Kako izgleda mesto koje radi samo odabranim danima, služi samo probrano jelo i piće, pušta samo selektovanu muziku, ali prihvata sve koje hod kaldrmom navede na put do njih? Izgleda potpuno neodoljivo, vodi ga jedan kreativni bračni par i od skoro nijedan vikend u Novom Sadu bez njih nije isti.
Umetnost istinskog uživanja u životu često se krije u jednostavnim stvarima i aktivnostima, uglavnom zanemarenim pod teretom svakodnevice ili, jednostavnije rečeno, kapitalizma. A dovoljno je da ponekad u šetnji zabačenom ulicom samo podignemo pogled sa ekrana telefona i kad bismo baš to uradili u obilaženju završnih radova u novosadskom Almaškom kraju, pogled bi nam sigurno privukla Paleta, po svom konceptu jedinstveno mesto na lokalnoj ugostiteljskoj sceni.
Doduše, radovi su pre završne faze bili intenzivni i dugotrajni i kod retkih prolaznika, u najmanju ruku, izazivali makar saosećanje sa vlasnicima brojnih lokala smeštenih u ovom starom i očuvanom delu Novog Sada. I, dok bi kod mnogih ove okolnosti probudile pesimizam, našoj sagovornici su donele neočekivani optimizam i to je sigurno najvrednija lekcija koju nosimo iz ovog razgovora.
“Zbog radova smo u poslednje dve godine na neki način ‘čekali’ ovaj prostor, ali mislim da je to sreća, jer pre dve godine nismo bili spremni. Možemo da se nerviramo oko toga, a možemo i da vidimo pozitivnu stranu – da nas je sačekalo da smo zreli za to da otvorimo u punom kapacitetu“, ovako priču počinje Ana Vlatković, koju znamo i pod “food blogger” pseudonimom GourmAna, danas vlasnica Palete (Save Vukovića 4, Novi Sad).
Sa njom smo razgovarali o želji da Novom Sadu pokloni novi tip večernjeg izlaska, o važnosti “tajminga” i potrebi da gostima pruži poptuno uživanje sa svojim potpisom – od enterijera, preko hrane i muzike, pa sve do razmene energije i zadovoljnog žamora među onima koji biraju Paletu za svoje vikend “špacirunge”.
Za one koji te možda ne poznaju još uvek – kako bi opisala sebe i sve ono što GourmAna zapravo jeste? Kako je izgledao tvoj put od “food bloga” i Instagrama do otvaranja ugostiteljskog objekta?
Bez GourmAne ne bi bilo Palete i obrnuto. Kad sam počela da se bavim kuvanjem, nisam mogla da pretpostavim da ću od toga moći da napravim biznis bez da budem prikovana za kuhinju kao pravi restoranski šef, što je potpuno druga kategorija.
Našla sam se u “food bloggingu” zato što mi je dao slobodu da istražujem – u suštini, ja sam kroz GourmAnu učila da kuvam. Međutim, brzo sam shvatila sam da je to što radim previše malo i niširano da bih od toga mogla da živim.
“Shvatila sam gde su moje snage u kreativnom smislu i poželela to da pretočim u fizički svet.”
Dodatno, javila mi se želja da se povežem sa svim ljudima koji su se skupili oko te moje zajednice. Tu je ko je došao, došao je s razlogom i prepoznavanjem – što stila života, što pogleda na svet.
U svakom slučaju, stvorila se zajednica i javila se moja potreba da prenesem energiju uživo ljudima i da izrazim svoju kreativnost na fizički opipljiv način. Shvatila sam gde su moje snage u kreativnom smislu i htela to da pretočim u fizički svet.
Kada si prvi put osetila da želiš fizički prostor i šta je bio presudan momenat da to i realizuješ?
Počevši od GourmAne, jedino što je u mojoj karijeri bilo merodavno je bilo slušanje unutrašnjeg osećaja – kada je okej da se neke stvari dese. Imam osećaj da me prati sreća, ali možda baš zato što tako i doživljavam život, malo rasterećenije. Kad god slušam svoj unutrašnji osećaj, sve se namesti kako treba.
“Kad god slušam svoj unutrašnji osećaj, sve se namesti kako treba.”
Kako si pronašla prostor u Almaškom kraju – da li je izbor bio slučajan ili si od starta želela baš tu lokaciju?
Dugo smo tražili prostor, muž i ja. Oboje volimo umetnost i dizajn, on se bavi muzikom, a i izvorni je Almašanin. Pre nekih osam godina smo napravili klub ljubitelja jakih alkoholnih pića (Spirit Pannonian), i od onda smo u suštini tražili prostor gde će svi moji i njegovi afiniteti da se izraze.
