U malim sredinama promene retko dolaze tiho, ali kada se dese na pravi način – odjekuju dugo. U Sremskoj Mitrovici ime KFTRJ danas nije sinonim samo za dobru kafu, već i za kvalitet oko kojeg se ne pregovara. Sada pod ovim “kišobranom” živi i nova kafeterija svedenog izgleda koji na pravi način podržava uživanje u kafi.
Stočići od nepravilno tesanog belog kamena, abažuri od ratana, masivni drveni nameštaj i biljke koje su nepogrešivi kontrast bež i neutralnim tonovima enterijera ono je što nas je osvojilo kad smo prvi put saznali za Repjetro by KFTRJ.
Iza ove kafeterije stoji njen vlasnik Mića Popadić, koji je još 2005. godine ušao u svet ugostiteljstva sa jednom idejom – da kafa zaslužuje više pažnje nego što je dobija.
Kada je 2019. pokrenuo sopstvenu pržionicu, vizija je postala stvarnost, a brend KFTRJ simbol jedne drugačije scene. Danas, kroz novi prostor Repjetro, priča dobija nastavak – još ambiciozniji, još smeliji i, po svemu sudeći, još uticajniji.
View this post on Instagram
Šta mislite, šta je to što lokalna publika najviše voli kod vaših prostora i ponude? Kako biste opisali trenutnu ugostiteljsku scenu u Sremskoj Mitrovici? Da li se u poslednjih nekoliko godina promenila i u kom pravcu?
Od samog početka ono što nudimo je kvalitet. Kada se kafi pristupi na ovaj način, od samog odabira sirovine, preko načina prženja, do načina kako je gostu poslužite, ceo taj lanac mora biti zaokružen. I upravo kroz to smo vrlo brzo dobili potvrdu od naših sugrađana da radimo nešto zaista dobro.
Pomogli smo da se podigne svest o tome da i ugostiteljstvo mora da ima svoj koncept. Ne možete više raditi kao klasičan kafić ili restoran – to je model koji je svuda u svetu prevaziđen. I zato su mnogi počeli da menjaju pristup, da razmišljaju o konceptu, bilo kroz ponudu hrane, uslugu ili atmosferu. Verujem da smo mi barem delom doprineli toj promeni razmišljanja.
Danas se u Mitrovici otvara sve više konceptualnih lokala, koji od starta znaju šta žele i na kom kvalitetu žele da grade. To je ono što smo mi uradili pre šest, sedam godina i drago mi je da to sada postaje standard.
Kako je nastala ideja za otvaranje Repjetra? Šta vam je nedostajalo na sceni, pa ste poželeli da napravite nešto novo? Po čemu se Repjetro razlikuje od ostalih lokala pod KFTRJ “kišobranom”?
Već nekoliko godina pratim savremene trendove u svetu kafe i uočio sam u kom pravcu idu nove kafeterije – kako će izgledati, kakva će se oprema koristiti, kako će se razvijati usluga. Shvatio sam da naša postojeća kafeterija, koliko god da je funkcionalna i kvalitetna, ne može više tehnički da isprati te promene i da pruži ono što želim.
Zato sam odlučio da napravimo nešto sasvim novo – prostor koji će biti moderan, inovativan, drugačiji. Želeo sam da Repjetro postane ono što je KFTRJ bio pre šest, sedam godina: pionir. Ali ovaj put, sa novim fokusom. Dok je KFTRJ bio sinonim za kvalitet, Repjetro je zamišljen kao sinonim za doživljaj.
Kada neko dođe u Repjetro, želimo da izađe sa potpunim iskustvom – da mu se u sećanju zadrži ukus napitka, osećaj prostora, atmosfera, pristup osoblja. Sve mora da doprinese tom utisku: enterijer, oprema, komunikacija, servis. To je ono što pokušavamo da izgradimo svakodnevno.
“Kada neko dođe u Repjetro, želimo da izađe sa potpunim iskustvom.”
Sam naziv Repjetro je neuobičajen. Kakva priča stoji iza njega?
