Marko Runjić, osnivač studija Point Concept govori za Dizajn enterijera o profesionalnom putu koji ga je doveo do Ujedinjenih Arapskih Emirata, preduzetništvu u oblasti uređenja prostora, specifičnosti bliskoistočnog tržišta i simbolici nedavno otvorene kancelarije.
Nakon što je 2008. godine diplomirao arhitekturu u Novom Sadu i stekao prve praktične veštine u projektovanju enterijera, Marko Runjić se ubrzo upustio u preduzetničke vode.
Posle nekoliko godina rada u Srbiji, profesionalni izazov ga je 2014. godine odveo u Katar, gde je učestvovao u renoviranju hotela Sheraton u Dohi. Taj projekat je bio prekretnica – otvorio mu je vrata ka Dubaiju i trasirao put ka osnivanju sopstvenog studija Point Concept.
U intervjuu za Dizajn enterijera, Runjić govori o početku i razvoju svog studija, izazovima i potencijalima tržišta Bliskog Istoka, kao i o važnosti prostora u kom se dizajnira – ne samo za klijente, već i za sopstveni tim.
Šta je bila inicijalna ideja iza osnivanja studija Point Concept i kako se taj koncept razvijao tokom godina?
Po dolasku u UAE, prve tri godine sam vodio dizajn sektor firme koja se bavila uređenjem i opremanjem optičarskih radnji, što mi je omogućilo da dobro upoznam lokalne standarde i procedure.
Vremenom su kroz kontakte pristizale ponude za projekte različitih tipologija. Kako je firma u kojoj sam tada radio bila fokusirana na usko polje delovanja i opremanje prostora, a lična interesovanja su više bile usmerena ka projektovanju, ukazala se prilika da se osamostalim i otvorim nezavisnu konsultantsku agenciju.
U tome su pomogli stečeni kontakti koji su osigurali prve klijente. Prvobitni projekti su bili različitih namena i tipova, od renoviranja, manjih stambenih projekata, arhitektonskih intervencija itd.
Vremenom se rad studija postepeno profilisao i fokusirao na komercijalne prostore u tržnim centrima, uz zadržavanje fleksibilnosti u pristupu različitim tipologijama.
Po čemu biste rekli da se vaš dizajnerski pristup razlikuje od drugih?
Naš pristup zasniva se na celovitom, tj. holističkom i odgovornom projektovanju, gde su sve faze podjednako važne: od koncepta i idejnog rešenja, preko razrade, budžetiranja, pa sve do vrednosnog inženjeringa i nadzora izvođenja.
“Naš pristup zasniva se na holističkom i odgovornom projektovanju, gde su sve faze podjednako važne.”
Naš nezvanični moto je: “Arhitektura i dizajn kao umetnost mogućeg”. Zbog toga imamo visok procenat realizovanih projekata koji neretko prevazilaze kvalitet prikazan na renderima.
Cilj nam je da u najvećoj mogućoj meri odgovorimo na potrebe klijenta i projektnog zadatka donoseći dodatnu vrednost prostoru ili biznisu za koji je projekat namenjen.
Nedavno ste otvorili novu kancelariju u Dubaiju. Šta ovaj korak znači za vas lično, a šta za razvoj brenda?
Otvaranje nove kancelarije bio je izuzetno značajan korak, čijeg važnosti smo u potpunosti postali svesni tek posle useljenja.
Nakon pet godina rada u standardnom korporativnom prostoru u koji smo ušli sa minimumom izmena, dobili smo priliku da osmislimo ambijent u skladu sa sopstvenim standardima i potrebama.
U novi prostor smo utkali našu filozofiju projektovanja, u saradnji sa specijalistima iz različitih grana – od teraco podova, modularnog nameštaja i onog po meri, rasvete i organskog inkorporiranja tehnologije u dizajn.
Stvorili smo prostor koji reflektuje naš dizajnerski potpis, ali i promoviše saradnju sa specijalistima iz različitih oblasti.
Kancelarija sada ne samo da olakšava komunikaciju s klijentima, već doprinosi kredibilitetu našeg studija i kvalitetu rada celog tima.
“Stvorili smo prostor koji reflektuje naš dizajnerski potpis, ali i promoviše saradnju sa specijalistima iz različitih oblasti.”
Kakvu simboliku nosi novi prostor, kako ste pristupili njegovom uređenju i šta ste želeli da poručite njegovim dizajnom? Koliko je sam fizički prostor važan za vaš tim i klijente?
Prostor je osmišljen tako da podstiče aktivnost, saradnju i komunikaciju.
U osnovi je jednostavan kvadratni prostor od 80 m2, koji je dijagonalnim potezom podeljen u četiri dinamične celine: ulazni deo, salu za sastanke sa bibliotekom materijala, “open space” segment i kancelariju za menadžera.
Ove zone su povezane i funkcionalno se nadopunjuju, omogućavajući fluidno kretanje, efikasnu upotrebu i postepeno “otkrivanje” prostora, bez čvrstih granica i podela.
Simbolika našeg prostora leži u vrednostima koje zastupamo, koje smo pokušali da pretočimo u arhitekturu: kroz fluidnu organizaciju, “open space” koncept bez čvrstih granica i iskrenu upotrebu materijala.
Fizički prostor nam omogućava spontanost, doprinosi kvalitetu međusobne komunikacije i osnažuje odnos sa klijentima.
U tom smislu, on je svojevrsno otelotvorenje naših vrednosti i profesionalnog identiteta. Verujemo da prostori koje stvaramo počinju od onog u kojem i sami radimo – zato je on projektovan kao mesto koje nas svakodnevno inspiriše i usmerava.
“Verujemo da prostori koje stvaramo počinju od onog u kojem i sami radimo.”