Poznavali smo prethodne stanare lokala koji su takođe bili jedna kreativna ekipa – arhitekte i dizajneri – i kad smo dolazili u ovaj prostor, stalno smo pomišljali “jao, ovo nam treba”. Ali, nismo mislili samo na konkretan prostor, nego i na energiju koja nam je trebala. Namestilo se da nas je baš taj prostor sačekao i to u trenutku kad je trebalo.
Paleta od svog početka nije bila klasičan kafić. Kako bi je ti danas opisala nekome ko dolazi prvi put?
Paletu delim na dva dela – jedan je deo sa zatvorenijim događajima, za koje su potrebne rezervacije. On je promenljiv i dinamčan i tu spadaju radionice, “pop-up” događaji, večere i izložbe i sve drugo što nam padne na pamet, a drugi deo je ovaj stalni deo sa kojim smo počeli početkom juna, da radimo kao bar i opisujemo to kao “aperitivo, snacks and vibes”, što se odigrava vikendima.
Ideja mi je da se ljudi više povezuju, da više pričaju i uživaju u odabranim zalogajima, pićima i društvu. Ovde dolaze specifični ljudi koji se svi nekako međusobno razumeju. Svesna sam da to ne možemo da zadržimo zauvek, ali verujem da će ljudi kojima ovo prija gravitirati kao ovamo, a oni kojima ovo ne prija neće.
“Ideja mi je da se ljudi više povezuju, da više pričaju i uživaju u odabranim zalogajima, pićima i društvu.”
Da li si odmah imala jasnu sliku kako Paleta treba da izgleda ili se koncept formirao postepeno? Kako je tekao proces opremanja – odakle si krenula i šta ti je bilo važno u stvaranju atmosfere? Koji su bili najveći izazovi u tom delu – bilo da su finansijski, logistički ili kreativni?
Prostor jeste mali i ograničen, ali ako se dobro osmisli – pruža baš dosta. Gledali smo na njega slično kao i na naš stan kad smo ga renovirali – da sve bude što probranije, ali pristupačno. Kad preuređujemo bilo koji prostor, cena apsolutno ulazi u kalkulaciju kao jedan od prvih faktora, ali nikad nauštrb finalnog izbora.
Recimo, nama je baš dosta inventara iz Ikee, ali ljudi nikad ne bi rekli. Uvek me pitaju odakle je nešto i kad kažem da je iz Ikee, oni se iznenade. Šalu na stranu, to jeste zgodan način da se opremi lokal, ali ipak treba malo zakamuflirati.
Idea nam je bila da sve bude vrlo “pomično”, da imamo slobodu u ovom malom prostoru koliko god je to moguće. Tako smo šank dizajnirali da se pomera, može da stane skroz uza zid, pa time dobijemo po koji kvadrat kada nam je to potrebno.
Svi stolovi se sklapaju, stolice se ređaju jedna na drugu. Glavni sto nam je potpuno mobilan, ima sklopive nogice, a ploča je namenski sečena spram zida iz špajza, da može da se skloni. Svaki detalj je promišljen 101 put baš zato što je prostor toliko mali.
Paleta je poznata i po detaljima – od fotelje od paleta do izbora posuđa. Koliko ti je estetika važna i da li postoji neki komad nameštaja, posuđa ili sitnica koji ti je posebno drag i ima priču?
Pored restauriranih Lupina stolica, koje su neizostavni omaž jugoslovenskom dizajnu koji oboje cenimo, najverovatnije najzanimljiviji predmet je luster. To je Meblo Guzzini i baš takav sam tražila kad smo krenuli da osmišljavamo prostor. Mesecima sam išla na buvljak i sav inventar koji je vintidž, kao što su čaše i tanjiri – sve sam to nalazila u više navrata, tražeći luster.
Posle jedno četiri meseca traženja, sedela sam na svojoj terasi i pogledala prekoputa u zgradu gde se renovirao stan. Tamo se na prašnjavoj terasi nazirao neki radijator prekriven prašinom i neka lopta prekrivena prašinom, i ja shvatim, i dalje mirno ispijajući svoju kaficu – evo mi ga luster, dozvao mi ga je univerzum.
Obilazila sam obližnji kontejner nekoliko dana, shvatila da ga vlasnici još nisu izbacili. Onda sam otišla u stan i pitala da li mogu da ga dobijem, pošto će ga oni baciti. I na taj način je luster došao kod nas, baš taj koji je zamišljen – za nula dinara se pojavio u našim životima.
Otvorili ste Paletu u trenutku kada je ceo kraj bio praktično pod opsadom građevinskih radova. Kako je to uticalo na vas? Da li ti je bilo žao što si ušla u taj proces baš tada ili ti je upravo to pružilo dodatnu motivaciju?
U principu, znali smo da nas očekuje lep finalni rezultat, pa nas je to držalo da budemo strpljivi, koliko god smo mogli, ali u određenim trenucima je stvarno bilo neizvesno, napeto i jednostavno opstruirajuće, zato što u jednom momentu nije bilo bezbedno da ljudi dolaze kod nas.