Kada sam razmišljao o imenu novog lokala, postojale su dve opcije: da se i on zove KFTRJ ili da dobije potpuno drugačiji identitet. Počeo sam da tražim inspiraciju u stvarima koje imaju veze sa Sremskom Mitrovicom – da li da idem u pravcu antičkih referenci, jer je Sirmijum bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva, ili da se uhvatim za nešto savremenije, ali opet lokalno.
I onda sam ukucao na Guglu: “kralj Petar na italijanskom”, jer se lokal nalazi u ulici Kralja Petra, jednoj od najlepših u gradu. Rezultat koji sam dobio je bio – Re Pietro.
Ćirilica je namerno tu, jer je asocijacija na Kralja Petra, jednu od meni najvažnijih istorijskih ličnosti. Njegova priča je neverovatna i čast nam je što se nalazimo baš u toj ulici.
Enterijer je vrlo pročišćen, gotovo meditativan. Zašto ste se odlučili baš za taj stil?
Za enterijer je zaslužan arhitekta Željko Baričić, koji je, na osnovu mojih želja i zapažanja, osmislio izgled prostora. Ideja je bila da lokal bude potpuno inovativan, moderan i drugačiji. Stil koji trenutno dominira u svetu, posebno kada su kafeterije u pitanju, jeste upravo ovaj – svetao, minimalan, sa prirodnim materijalima i bez viška detalja.
Želeli smo da i enterijer pojača doživljaj. Ljudi koji dođu u Repjetro često komentarišu da ih prostor podseća na neke svetske gradove. Desilo se pre neki dan da je jedna devojka ušla i rekla: “Juče sam bila u Dubaiju u lokalu koji izgleda identično! Je l’ moguće da ste vi ovo napravili?”
Skandinavski uticaj je jasan – ne samo estetski, već i konceptualno. Skandinavske zemlje su vodeće u Evropi po potrošnji kafe, a Norveška je, recimo, prva po broju popijenih kafa po glavi stanovnika. Upravo su oni zaslužni za popularizaciju “specialty” kafa i trenda svetlih, prozračnih kafeterija.
Jedna od prvih stvari koju posetilac primeti jeste da je prostor bez duvanskog dima. Otkud odluka da uvedete zabranu pušenja i kako su ljudi reagovali?
Dok smo još bili u fazi izgradnje, vodili smo razne neformalne razgovore. Pitao sam prijatelje – šta bi moglo dodatno da nas izdvoji? I svi su rekli: napravite lokal bez duvanskog dima. Odmah mi je zazvučalo ispravno. Kako se otvaranje bližilo, sve više sam bio siguran da je to prava odluka.
Naravno, to nije lako u sredini kao što je naša, gde u gotovo svim lokalima možete da zapalite cigaretu. Kod nas i dalje postoji taj narativ: kafa ne ide bez cigare, a cigara ne ide bez kafe. Mi smo želeli da pokažemo da to nije nužno povezano, da u svetu to više odavno nije norma. Tamo je sasvim prirodno da sedite u kafeteriji i da vam ne padne na pamet da pušite.
Kada sedimo u Repjetru i zamislimo kako bi prostor izgledao kada bi bio ispunjen dimom, odmah nam je jasno koliko bi izgubio na autentičnosti i čistoći. I zato sam, bez obzira na potencijalni gubitak u prometu, odlučio da to jednostavno “presečemo”.
Planirate li još novih prostora, ili možda širenje van Sremske Mitrovice?
Već duže vreme dobijamo upite, a otkako je Repjetro otvoren interesovanje je dodatno poraslo. Ljudi se raspituju, neki bi želeli da otvore sličan lokal u svom gradu, i upravo iz toga se rodila ideja o razvoju franšize pod brendom KFTRJ.
Mi već imamo sve što je potrebno – standarde kvaliteta, uslugu, proizvode, normative, izgled lokala, čak i obuku ljudi. Sve to možemo da spakujemo u jednu knjigu standardizacije i ponudimo kao kompletan koncept po sistem “ključ u ruke”.