Šta je najvažnije što bi neko trebalo da zna pre nego što započne preduzetnički poduhvat u oblasti dizajna enterijera u UAE? Koliko je tržište Emirata otvoreno za internacionalne dizajnere, a koliko traži lokalno razumevanje konteksta i kulture?
U Emiratima, poverenje i lični odnos često igraju izuzetno važnu ulogu u poslovanju.
Mnogi poslovi se zasnivaju na direktnim preporukama “word of mouth” i vezi sa konkretnom osobom, a ne samo sa firmom.
Zato je važno izgraditi kredibilitet kroz profesionalan rad, doslednost i kvalitetnu komunikaciju. Emiraćani često cene posvećenost i pouzdanost pojedinca, a ne nužno same reference kompanije.
Tržište Emirata je veoma otvoreno za internacionalne dizajnere, ali naglasak je na primenjenim znanjima i praktičnim veštinama.
Akademski pedigre je često sekundaran u odnosu na praktično iskustvo, sposobnost realizacije i spremnost na razumevanje lokalnih procedura, i poslovne dinamike.
Koji su najčešći izazovi u radu sa klijentima na Bliskom Istoku, a šta je ono što ovo tržište čini uzbudljivim za dizajnere?
Najčešći izazov je multikulturalnost i multinacionalnost klijenata i timova, što iziskuje visoku prilagodljivost u komunikaciji.
Takođe, velika konkurencija i specijalizacija u pojedinim nišama znači da će klijenti često tražiti portfolio sa preciznim referencama. Bez prethodnog iskustva u određenoj tipologiji, teško je dobiti poverenje novog klijenta za sličan projekat.
Tržište Emirata je raznoliko i uzbudljivo, od velikih internacionalnih firmi do malih preduzetnika, tako da projektni zadaci i načini rada mogu dramatično da variraju.
“U Emiratima, poverenje i lični odnos često igraju izuzetno važnu ulogu u poslovanju.”
Koje vrednosti i principe nastojite da implementirate u svaki projekat bez obzira na njegovu tipologiju ili klijenta?
U svakom projektu, bez obzira na klijenta ili tipologiju, trudimo se da primenimo holistički i odgovoran pristup, razumevanje potreba klijenta i konteksta, ravnotežu između estetike, funkcionalnosti i efikasnosti, kao i promišljen budžet i realne tehničke mogućnosti.
Što se razumevanja klijenta i šireg konteksta projekta tiče, to bih možda podvukao kao najvažniji inicijalni činilac da projekat krene u dobrom smeru.
Koji savet biste dali mladim dizajnerima iz našeg regiona koji sanjaju o međunarodnoj karijeri?
Po mom sudu je važno da arhitekturi i dizajnu pristupe sa istim standardima kao i bilo kojoj drugoj struci ili zanatu. Samo takav odnos omogućava zdrav i održiv temelj za dugoročnu karijeru u struci.
Verujem da u našem pozivu postoji određena doza “elitizma”, gde mladi stručnjaci iz ljubavi prema pozivu prihvataju razne kompromise, od finansijske kompenzacije, kvaliteta života itd, kako bi se bavili projektovanjem. Kompromisi su često nužni, ali ne bi trebalo da idu na štetu ličnog integriteta.
“Kompromisi su često nužni, ali ne bi trebalo da idu na štetu ličnog integriteta.”
Pored toga, preporučio bih da, gde god je moguće, steknu makar kratkoročno međunarodno iskustvo – upravo ono može pomoći u sagledavanju sopstvenih mogućnosti, ambicija, talenata i profesionalnih preferencija.
Neophodno je od nečega početi, ne čekajući idealne okolnosti. Strpljenje, upornost, i spremnost na razvoj su ključni – a jasno prepoznavanje svojih snaga i pronalaženje niše u kojoj se osećaju autentično najbolje vodi do dugoročne ispunjenosti u poslu.
Šta vas danas, posle svih profesionalnih etapa, i dalje pokreće i inspiriše?
Pokreće me komunikacija sa ljudima, razmena ideja i sve ono što proizlazi iz sinergije različitih pogleda i iskustava.
Svaki projekat, bez obzira na veličinu ili kompleksnost, nosi u sebi potencijal da inspiriše jer je njegov krajnji ishod uvek pomalo neizvestan.
U procesu rada stalno se susrećemo sa novim informacijama, izazovima i okolnostima koje oblikuju tok projekta i otvaraju prostor za originalna rešenja. To je ono što nam svakom projektu daje jedinstvenu priču.
Nikada ne gledamo stvari istim očima – iskustvo sa svakim klijentom i svakim prostorom menja naš pogled na budući rad i dodatno nas razvija.
Ta stalna promena, učenje, neizvesnost i prilagođavanje ono je što čini ovaj poziv uzbudljivim i neiscrpnim izvorom inspiracije.
“Iskustvo sa svakim klijentom i svakim prostorom menja naš pogled na budući rad i dodatno nas razvija.”
Gde vidite Point Concept za pet godina i da li je možda u planu još neko novo poglavlje?
Studio se konstantno razvija i postepeno evoluira od otvaranja 2018. godine. Počevši sa jednim klijentom, danas iza sebe imamo više od 200 realizovanih projekata.
U narednim godinama želimo da dodatno unapredimo kvalitet projekata, radimo sa jačim klijentima, razvijamo tim i otvaramo mogućnosti za internacionalnu ekspanziju u odabranim nišama.
Otvoreni smo za različite scenarije što se tiče budućnosti firme, baš kao i u projektovanju, ne verujemo u predefinisane striktne pravce i tvrde ideje. “Kriva linija ponekad vodi do najzanimljivijih rešenja”.
Foto-galerija