Nismo znali šta će nas sačekati kojeg dana, uvek se menjalo. Pa se tri meseca spoje i ništa se ne dešava, pa se sve promeni u roku od tri dana, pa se iskopaju novi rovovi, rupe i ostalo.
Bilo je uzbudljivo, u jednom trenutku i previše, pa smo odlučili da zatvorimo na mesec dana što se prolongiralo na nekoliko meseci. I evo sad posle svega toga, ponovo smo vaskrsli kao ptica feniks iz peska Almaškog kraja (smeh).
“Znali smo da nas očekuje lep finalni rezultat, pa smo bili strpljivi, ali u određenim trenucima je stvarno bilo napeto.”
Velika novost je da od ovog leta radite petkom, subotom i nedeljom. Kako sada izgleda jedan Paleta vikend?
Ono što je sad sigurno je da ćemo do jeseni imati ustaljen koncept vikendom – petkom i subotom od 18h do 23h, a nedeljom od 12 do 17h.
Meni bi trebalo da se proširuje kada se malo namestimo, ja bih rekla od jeseni. Za aperitivo je trenutno u ponudi ono što ide dobro uz piće, ali je sve izuzetno probrano – sir je najbolji koziji sir koji po mojoj proceni može da se kupi u Srbiji, specijalno birana pršuta je isto domaća, srpska, čips je čačanski.
Mnogo smo putovali po Španiji i to je “vajb” koji želimo da prenesemo, da ne moramo u gradu mnogo da se zadržavamo noću i da ti provodi vode u destrukciju, nego da to bude uživanje u društvu i u tek blagoj intoksikaciji (smeh).
U ponudi trenutno imamo španske masline, za koje mislim da se ne služe nigde kod nas, u Novom Sadu sigurno ne. Trenutno su na meniju i dve venecijanske stvari – jedna je Select Spritz, stariji i “kuliji” brat Aperol Spritza, a druga je tost sa brie sirom i inćunima.
Postoje li neka mesta koja su te naročito inspirisala – posebno kada je reč o ugostiteljstvu? Preporuči nam po jedno omiljeno mesto u svetu, Beogradu i Novom Sadu. Gde voliš da ideš i zašto?
Što se tiče enterijera, u Budimpešti sam prvi put osetila da imam dozvolu da ostavim gole zidove ili nešto betonsko u prostoru, da ne bude sve uštogljeno. Gde god smo putovali, sigurno je da se svuda pokupi nešto. Kreativnost je često samo tvoja reinterpretacija nečega što si već video ili doživeo.
U Beogradu smo nedavno bili u Kissa10 – to je mesto gde se puštaju vinili, sa jako lepim i odabranim azijski menijem. Drže ga Rusi, koncept je fenomenalan i ne samo to – kvalitet hrane i pića je abnormalno dobar i atmosfera je super.
Moram, naravno, da spomenem i Pretop – to je moja “crkva” i mesto u smislu restorana u kom sam se prvi put osetila kao da tu skroz pripadam. Verujem da je to veliki deo toga zašto ljudi tamo odlaze, jer se osećaju udobno – iako su stolice relativno udobne, i iako se nalazi na pijaci.
“Kreativnost je često samo tvoja reinterpretacija nečega što si već video ili doživeo.”
Ja sam se u Novi Sad doselila iz Beograda pre više od 12 godina i tad mi je bilo svejedno za restorane, barove i kafiće.
Sada, kako su mi s godinama ove stvari postale mnogo bitnije u životu, svega je nekoliko mesta koja bih izdvojila. Što se tiče hrane – Project 72 – iako oni već dugo drže sličan meni, ali je on dobar, probran i mislim da je fer što se tiče cena. Jednostavno, tamo ti je uvek lepo – dovoljno fino, ali ne odbojno fino.
Sa druge strane, mislim da je Toster, koliko god bio poznat u ovom gradu, i dalje neotkriven. Oni već neko vreme imaju veliki novi meni sa celodnevnim doručkom i sve je onako skoro kao kad bih ga ja pravila za sebe.
Šta bi volela da ljudi ponesu iz Palete – osećaj, znanje, ukuse ili nešto četvrto?
Svakako osećaj – otkad Paleta postoji, ja želim da prenesem energiju lepote života i uživanja u malim stvarima, jer se onda i meni ta energija vrati od judi koje ovde dolaze. Ako samo sipaš energiju negde, ona će otići. Ako je neko dočeka sa druge strane, onda će one nekako međusobno odskakati. Volela bih, kad ljudi odavde odu, da se osećaju dobro, poletno, lepo i da se sete da u životu postoje male i lepe stvari u kojima treba uživati.
P.S. Paleta ja na zasluženom odmoru od 18. do 28. jula. Nakon toga, vraćaju se svojim redovnim aktivnostima.
Foto-galerija
Paleta: Prostor koji prenosi energiju lepote života i uživanja u malim stvarima