Zamišljamo da se, recimo, u nekom manjem mestu u Vojvodini otvori lokal sa sopstvenim imenom, ali uz oznaku “by KFTRJ”. Time bi se jasno znalo da iza svega stoji naša filozofija i standard.
I ne samo filozofija kafe, već i saradnja sa domaćim proizvođačima: naši sokovi dolaze od vrtlara iz Vrbasa, kombuha od brenda Livet iz Beograda, pivo od lokalne pivare Igorijum i Salta iz Beograda, rakije iz malih destilerija.
Ceo koncept se temelji na saradnji sa malim proizvođačima i na nečemu što nije industrijsko, već iskreno i lokalno. Verujemo da upravo to treba preneti i na druga mesta – da ljudi u drugim sredinama dobiju ono što Mitrovica već ima kroz KFTRJ i Repjetro.
“Skandinavski uticaj je jasan – ne samo estetski, već i konceptualno.”
Šta vas trenutno najviše inspiriše u ugostiteljstvu, bilo na globalnom, bilo na lokalnom nivou?
Najviše me inspiriše ono što se dešava u svetu kafe. Inovacije su konstantne – novi standardi, nova oprema, novi tipovi lokala, drugačiji načini pripreme kafe… Kafa je danas nauka.
Toliko je sve otišlo daleko da je teško ispratiti, naročito u manjim sredinama, gde 95% ugostiteljskih objekata koristi aparate koje dobijaju uz uslov da kupuju određenu kafu. Mnogi ni ne znaju da je dobar aparat prva karika u lancu kvaliteta – a da bi ga imali, moraju da investiraju. I onda kreću kompromisi.
U isto vreme, sve globalne promene – klimatske, geopolitičke, transportne – utiču na svet kafe. Cene na berzama skaču, transport kasni (kada brod ne može kroz Suecki kanal, već mora oko Afrike), sirovine se teže nabavljaju. Zato danas, ako želite da imate dobru kafu, morate da je “zaslužite” – da znate odakle dolazi, kako se prži, kako se pakuje, koliko odleži, kako se melje i priprema, u kojoj šolji se služi i u kakvom ambijentu se pije.
Kada zatvorite ceo taj krug – tada se desi magija. I to je ono što imamo u Repjetru. To je model koji može da se prenosi dalje.
Zato kažem: Repjetro i KFTRJ nisu euforija – mi želimo da postanemo nečiji standard. I ako to uspemo, to znači da smo i kao grad i kao društvo krenuli u dobrom pravcu.
Kada niste u svojim lokalima, gde volite da popijete kafu ili sednete s društvom, u Srbiji i/ili inostranstvu? Postoji li neki prostor koji vas je baš “kupio” enterijerom, atmosferom ili konceptom, nešto što vam je ostalo urezano u sećanje?
Najviše me inspirišu mesta koja imaju dušu. Prostor u koji uđete i odmah osetite energiju, nešto svoje, autentično. U Beogradu, recimo, volim da posetim Kafeteriju – kao lanac, ali svaki njihov lokal ima neki detalj koji me zadrži.
Zato i kad putujem, tražim baš takva mesta. Male kafeterije, gde često rade sami vlasnici ili ljudi koji zaista vole to što rade. Volim da pričam s njima, da čujem njihova iskustva, da probam njihove kafe.
Moj savet je uvek isti: ako hoćeš dobru kafu, idi u malu kafeteriju. Tamo gde piše “craft”, “homemade”, gde se o svakom detalju vodi računa.
U svetu kafe svi koji su posvećeni dele znanje nesebično. Nema sujete – samo ljubav prema zanatu. I zato se nadam da će i ljudi Repjetro doživeti upravo tako: kao mesto gde su dobili neko novo iskustvo, neku novu priču.
Jer kad imate dobar ambijent – on menja ljude. Kada imate dobar koncept – on menja percepciju. A kada imate oboje – onda znate da imate sve.
Foto-galerija
