Prostor od 4.500 kvadratnih metara postao je središte kulturnih, umetničkih i poslovnih događaja, u kojem arhitektura, svetlo i materijali stvaraju novo gradsko iskustvo. INKA Studio potpisuje enterijer koji Ložionicu pretvara u most između prošlosti i budućnosti srpske prestonice.
Nekada zaboravljena hala industrijskog Beograda danas je prostor koji pulsira novom energijom. Sa enterijerom koji je osmislio INKA Studio, Ložionica je postala mesto susreta prošlosti i savremenosti u kojem su materijali, rasveta i atmosfera spojeni u jedinstvenu arhitektonsku kompoziciju koja čuva duh nasleđa, ali otvara put novom stvaralaštvu.
Od industrijskog nasleđa do savremenog identiteta
„Prvi susret sa Ložionicom bio je istovremeno fascinantan i odgovoran. Zatekli smo prostor snažnog karaktera i slojevite istorije, u kojem se i danas oseća energija prošlih vremena“, kažu iz INKA studija.
Njihov pristup nije bio da brišu slojeve, već da ih razumeju i integrišu u novi kontekst. „Trudili smo se da pronađemo ravnotežu između poštovanja nasleđa i savremenog izraza, da prostor zadrži svoj identitet, ali da u novoj funkciji prodiše novim životom“, otkrivaju autori.
Sa enterijerom koji je osmislio INKA Studio, Ložionica je postala mesto susreta prošlosti i savremenosti.
Iskrenost materijala
Polazna tačka u oblikovanju enterijera bila je iskrenost i slojevitost materijala: „Želeli smo da konstrukcija ostane vidljiva, da materijali govore sami za sebe. Beton, čelik i staklo postali su poveznica između starog i novog sloja arhitekture.“
Cilj nije bio da se industrijski identitet prikrije, već da se osveži i reinterpretira kroz savremeni izraz.
„Reinterpretacijom nasleđa i uvođenjem novih elemenata želeli smo da postignemo autentičnost i jasnoću, ali uz duboko poštovanje konteksta – od istorijske vrednosti objekta, preko vizije investitora o multifunkcionalnom prostoru, do ideje autora konkursnog rešenja“, kažu iz INKA studija.
Cilj nije bio da se industrijski identitet prikrije, već da se osveži i reinterpretira kroz savremeni izraz.
Dijalog struke i kontinuitet ideje
Rekonstrukcija Ložionice, u velikoj meri fokusirana na enterijer, zahtevala je blisku saradnju sa timom AKVS Arhitekture, zaduženim za arhitektonsko rešenje.
„Rekonstrukcija objekta Ložionice je takva da podrazumeva u najvećoj meri intervencije u enterijeru. Tretman obnavljanja strukture ovakvog objekta direktno definiše njene ključne delove“, navode iz INKA studija.
„Projekat enterijera od početka se razvijao nezavisno u našem studiju. Dobili smo poverenje investitora da dizajniramo potpuno novi idejni koncept koji će zadovoljiti sve njihove potrebe za tako složenom funkcijom.“, nastavljaju priču.
Tretman obnavljanja strukture ovakvog objekta direktno definiše njene ključne delove, navode iz INKA studija.
Kako navode, ono što je bilo od suštinskog značaja je njihova odluka da se naslone na prvonagrađeno konkursno rešenje. Potencijal koncepta enterijera tog rešenja im je bio jako blizak i želeli su da ga u potpunosti razviju. „Tim stavom smo preneli jasnu poruku poštovanja struke, kolega i autorskog rada sa svešću da to neće umanjiti našu autentičnost i kreativnost rešenja“, dodaju.
Kroz dijalog sa zatečenim prostorom uskladili su arhitektonsku logiku sa njihovom interpretacijom atmosfere, materijala i funkcije. Početnu ideju „lebdeće galerije“ uspeli su da nadograde i unaprede, dajući joj svoj autorski pečat.
„Ostvaren je dobar dijalog elemenata eksterijera koji direktno komuniciraju sa prostorom u enterijeru. Elementi se prepliću i to se ogleda kako u upotrebi materijala koji sa fasade ulaze u unutrašnji prostor, tako i u delovima enterijera koji u vidu funkcionalnih veza izlaze u spoljašnji prostor“, pojašnjavaju iz INKA studija.
Nakon prezentacije idejnog rešenja enterijera usledila je saradnja sa AKVS Arhitekturom koja je, kako navode, bila izuzetno važna, prirodna i neophodna.
„Dalje kroz razvoj projekta, naše ideje su se međusobno usklađivale. Konsultovali smo jedni druge oko zona koje su se ticale kontakta između enterijera i eksterijera Ložionice. Ta stalna razmena i razumevanje zajedničkog cilja – da se stvori savremen, ali autentičan prostor koji čuva duh Ložionice – upravo je ono u čemu mislimo da leži uspeh ovog projekta„, navode iz INKA studija.
Kako objašnjavaju, iako je u prvom momentu za investitore idejno rešenje enterijera bilo neobično, postojalo je poverenje da se prepuste odluke projektantima da se stvori nešto novo i drugačije za ovaj tip projekta.
Rekonstrukcija Ložionice, u velikoj meri fokusirana na enterijer, zahtevala je blisku saradnju sa timom AKVS Arhitekture.
