog
Arhitekte su projektovale enterijer koji reflektuje dualni identitet prostora, između funkcionalnosti ribarnice i sofisticiranosti restorana i vinoteke. Prvobitni elementi – centralni kameni sto s visećim vagama, autentična stolarija i drveno krovište – sačuvani su u originalnom obliku, a novi dodati elementi jasno su artikulisani kao umetnuti.
“Objekat je zaštićeno kulturno dobro, pa su neki elementi bili zadati i morali su u potpunosti da se sačuvaju i uvaže. Ključni izazov bio je kako uskladiti nove namene prostora s postojećim, nepromenljivim”, navode iz Proarha.
Precizna organizacija i funkcionalnost
U gotovo potpuno otvorenom prostoru trebalo je smestiti tri funkcionalne celine: ribarnicu, restoran i vinoteku. Arhitekte su prostor organizovale tako što su kuhinja, pomoćne prostorije i sanitarije smešteni u zatvorene kubuse, dok se ribarnica i vinoteka odvijaju u ostatku slobodnog prostora.
“Na taj način dobili smo logiku u protoku, ali i jasan dijalog između fiksnog i fluidnog, zatvorenog i otvorenog. Kubusi su umetnuti u prostor jasno i smelo, kao kontrapunkt zatečenom”, navode arhitekte.
Materijali: kontrasti koji funkcionišu
Estetika se razvija iz materijala: tamno smeđi pod s efektom mrlja uvodi savremenost i izdržljivost, dok drveno krovište i kameni sto unose teksturu i istorijski sloj. Plavi iveral i tamnoplavi zidovi uvedeni su kao kontrast belini kamena i tamnoj nijansi drveta, dajući prostoru dinamiku i vizuelni balans.
“Jasno se diferencira zatečeno i novo – kako u formi, tako i u materijalu – ali nam je bilo važno da se između ta dva sloja desi igra koja stvara skladan enterijer“, kažu iz studija.
Svetlo, senke i pogled
Posebna pažnja posvećena je rasveti, koja ne samo da osvetljava, već i naglašava: centralni kameni sto, visoki lučni prozori i otvoreno krovište postaju akcenti u prostoru. Veštačko svetlo dopunjuje ono prirodno, koje kroz monumentalne otvore ulazi s mora. “Akustika prostora je bila dobra i bez dodatnih intervencija, što nam je omogućilo da se u potpunosti fokusiramo na svetlosnu dramaturgiju”, dodaju autori.
Veštačko svetlo dopunjuje ono prirodno, koje kroz monumentalne otvore ulazi s mora.
Atmosfera kroz boje i ritam
Element koji najviše doprinosi atmosferi, prema arhitektama, jeste naglašavanje kontrasta – vetlo i tamno, rustično i moderno, statično i promenljivo. Rasveta, kako toplinom, tako i usmerenjem, dodatno pojačava osećaj intimnosti i specifičnosti.
“Na kraju, ono na šta smo najponosniji nije jedan konkretan element. Celovitost dizajna je ono što ovaj prostor čini snažnim”, zaključuju iz studija Proarh.
Vreme, slojevi i arhitektonska preciznost
Projekat Peškarija 1911 na Visu primer je kako restauracija i reinterpretacija mogu da se spoje u savremeni enterijer koji poštuje duh mesta, ali ga istovremeno hrabro vodi u novo poglavlje. Svaki kubus, kontrast i balansirani detalj govori o pažljivo vođenom procesu – od prvih skica do finalnog serviranog tanjira.
Faktografija
- naziv projekta: Peškarija 1911
- autor: Davor Mateković, Proarh
- lokacija: Obala Sv. Jurja 7, Vis, Hrvatska
- površina: 185 m2
- godina: 2025.
- fotografije: Damir Fabijanić