Spoj starog ritma i novih intervencija
Autentičnost prostora očuvana je kroz pažljivo uvođenje savremenih elemenata. „Trudili smo se da ne narušimo ono što prostor već ima – njegove proporcije, ritam i konstrukciju. Novi elementi, poput čeličnih galerija i staklenih pregrada, uvedeni su s merom i poštovanjem prema postojećem kontekstu“, otkrivaju nam.
INKA Studio veruje da se lepota nalazi u iskrenosti materijala: „Želimo da struktura bude vidljiva, da se ne skrivaju materijali i proces, jer u toj autentičnosti leži lepota.“
Novi elementi, poput čeličnih galerija i staklenih pregrada, uvedeni su s merom i poštovanjem prema postojećem kontekstu.
Prostor koji raste i menja se
Ložionica objedinjuje različite sadržaje – od javnih prostora i multifunkcionalnih sala do ugostiteljskih zona. „Ključno je bilo stvoriti fleksibilan prostor koji može da raste i menja se“, objašnjavaju autori.
Povezanost različitih programa ostvarena je kroz materijale, nameštaj, rasvetu i kontinuitet boja. „U svakoj zoni postoji prepoznatljiv detalj ili ton koji stvara vizuelnu nit između segmenata“, dodaju.
Poseban značaj imao je interdisciplinarni pristup: saradnja sa ekspertima za scenski performans i akustiku, kao i stručnjacima za razvoj „food & beverage“ zona, doprinela je formiranju celovite koncepcije.
Povezanost različitih programa ostvarena je kroz materijale, nameštaj, rasvetu i kontinuitet boja.
Boje koje definišu arhitektonski jezik
Kamen, čelik, staklo i sirovi beton prirodno su nastavili da „žive“ u novom kontekstu: „Oni čuvaju duh prošlosti, ali ga prevodimo kroz savremeni izraz, stvarajući odnos između sirove strukture i nežne transparentnosti.“
Boje su, pritom, postale važan element komunikacije: „Poseban element u prostoru je žuta boja galerije – dominantan akcenat u odnosu na koji smo definisali sve druge boje.“
„Koristili smo tri osnovne boje: plavu, žutu i crvenu, kako bismo naglasili podelu po zonama: plava za multifunkcionalnu dvoranu, žuta za glavni hol i prostore za rad, a crvena za konferencijsku salu“, pojašnjavaju dodatno.
Poseban element u prostoru je žuta boja galerije – dominantan akcenat u odnosu na koji su definisane sve druge boje.
Rasveta kao scenografski alat
„Rasveta u Ložionici tretirana je gotovo kao scenografija, njen dizajn podređen je atmosferi i ritmu prostora“, navode iz INKA studija.
U otvorenim delovima koristi se da poveže ili razdvoji funkcionalne celine, dok zakrivljena ogledala unose igru refleksija i svetlosti: „Na taj način monumentalnost prostora je naglašena, ali bez osećaja težine, naprotiv, stvaraju se lakoća i otvorenost.“
Rasveta u Ložionici tretirana je gotovo kao scenografija, a njen dizajn podređen je atmosferi i ritmu prostora.
Detalji koji oblikuju karakter
Od kamenog pulta u ulaznom holu, preko garderobe, do izložbenih sistema u formi čeličnih skela, svaki element ima svoju ulogu u građenju identiteta prostora.
„Nameštaj je osmišljen kao sistem koji se lako transformiše i prilagođava različitim scenarijima korišćenja. Naizgled masivni komadi zapravo su pokretni i promišljeno konstruisani tako da menjaju karakter prostora u zavisnosti od potrebe“, dodaju iz INKA studija.
Od kamenog pulta, preko garderobe, do izložbenih sistema, svaki element ima svoju ulogu u građenju identiteta prostora.
Black Box – dinamično srce Ložionice
„Najveći izazov bio je pronaći balans između tehničkih zahteva i poetskog doživljaja prostora“, kažu iz INKA studija. Posebno su ponosni na Black Box, multifunkcionalnu dvoranu koja objedinjuje scenski, tehnički i estetski aspekt.
„Ona je prostor koji se neprestano menja – kada se svetla ugase, posetilac se izmesti u drugačiji svet umetnosti, dok se danju ista ta dvorana pretvara u pozornicu čije je spoljašnje okruženje deo scenografije“, dodaju.
View this post on Instagram
Novo poglavlje beogradske svakodnevice
Za INKA Studio, Ložionica danas predstavlja most između dva sveta nasleđa i savremenosti.
„Ona oživljava industrijsko nasleđe, ali ga ne posmatra nostalgično, već kao resurs za novo stvaralaštvo. To je prostor koji oblikuje navike, podstiče kreativnost i povezuje ljude“, navode autori.
„Postala je živo tkivo grada – otvorena platforma koja inspiriše, okuplja i pokazuje koliko arhitektura može da utiče na doživljaj svakodnevice„, zaključuju iz INKA studija.
Foto-galerija
Grafički prilozi
Faktografija
- naziv projekta: Ložionica
- autor: INKA Studio
- lokacija: Ulica Ideja 2, Beograd
- površina: 4.500 m2
- godina: 2025.
- fotografije: Ilya Ivanov, Matija Bulajić, Miloš Martinović
